Dragan Marković Palma jedna je od najpitoresknijih (i najsimpatičnijih) figura na srpskoj histeričnoj političkoj sceni, neupitni šampion lokalpopulizma i serijski narodni poslanik koji se, sada već decenijama, samoprenosi s kolena na koleno svakoj vlasti.
Meni je kod Palme simpatično apsolutno odsustvo histerije i maltene budistički mir s kojim zastupa histerične poglede na svet iz standardnog bojevog kompleta ovdašnjeg populizma i nacionalizma. Jednog sličnog su davnih godina imali i protosocijalisti. Bio je to famozni Bidža - šta li je bože s njim - iz trija Raka, Bidža i Bulidža.
Pre ihaha godina, u jednom momentu je izgledalo da Palma pomišlja da je „nadrastao“ lokal i da bi - ako mu se posreći - jagodinski model mogao da primeni na celu Srbiju, a u daljoj perspektivi i srpski svet, ali je, budući da nije čovek koji bi gajio iluzije, blagovremeno dokonao da telesna visina kojom je bogato obdaren nije „visina“ koja je potrebna za uspon u visoku politiku - ali i prijem u SANU - pa se vratio u svoj format i odatle se ne miče.
U svetonazorskom smislu, nema bitne razlike između Palme, „oca nacije“, Ćosića i najnovije generacije nacionalističkih mrsomuda s doktorskim titulama. To je ideologija - cinik bi rekao fiziologija - „srpskog domaćina“, čiji je Palma foto-robot, a čije su temeljne odrednice „naša tradicija“ i „patrijarhalnost“.
Sećam se ko da je juče bilo kad je na Visokom Mestu doneta odluka da mesto premijera Vlade Srbije pripadne autovanoj lezbijki Ani Brnabićevoj. To je do te mere povredilo Palmina patriotska i domaćinska osećanja da je u gnevu najavio da će vratiti poslanički mandat - ili tako nešto, ne sećam se, davno beše - ukoliko vladi domaćinske Srbije bude predsedavao ženski peder.
Kao odličan poznavalac psihologije srpskih domaćina - koja se često ne podudara sa ideologijom - u ondašnjem Famoznom sam napisao da od Palminog vraćanja mandata (ili čega god) neće biti ništa i da će se - ako se tako naredi odozgo - Palma u Skupštini pojaviti u pederskim kožnim pantalonama sa izrezima na guzici. Pokazalo se da sam bio dalekovid: Palma se pojavio u Skupštini, doduše ne u pederskim pantalonama. Nije bilo naređeno, kužite, stari moji.
Kad ne lezi vraže. Palma je nedavno ponovo stao na branik patrijarhalnih vrednosti. Ovoga puta njegova domaćinska i patrijarhalna osećanja je povredio prenos evrovizijske kalakurnice, koja se, fakat, pretvorila u kostimiranu parapolitičku operetu pod maskama. Palma je u pisanom saopštenju „ocenio“ da Evrovizija promoviše homoseksualizam i sektaštvo, a to, je li, veoma loše utiče na decu i omladinu.
Nije se zaustavio na tome. Kao čovek od dela najavio je da će „podneti zahtev“ (preporučujem mu da ga podnese Beogradskom vodovodu) da Srbija više ne učestvuje na tom bogoprotivnom takmičenju i da se nada da će njegov predlog biti usvojen.
Ako predlog ne bude usvojen, nemojte se začuditi ako se Palma sledeće godine pojavi na takmičenju za Evrosong u kožnim pantalonama sa izrezima na guzici.
NE PROPUSTITE
