Početkom maja bili smo svedoci istorijskog događaja koji bi mogao izazvati dalekosežne posledice za Ujedinjeno Kraljevstvo. Prvi put je katoličkim nacionalistima pošlo za rukom da u političkoj areni pobede protestantske unioniste. Na demokratskim parlamentarnim izborima u Severnoj Irskoj pobedio je Šin Fejn, stranka koja se zalaže za napuštanje UK i za ujedinjenje dve Irske. Izborni trijumf Šin Fejna nije samo obična izborna pobeda već politički zemljotres jer su u S. Irskoj oduvek vladale isključivo unionističke, protestantske probritanske partije.
Potpisivanjem sporazuma u Belfastu na Veliki petak 1998. godine prekinuto je „doba nevolja“, kako Irci i Britanci nazivaju tridesetogodišnji period sukoba oko statusa S. Irske. Navedenim sporazumom S. Irskoj je vraćena samouprava. Zemlja je oblikovana tako da favorizuje protestante u odnosu na katolike, čime je bio zagarantovan i opstanak S. Irske u UK.
Levičarska nacionalistička proirska stranka Šin Fejn je, na izborima za Stormont (naziv imanja na kome se nalazi zgrada parlamenta S. Irske u Belfastu) osvojila najviše mandata (27 od 80), što je do sada bilo nezamislivo. Demokratska unionistička partija (DUP), saveznica britanskog premijera Borisa Džonsona, osvojila je 25 mandata, dok su druge dve unionističke partije osvojile ukupno 10 mesta (UUP 9 i TUV 1). Najveći dobitnik ovih izbora je Stranka saveza (APNI), koja je duplirala podršku birača osvojivši 17 mandata. U predizbornoj kampanji APNI se pametno distancirala od dva glavna politička bloka, unionističkog i nacionalističkog. Takođe, nije se izjašnjavala o ujedinjenju dve Irske smatrajući da je to pitanje razdora koje bi trebalo ostaviti prošlosti.
Pitanje formiranja nove vlade visi u vazduhu zbog toga što DUP blokira ovaj proces. Shodno izbornim rezultatima, zamenik premijera mora biti iz redova DUP, što je predviđeno sporazumom iz Belfasta 1998. DUP blokira uspostavljanje vlasti sve dok je na snazi Severnoirski protokol postignut krajem 2020. kojim je osigurano zadržavanje otvorene granice između dve Irske. Protokolom se suštinski štiti i sporazum iz 1998. koji predviđa nepostojanje fizičke granice između dve Irske. Time je S. Irska dovedena u specifičnu poziciju da pripada obema ekonomskim zonama, i EU i UK. Nedavno je britanski premijer Džonson najavio da će jednostrano izmeniti sporazum o bregzitu, što bi bio okidač za trgovinski rat između UK i EU.
Bela kuća je na sastanke u Brisel, Dablin, London i Belfast poslala delegaciju uticajnih predstavnika Kongresa. Zabrinutost u Vašingtonu potiče od posvećenosti očuvanju sporazuma iz 1998. i uloge SAD kao njegovog garanta.
Pobeda Šin Fejna ne znači da će automatski biti pokrenuto pitanje ujedinjenja dve Irske. Naprotiv! Događaji u S. Irskoj nemaju mnogo uticaja na politička zbivanja u Republici Irskoj. Trenutno u obe Irske ne postoji dovoljna podrška za ideju ujedinjenja i do istog neće doći u doglednoj budućnosti. Nikome na pada na pamet da poteže osetljivu temu koja bi izazvala nove sukobe. Većina Iraca sanja ujedinjenu Irsku, ali ne po svaku cenu, naročito ne po cenu nasilja i rata. Vestminsteru se, po svemu sudeći, nakon škotskog, otvara i severnoirski problem. Oba su posledica bregzita, koji, kako se čini, nije bio samo pretnja opstanku i jedinstvu Evrope već, pre svega, UK.
NE PROPUSTITE
