Spot u kome Aleksandar Vučić iskače iz frižidera kako bi trudnici objasnio zašto je važno da ga čuje nešto je najoriginalnije što smo dosad mogli da vidimo u predizbornim kampanjama. Najpre jer je to šala na sopstveni račun, a, s druge strane, to pokazuje Vučićevu želju da dopre do svakog čoveka i da mu objasni koliko je Srbija napredovala i koliko može još da napreduje. Time je Vučić jednim udarcem ubio sve argumente protivnika, jer on suštinski priznaje da jeste dosadan narodu, ali da to čini jer se bori za Srbiju i da bez obzira na to koliko ume da bude i naporan s dijagramima i statistikom, on to radi jer veruje u ono što čini za Srbiju i da to radi s puno strasti.
Zapravo, Vučić je po ko zna koji put pokazao da nije nimalo sujetna osoba jer je spreman da primi šalu i na svoj račun, što je prethodno učinio i u predsedničkoj kampanji 2017. godine, u spotu kada ga vređaju kafiću, a on sa osmehom prima uvredu. Takođe, on šalje poruku svojim funkcionerima i aktivistima da je neophodno da svuda i na svakom mestu objašnjavaju stranačku i državnu politiku. Inače, taj vid motivisanja za borbenost u smislu objašnjavanja politike, po cenu i da se bude dosadan do stadijuma da se iskače iz frižidera i rerne, zapravo je suština Vučićevog bitisanja u politici. Dok svi drugi, posebno opozicioni lideri, žive od politike, Vučić pokazuje da živi za politiku. Taj život za politiku je poenta, jer Vučićevo iskakanje iz frižidera je njegova celokupna politička karijera. Uporan rad, stalno usavršavanje, proučavanje politike, konstantno čitanje, borba na svakom koraku i za svaki glas, za svaku fabriku, radno mesto, borba za Srbiju.
Otuda njegovo „izvinite“ trudnici kada iskoči iz frižidera, deluje veoma simpatično, jer on je svestan da dosađuje ljudima, ali, s druge strane, jednako je svestan da je neophodno ljudima ulivati poverenje da su sigurni, da steknu mentalitet pobednika i da možemo upornošću da idemo napred. Promena svesti koju je kandidovao kada je postao prvi potpredsednik Vlade, sastoji se u tome da ne moramo uvek da budemo u defanzivi, niti da smo rođeni samo da gubimo, već da smo nacija pobednika. Ali, da bismo to ostvarili, moramo mnogo više da radimo i da verujemo da možemo da idemo napred, danas postaje realnost. Vučić je upornošću uspeo Srbe da dovede do stadijuma da počnu polako da razmišljaju da su pobednici, a dokaz za to su rezultati u ekonomiji, privredi, sportu, kulturi, međunarodnoj politici...
Neretko Vučiću protivnici zameraju da preteruje jer želi svuda i na svakom mestu pobedu, nebitno da li je reč o izborima za mesnu zajednicu, ili za parlament, ili predsednika. Međutim, u tome i jeste trik. Da, Vučić zaista želi pobedu svuda jer nema potrebe protivniku nikada ništa prepuštati. Da li su izbori za školski odbor, mesnu zajednicu, studentski parlament, Skupštinu Srbije, nevažno je. Poenta je da vaša politika svuda bude afirmisana i da se borite za nju. Samo onaj ko se bori opstaje u areni i on dobija aplauze. Foliranti i taktizeri ispadaju. Vučić je osoba koja nesumnjivo uliva poverenje ljudima da će obezbediti mir. On je lider koji ima dovoljno autoriteta i međunarodnog kredibiliteta da se odupre svakoj uceni koja bi došla pred nas. Vučić uliva poverenje da će obezbediti sigurnost u svakom pogledu. Otuda, dobro je da nam iskače iz frižidera i rerni jer, dok je njegove upornosti, mi nećemo biti ni ohlađeni, niti ispečeni. Zato nema potrebe za dilemom 3. aprila kako glasati.
NE PROPUSTITE
