Kad se čitaju novinski članci, analize stručnjaka i izjave političara vezani za politiku na Balkanu, mir i stabilnost su dve reči na koje se s razlogom često nailazi. Ipak, postavlja se pitanje - da li nam je stabilnost dovoljna ako želimo da bolji život bude nešto više od naziva voljene serije? U svetu koji se iz dana u dan sve brže menja uzak fokus na stabilnosti ne dovodi do prosperiteta, već stagnacije. Zato je neophodno da u vidu imamo i širu sliku, u kojoj se jasno izdvaja potreba za inovacijama. Oblasti poput biotehnologije, IT, veštačke inteligencije i električne mobilnosti nameću se kao neke od najboljih prilika za srpsku ekonomiju. U pitanju su tržišta koja beleže izuzetan rast u poslednjih nekoliko godina i to je trend koji nas neće skoro napustiti, između ostalog upravo zato što su inovacije njihova pokretačka snaga.
Srbija je svetu dala mnoge inovatore, ali skoro pa svima njima je zajedničko to što su karijeru gradili u inostranstvu. Ljudi u Srbiji imaju veliki kapacitet za inovacije, ali potrebno je omogućiti im da ga ispune unutar granica rodne zemlje. Ekonomski razvoj i modernizacija su neophodni da bi se stvorio dodatni prostor u kojem talentovani mladi ljudi mogu da ostave svoj trag. Sektori biotehnologije, veštačke inteligencije, IT i električne mobilnosti su najbolja prilika da se stvori taj prostor za inovacije, ali i unapredi ekonomija i položaj Srbije u nekim od najsofisticiranijih globalnih lanaca proizvodnje. Inovacioni paket za budućnost Srbije koji obuhvata gorenavedene sektore nije naučna fantastika i to pokazuju razni primeri. Budućnost industrije električnih vozila je jedno od centralnih pitanja za donosioce odluka u Briselu i u tome leži velika prilika za Srbiju, jer njeni resursi poput bakra i litijuma, ali i potencijal za razvoj proizvodnje Evropi nude sigurnost u jednom izuzetno nesigurnom lancu snabdevanja.
Prema jednom radu u časopisu Markoekonomske analize i trendovi, vrednost izvoza proizvoda visoke i srednje tehnološke složenosti iz Srbije se od 2005. do 2021. godine povećala za čak 15 puta. Srpski IT sektor intenzivno raste uprkos velikom broju otkaza, koji se mogu okarakterisati pre kao tržišna korekcija nego tačan indikator za budućnost IT. Postoji i interesovanje za strane direktne investicije na polju e-mobilnosti, kao što je npr. gigafabrika za proizvodnju električnih baterija slovenačkog „Inobata“ koja se gradi kod Ćuprije. Izgradnja BIO4 kampusa u Beogradu je takođe dobar primer kako treba pristupiti inovacijama. Ovaj ambiciozni projekat ima realan potencijal da u budućnosti od Srbije napravi evropski biotehnološki centar, što neće doneti samo rast srpskoj ekonomiji već i doprinos nauci i ljudskim životima širom zemlje. Šta drugo može da bude rezultat kada na jednom mestu zajedno rade i uče hiljade talentovanih i vrednih ljudi? Sveobuhvatni, multidisciplinarni karakter BIO4 kampusa će stvoriti idealnu sredinu za razmenu znanja, a posebnu vrednost će dodati saradnja s najvećim svetskim farmaceutskim i biotehnološkim kompanijama.
Inovacija nema bez praktičnog znanja i to je poruka mnogo šira od BIO4 kampusa, koji samo najbolje demonstrira njen značaj.
Da bi Srbija mogla da u budućnosti izvozi električne automobile ili najnaprednije svetske tehnologije, prvo bi morala da neko vreme uvozi praktično znanje iliti „know-how“. To ne samo da bi otvorilo vrata daljem razvoju i pozicioniranju Srbije u lancu snabdevanja već bi i znatno ojačalo njenu poziciju u kontekstu odnosa sa Zapadom - kako su u 21. veku pouzdani saveznici retki, tako su velike sile primorane da prema njima budu zaštitnički nastrojene, jer tako štite i svoje nacionalne interese. To je velika prilika za Srbiju, jer EU ne donosi samo investicije i pristup zajedničkom tržištu, već i najviše standarde kad je u pitanju zaštita životne sredine i radne snage. Fabrike za proizvodnju EV baterija u poslednje vreme niču po Evropi kao pšenica u Vojvodini i svima je zajednička potreba za sirovinama. Zašto Srbija ne bi ispunila tu potrebu i usput donela ogromnu ekonomsku korist svojim građanima?
Razvoj i prosperitet zahtevaju da puna pažnja države bude na budućnosti, koja donosi mnoge izazove s kojima se mora što pre uhvatiti ukoštac, jer je vreme resurs koji ne možemo pozajmiti od Evropske banke za obnovu i razvoj pod povoljnim uslovima.
