Tokom prethodnog vikenda je, u organizaciji Regionalne akademije za razvoj demokratije (ADD) iz Novog Sada i Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Zagreba, uz podršku Evropskog fonda za Balkan (EFB), u Zagrebu održan Zagrebački plenum - Quo vadis, Balkan.
Zagrebački plenum drugi je u nizu događaja čiji je cilj osnaživanje progresivnih snaga u regionu kroz okupljanje i razgovore o modalitetima odgovora na rastući desni ekstremizam, krizu demokratije, aktuelnije izazove i prepreke demokratizaciji zemalja regiona.
Zagrebački plenum okupio je 50 domaćih, regionalnih i međunarodnih stručnjaka, zvaničnika, poslanika u nacionalnim parlamentima i Evropskom parlamentu, diplomata, istoričara, novinara, publicista, predstavnika akademske zajednice i istaknutih aktivista.
Jedan od panela na Zagrebačkom plenumu bio je posvećen najznačajnijim izazovima i preprekama demokratizacije zemalja regiona. Na njemu su govorili Aleksandra Tomanić, direktorka EFB, Vesna Teršelič, voditeljica Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Hrvatske, Balša Božović, Predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije iz Srbije, Senada Šelo Šabić, viša naučna saradnica u Institutu za razvoj i međunarodne politike iz Hrvatske, Daliborka Uljarević, direktorka Centra za građansko obrazovanje iz Crne Gore, i Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo iz Srbije.
Vesna Teršelič, direktorka Centra za suočavanje sa prošlošću Documenta iz Zagreba, komentarisala je ulogu Hrvatske i Slovenije, kao zemalja članica Evropske Unije, u destabilizaciji regiona i posebno se osvrnula na odnos Hrvatske prema ratnim zločinima, kao važnoj komponenti za pomirenje u regionu.
Nataša Kandić konstatovala je da nikada nije bilo manje podrške za inicijative civilnog društva ili akademske zajednice i da odnosi među državama nikada nisu bili komplikovaniji. Ona je naglasila da pravo na ravnopravno sećanje može biti dobar temelj za izgradnju dobrih odnosa u regionu, kao da suočavanje sa prošlošću nema alternativu.
Aleksandra Tomanić osvrnula se na dešavanja 2000. godine i rekla da je važno sačuvati sećanje na Peti oktobar, zaključivši da je tada bilo teško zamisliti da 2022. godine Srbija i ostale zemlje regiona neće biti članice Evropske unije. Ona je rekla da se sva energija društva nakon toga preusmerila na evropske integracije, ali isključivo kao na proces, a ne na ono što je suština - nikada fokus nije bio ni na suočavanju sa prošlošću, ni na ratnim zločinima.
Daliborka Uljarević je rekla da je Crna Gora u protekle dve godine dobila dve vlade i konstatovala da je dobro da je Crna Gora ušla u period lake smenjivosti vlasti ukoliko bi to značilo i uspostavljanje nove vrste odgovornosti prema građanima.
Komentarišući uticaj ruske agresije na Ukrajinu na situaciju u regionu, ona je rekla da u Crnoj Gori još uvek ne postoji svest o tome da je ovaj rat promenio krvotok međunarodnih odnosa i da je situacija takva u još nekim zemljama regiona koje pokušavaju da budu neutralne, što je neodgovorno i neozbiljno, budući da su se naše vlasti pokazale kao prilično nerezistentne na spoljašnje uticaje.
NE PROPUSTITE
