Pažljivo sam slušao planove koje su zajedno na konferenciji za štampu izneli Aleksandar Vučić i Ana Brnabić. Posebno one koji se odnose na Beograd. Iskreno, veoma ambiciozno. Bogu hvala da se ostvare, jer to bi značilo da Srbija postaje ozbiljni evropski centar i država oko koje će mnogi da se grabe u nju da ulože. Postajemo centar modernizacije u Evropi, zemlja sa neviđenim progresom i zemlja u koju će mnogi da hrle ne samo da se vrate već da se i dosele. Bilo je pravo uživanje slušati sve te ambiciozne najave, a ako bog da reči u dela da se pretvore, sreći svakog normalnog Srbina neće biti kraja. Da su se vrata velikih projekata i potpune izmene Srbije otvorila, dokaz je dobijanje Ekspa 2027. godine. Sada nema nazad. Dobijanje ovakve manifestacije moramo da opravdamo najbolje što možemo, a to znači da budemo kao domaćini iznad sopstvenih mogućnosti. Mora sve da šljašti i da bude na najvišem mogućem nivou. Uzgred, setite se gde smo bili pre deset godina, kada smo jedva sekli uši i krpili zadnjicu i danas, kada smo došli do toga da dobijemo organizaciju Ekspa. To valjda dovoljno govori koliko je Srbija napredovala.
Otpora modernizaciji će svakako biti. Javiće se raznorazni idioti koji će da se vezuju za stare ograde i zgrade, za nacistički most „Princ Eugen“ na Savi, koji su Nemci iz Banata preneli da bi omogućili svojim trupama da uđu u Beograd, koji će suze roniti i lamentirati nad dotrajalim zgradama Beogradskog sajma i koji će uvek lupetati kako se uništava duša Beograda, jer valjda je jedina duša ona kada su oni bili mladi, pa bi sve trebalo zamrznuti i konzervirati u tom periodu.
Niko nas bolje nije opisao od Domanovića u pripoveci „Mrtvo more“, u kojoj opisuje malograđansku sredinu koja krajnje brutalno, bez ikakvog razloga, odbacuje bilo šta novo što dođe u njihovu varoš. Da, baš takvi smo mi, jer ne umemo, odnosno decenijama nismo umeli da gledamo napred i da pobeđujemo. Navikli smo na poraze, a prethodno nas je komunizam naučio da je privatna svojina pošast, pa sami tim niko nije pokretao nikakvu poslovnu inicijativu, jer smo se ponašali po principu - radio, ne radio, svira mi radio. Otuda su one Vučićeve reči s početka njegovog dolaska na vlast o neophodnosti promene svesti bile ključne. Prvi put danas imamo mlade koji ne hrle u državni sektor, već pokreću sopstvene biznise i razvijaju svoj poslovni put. Menja se Srbija uveliko, i to nezaustavljivo, ali da bi se do kraja promenila, moraju se slomiti krila raznoraznim samoupravljačima i demagozima koji bi nas vratili u Kardeljevo vreme i sumanute „poduhvate“ samoupravnog socijalizma.
Vučić ove najave mora da sprovede što snažnije, da se ne osvrće na primedbe raznoraznih idiota, samoproklamovane struke, koji za 40 godina unazad osim teoretisanja nisu ljudski ulicu zakrpili. Beograd će sići na reke u potpunosti, Beograd će promeniti izgled, dobiće moderan stadion, dobiće metro, dobiće nove puteve, nova naselja, mnogo novih investitora. Na isti način razvijaće se i Srbija. Što se tiče samoupravljača i kardeljista, posebno ovih što čine tzv. zelene i anarho-levičarske koalicije, žao mi je, drugovi i drugarice, ali naviknite se na moderan Beograd. Inače se brzo privikavate, jer ste među prvima prigrabili stanove u Beogradu na vodi. Drago nam je što ćete neke nove stanove kupovati možda oko novog stadiona. U svakom slučaju, Srbija nikako ne sme da stane!
NE PROPUSTITE
