Da hit-tvitom „ma nosite se, govnari“ Vesna Pešić onomad nije napušila Guzijana Jeremića i njegovu wanna be vladinu organizaciju - na čemu joj od srca čestitam - nikada ne bih saznao da Guzijanova stranka ima i omladinsku organizaciju, nazovimo je Guzijanjugend. Ko zna, kakva vremena idu, ne bi me začudilo da Guzijan formira i pionirsku organizaciju. Sve by the book. Ozbiljan rad na terenu. Nema zajebancije.
Pročitavši tvit - koji je postao viralan - vođ Guzijanjugenda se osupnuo i u stilu Mladena Dečića „retvitovao“ (ako se to tako kaže): „Vesna, da li je moguće da ste vi to napisali?“ Vesna je potvrdila da je to moguće, pa i poželjno - bar dok se drugačije ne naredi - a ja dodajem da bi bilo dušekorisno i „državotvorno“ da napušavanje opozicionih mrsomuda postane ne samo moguće nego i obavezno.
Nema države na ovom belom svetu u kojoj je tako lako (i toliko isplativo) biti u opoziciji kao u Srbiji, poglavito zato što u Srbiji opozicija nije ono što bi trebalo da bude - dakle, integralni deo političkog sistema koji trenutno ne obnaša vlast - nego obećana zemlja neodgovornosti i blanko garancija (nepostojećeg) kvaliteta. Zahvaljujući primitivnoj binarnoj strukturiranosti srbijanskog društva - neko bi mogao reći shizofreniji - svaka vlast je loša da gora ne može biti (što je fakat), dočim je svaka opozicija sabor dobričina, dobronamernika i moralnih gromada (što je daleko od faktografije).
Sve do pre dve-tri godine sagovornike iz „boljih kuća“ nisam uspevao da ubedim da se od srpske opozicije - kakva je tada bila, a sad je triput gora - ne može očekivati nikakva strukturna i kvalitativna promena, da opozicionim personama dramatis politički sistem burazerskog pluralizma savršeno odgovara, s tom razlikom što je Visoki Sistem bar sposoban da napravi poneki auto-put i da distribuira brašno i zejtin, što neće biti slučaj ukoliko se na vlast uspentraju Guzijani, Save Manojlovići i druga divna nedefinisana stvorenja koja znaju samo gde im je dupe, ali ne i glava.
Od relativno nedavno i najtvrdokornijim pristalicama devize „mora se podržati svaka opozicija koja je protiv ove vlasti“ polako dolazi iz dupeta u glavu da je nešto vrlo trulo (i smrdljivo) u opoziciji serbskoj. Ali sad je kasno. U stvari, bilo je kasno i pre deset godina, jer javnost koja tradicionalno ne mrda političkim dupetom i ko mlad majmun čeka pojavu neočekivane sile koja će rešiti stvar i omogućiti nam da živimo dugo i srećno, zaslužuje - šta „zaslužuje“, proizvodi - i ovakvu vlast i ovakvu, još goru, opoziciju.
Ali, ako je kasno, bar će biti veselo, dok ne postane sumanuto. Pred opozicijom se otvaraju bezbrojne idejne mogućnosti - formiranje kosmičkih snaga Srbije, osvajanje Antarktika, zabrana iskopavanja uglja, uvođenje obavezne vožnje električnih automobila, a čeka se i dilber koji će lansirati teoriju o petom metku.
NE PROPUSTITE
