Ima ona priča o vrani koja je paradirala okićena perjem ukradenim od drugih ptica. Pa kad im se popela na glavu svojim razmetanjem, svaka ptica je uzela svoje pero, a vrana ostala na čistini u svom sivilu i ružnoći.
Nekako se slična stvar ovih dana dešava Đilasu: iz koalicije „Srbija protiv nasilja“, kojom se ovaj tajkun dičio i zahvaljujući kojoj je neko vreme važio za uticajnu figuru na srpskoj političkoj sceni, odlazi jedna po jedna stranka, ostavljajući ga očerupanog na vetrometini javnog mnjenja.
Poslušnost su mu, pored članova rukovodstva njegove Stranke slobode i pravde, otkazali, zasad, Pavle Grbović, lider Pokreta slobodnih građana, i Svetislav Kostić, funkcioner Zeleno-levog fronta, član pravnog tima ove stranke i vanredni profesor Pravnog fakulteta.
- Zašto srpsku opoziciju predvode ljudi koji nemaju narodno poverenje i koji vrlo dobro znaju da to poverenje ne uživaju? Politička penzija nije anatema. Ima života i posle političkog života. Ali ne, ne samo da se o penziji ne razmišlja već se sebi daje za pravo da se ostatku opozicije diktira šta ima da radi. Ja nigde nisam potpisao da mi Dragan Đilas bude predvodnik. Naprotiv. Prihvatili smo ga samo kao ravnopravnog činioca, i to samo i jedino zato što je koaliciju trebalo da čine svi oni koji su bili deo „Srbije protiv nasilja“. Ali da nas vodi, to ne dolazi u obzir - jasno je i glasno poručio Kostić u objavi na Fejsbuku.
Ali još plastičnije Đilasovu poziciju sada opisuju oni koji su stali uz njega.
Miodrag Majić u intervjuu Radaru („Kad ti svi drugi otkažu razgovor, zovi Majića, on uvek pristaje“, deviza je Šolakovih medija), iz udobne pozicije člana Proglasa: u sve se meša, ni za šta ne odgovara, poziva na bojkot izbora i na narodnu bunu.
„Da li to znači da zbog nedostatka dijaloga neminovno sledi nasilje?“, pita ga novinar, a on odgovara: „Uvek!“ Ali prećutkuje ko odbija dijalog...
(Kad smo kod Proglasa, citirajmo još jednom Svetislava Kostića: „Ako deo Proglasa zauzme stav da izbore treba bojkotovati, neka ga zauzme. Bez uvrede, svako ima pravo na svoj stav, ali ozbiljne političke organizacije ne može obavezivati politički stav ljudi koji su u toj oblasti amateri... Ili neka se Proglas organizuje u političku organizaciju i sebe ponudi građanima na izborima.“)
Drugi stub Đilasove odbrane je Đorđe Miketić.
On bi i dalje od bojkota, predlaže „blokadu institucija“.
„Ovo pišem kao neko ko je pred prošle izbore podigao temu fantomskih birača“, počinje svoj programski tekst ovaj političar i pisac u pokušaju, i odmah promašuje temu.
Jer Miketić je javnosti mnogo poznatiji po svom video-klipu: gole zadnjice, seksualno opšti s prostitutkom pored koje je kokain.
Zbog bezazlenijih filmskih uradaka neke naše pevačice odustajale su od karijere i udavale se posle nekoliko godina tihovanja tamo gde ih niko ne zna, a naš đilkoš samo se „povukao iz predizborne kampanje“, ali ne i sa izborne liste - i sa Đilasom ušao u parlament.
Darvin je tvrdio da samo čovek, kao najviše dostignuće evolucije, može da oseća stid.
Mi sada gledamo Miketića koji se javlja da nas vodi.
Neko je u njegovom slučaju pogrešio: ili Darvin, ili evolucija...
N. N.
NE PROPUSTITE
