Nedavno sam u svom podkastu izneo predlog koji bi nesumnjivo značajno doprineo većoj bezbednosti na društvenim mrežama, a to je da država osnuje agenciju koja će se isključivo baviti sadržajem po društvenim mrežama i koja će u direktnoj komunikaciji s najvećim kompanijama koje su vlasnici najznačajnijih platformi za društvene mreže u svetu, uz prethodnu prilagođenu zakonsku regulativu u Srbiji, doprineti da niko na društvenim mrežama ne može da ima nalog, a da se prethodno ne verifikuje putem jasne i precizno ustanovljene procedure verifikacije. Na moje zaprepašćenje, baš oni koji se navodno najviše zalažu za borbu protiv nasilja prvi su skočili protiv takve ideje. Posebno su skočili protiv te ideje na Tviteru, jer su valjda dosad navikli da mogu komotno i bez ikakvih posledica da sa fejk naloga, organizovano, kao najprimitivniji botovi, vređaju koga stignu, da prete i izmišljaju najgore laži o nekom na koga su se usmerili. Uplašili su se da bi eventualno uvođenje obavezne verifikacije naloga zapravo doprinelo otkrivanju njihovog identiteta, što samo pokazuje kukavičluk takvih osoba.

Šta bismo dobili obaveznom registracijom? Najpre značajno smanjenje upotrebe jezivog govora mržnje, jer verujem da niko nije lud da rizikuje potencijalno krivično gonjenje koje bi mu usledilo. Verifikacijom naloga znalo bi se ko istinski stoji iza određenog naloga, a samim tim šanse za pozivanje na odgovornost tog lica je veća. Ujedno, sadržaji koji se sastoje od bolesnih uvreda takođe bi se dodatno umanjili, što je veoma dobra stvar za našu decu. Ono što je ključno, opalo bi i širenje sadržaja koji poziva na nasilje ili isto promoviše, jer bi vlasnik naloga, imajući svest da se zna da on stoji iza tog naloga, sigurno odustao od širenja bilo kakvog sadržaja koji promoviše nasilje. Nije loše napomenuti i plaćanje verifikacije, jer bi to potpuno saseklo botovske naloge, s obzirom na to da niko nije poludeo da plaća verifikaciju desetinama lažnih naloga. Dakle, ovo su sve benefiti i bilo bi veoma poželjno da se nešto slično uvede kod nas. Na taj način štitimo i najmlađe od čitanja i gledanja suludih sadržaja koji ukoliko se loše konzumiraju dovode do podsticanja nekog da izvrši zločin.

Ono što Srbija ne sme nikako da dopusti, to je da se ode u skroz drugu krajnost i da se nešto cenzuriše. Ne, nikako, jer potrebno je upristojiti diskusije na internetu, a ne nešto cenzurisati. Ne može se tretirati da je sloboda izražavanja ako nekom pretite da ćete mu pobiti decu, zaklati ženu, urinirati mu na grobu i sl. To nije sloboda izražavanja, jer niko nema prava svojom slobodom da ograničava ili sputava slobodu nekog drugog. Zato postoje određena ograničenja, a ona bi u ovom slučaju bila dirigovana po uzoru na određena zapadnoevropska zakonodavstva koja su o ovom pitanju nemilosrdna. Takođe, potrebno je propisati daleko snažnije sankcije za izvršena nedela, sa ogromnim finansijskim kaznama. Zapretio si nekom, oklevetao ga, moraš da snosiš odgovornost. Uostalom, baš na tom polju bi najviše trebalo da se ugledamo na određena zapadnoevropska rešenja, koja su izuzetno rigidna.

Sve u svemu, nadamo se nekim boljim danima i diskusijama na internet platformama.