Kako sam čuo iz obično dobro obaveštenih izvora, prva epizoda serije „Sablja“ imaće svečanu premijeru u bivšem Domu sindikata. Biće, dakle, crvenih tepiha, bliceva, uglednih zvanica - među kojima će bezbeli biti i onih umešanih u pripremu streljanja - a smem se kladiti da će doći i Vladeta Janković, White Tie se podrazumeva. E sad, da sam se juče najeo gljiva ludara i progutao sedam-osam piramida LSD-ja, danas bih napisao sitnu knjigu Zoranu Lutovcu, predsedniku DS i posavetovao ga da ispred premijerne dvorane upriliči proteste zbog sprdačine s jednom od najvećih tragedija koje će ovo društvo zadesiti u 21. veku. Biće ih još, samo čekajte. Budući, međutim, da sam se odavno okanuo psihoaktivnih supstanci, uzdržaću se od idealne prilike da od sebe napravim budalu veću nego što jesam. Bolje da ja kao stariji kolega priteknem u pomoć „mladoj novinarki u usponu Danici Mandić“, koja „dok se u očima javnosti čini veoma jasnim ko su atentatori, pokušava da otkrije pravu pozadinu atentata“. Biće to nice try, što rekle američke serije. Ali problem „mlade novinarke u usponu“ jeste u tome što joj je, kao fiktivnoj ličnosti, manevarski prostor sveden na scenario i knjigu snimanja, sledstveno čemu koliko god Danica pokušavala da otkrije „pravu pozadinu“, otkriće samo jedan veliki qwraz od ovce. Vađevina produkcionog menadžmenta da će serija biti mešavina faktografije i fikcije možda bi i pila vodu da osnovano ne podozrevam da će faktografija biti fiktivna, a da će fikcija biti lažno predstavljena kao faktografija, što je ionako stari srpski zanat. Odakle Danica da počne ako u kastingu - njenom jedinom izvoru informacija - nema uloge Glavonje Tijanića, Koštuničinog Gebelsa, niti uloge Koštuničine Nadežde Krupskaje Zorice Radović, koja je u Institutu za već neki qwrz, u saradnji s Laszlom Sekelyem, formirala paralelnu Udbu u koju su ona i Sekely, čije ime vojvođanski Mađari pišu srpskom ortografijom - namamili službinog oriđinala Gavru, obećali mu poziciju direktora BIA, skinuli ga sa aviona za Beč „jer ga je hitno pozvao predsednik“, Gavra pojurio sa aerodroma kod „predsednika“, predsednik ga nije primio, Gavra razočaran izašao iz predsedništva i - cap - popio metak na stepeništu. Sutradan je Tijanić na čelu Sturmabteilunga podguznih rent-a-novinara lansirao dubaru da su Gavru ubili Đinđić i Beba i onda nastavio sa uvaljivanjem najsmrdljivijih dubara sve dok Đinđić nije streljan. Da su scenaristi bar uturili ulogu Koštuničine Marije Zaharove, piktoreskne Ljilje Nedeljković, može biti da bi mlada Danica Mandić iskamčila neku informaciju. Ali jbg. Ljilje Nedeljković, čuvarice mnogih mračnih tajni, ni od korova, tako da će mlada Danica morati da se zadovolji qwrzem od ovce, figurativno naravno, honni soit qui mal y pense. Da se podsetimo. RTS je vest da je Đinđić ubijen objavio sa pet sati zakašnjenja. Sada će sa zakašnjenjem od 21 godine objaviti da ga je ubila neočekivana sila koja se pojavljuje niotkuda i rešava stvar. Lepo sam ja govorio: srušiti do temelja, uzorati teren, posuti živom sodom, sačekati tri godine, pa onda Jovo nanovo.
