Srbija je republika naslednih dinastija, obećana zemlja visokih unuka. Tu, pre neki dan, najnovi hit u svetu visokih unuka pompezno je stupio na političku scenu. Naime, prigodom obeležavanja 33-godišnjice osnivanja SPS, SNiS-u je predstavljen Marko Milošević, sin (takođe) Marka, unuk Slobodana, koji je - kao i prvi srpski Slobodan (Jovanović) - premetnuo svetom u prinudnoj zatvorskoj emigraciji, dočim mu otac - nazovimo ga Marko I - prebiva u dobrovoljnoj emigraciji u Matuški Rosiji.
Da sve bude u skladu s tradicijom, Marko II je, kao i deda, završio pravni fakultet, što znači da mu je - ako ga to zainteresuje - uspešna politička karijera zagarantovana. Što opet znači da bi se - ako se odluči za politiku - lako moglo desiti da, kad kucne čas, strmopizdi Dačića sa SPS-ovog trona, na kome protivno regulama primogeniture, protivpravnofakultetski (cinik bi rekao i protivprirodno) decenijama sedi.
Sve do svečanog učlanjenja i predstavljanja, mlađahni Marko je živeo, kako se to kaže, ispod radara. Nisam mislio o njemu - neću to činiti ni ubuduće - ali da sam mislio, mislio bih da živi sa ocem, u Rusiji. Kad ono jok. Ostao je ovde, a nama ostaje da se nadamo da Marko Junior neće krenuti Ćosićevim i Koštuničinim stopama.
Da li sam možda hteo da napišem „dedinim“, pa po automatizmu napisao „Ćosićevim i Koštuničinim“. Ne. Quod scrpisi scripsi, što reko Pilat. Deda Milošević je bio samo Ćosićev korisni idiot, a Koštunica je bio dedina rezerva koja je ušla u igru kad je Milošević (glavom) platio - doduše, po komandnoj odgovornosti zasluženo - za sva nepočinstva smišljena u Kalbursko-cincarskoj čaršiji i beogradskom Kitaj-Gorodu.
U čekanju eventualne Devete sednice, na kojoj će Visoki Unuk preuzeti vlast, držim da je dušekorisno da stvar okrenemo na zajebanciju. Ima tu jedna interesantna stvar. Srpske republikanske dinastije mogo bolje prolaze u životu i radu nego monarhističke. Ona (malo) bolja dinastija, obrenovićevska, istrebljena je s lica sveta, druga, karađorđevićevska, spala je na niske grane i tavori u sopstvenoj kući kao gost republikanskih monarha.
Nije li pre neku godinu Dačić u povišenom raspoloženju najavio mogućnost dinastije Dačić-Vučić (ko, božemeprosti, Koburg-Gota). Ipak, najbezbolnije prolaze one najmanje eksponirane, poput penzionerske dinastije Krkobabić, koja je već dogurala do Krkobabića III, što nije pošlo za rukom nijednoj drugoj srpskoj dinastiji (bez obzira na boju).
Sledi pikanterija. Kao što neki od vas znaju, ja pišem groteskne romane, sledstveno su mi potrebna groteskna prezimena, koja izmišljam, pa sam tamo početkom devedesetih za jednog književnog junaka izmislio prezime - Krkobabić, ali mi se to nekako učinilo too much, pa sam izmislio prezime - Majmunović. Ne prođe, međutim, mnogo vremena, a na političku scenu nahrupi Krkobabić I Blaženopočivši. Prođe još neko vreme i u Večernjim novostima - gde bi druge - pročitah naslov: „Majmunović ubio komšiju zbog čunka“. Je l’ vi vidite da se ništa ne može izmisliti?
NE PROPUSTITE
