BEČ - Bez ulepšavanja.Zoran Aleksić, predsednik Saveza Srba u Austriji, u razgovoru za Kurir, uoči izborne skupštine ove krovne organizacije srpskih klubova 22. februara, demantuje glasine da će biti jedini kandidat na izborima i najavljuje ozbiljnu reorganizaciju Saveza, koji još, kako kaže, nije funkcionalna celina. On najavljuje i da će Savez još intenzivnije pomagati povezivanje srpskih privrednika iz matice i rasejanja.- Nije tačno da sam jedini kandidat. Postoje i drugi, ali o njima se ne priča. Možda nas bude i pet, a ko god to bio, drago mi je da je izborni proces u našem savezu malo sazreo - kaže Aleksić za Kurir.- Pitanje predsednika je sekundarno, jer ako on nema kadrove s kojima može da sprovede to što želi u ime članstva koje ga je izabralo, opet imamo poziciju da sam plaća ceh. Ako stalno budemo gledali ko je predsednik, a ne ko je sekretar ili njegov zamenik, ko su referenti za integraciju, sport, kulturu i ono što Savez treba da načini onim što se od njega i očekuje, tapkaćemo u mestu. I u prethodne dve godine bavio sam se tim problemom i imam svoj stav prema tome, ali izneću ga na izbornoj skupštini. Ako budem dobio podršku, bio ja jedini ili jedan od deset kandidata, rezultat će sigurno govoriti o tome koji je budući put Saveza.Znači, spremate reformu Saveza?- Savez vidim kao predsedništvo koje čini devet ljudi, koji bi činili upravni odbor i u njemu bi sedeli predsednici zajednica, koji bi i birali predsednika. Upravni odbor bi zadržao ingerencije nadzornog odbora i finansijskog sektora, dok bi izabrani predsednik odgovarao za svoj tim, birao taj tim, starao se o tome da li je on plaćen ili ne, ali isto tako taj predsednik bi jednom mesečno polagao račune o tome šta radi. Tom reformom postigli bismo željeni cilj, a to je da minimalizujemo administraciju, a da omogućimo ljudima u pokrajinama da više razmišljaju o tome šta je bitno i da se više bore za to ko je onaj koji sve predstavlja. Ima i mišljenja da svi klubovi treba da budu direktni članovi Saveza. Krajnji cilj je da jednog dana imamo predsednika koji je zaista statusni, koji ima ugled, predstavlja našu organizaciju i potpuno je finansijski nezavisan, a s druge strane da imamo generalnog sekretara koji bi imao sve ingerencije u radu, u komunikaciji. Organizaciono gledano, moramo mnogo toga da uložimo da bismo bili jedna funkcionalna grupa i celina.I privrednike ste okupili na jednom mestu?- Mnogi će verovatno reći da koncept udruženja malih i srednjih privrednika postoji otkad postoji i privreda, što je i istina, ali nije sve u ideji. Sve to neko treba da postavi na jake noge, potrebni su ljudi koji će sve to raditi, i tek tada prezentovati matici da bi se shvatila ozbiljnost svega. U poslednjih deset godina, koliko ja pratim takve manifestacije, nije postojao niko ko je mogao da pozove ciljnu grupu. Prvo smo u Inzbruku okupili privrednike, koji su i pre hteli da sarađuju, ali nisu imali gde da se informišu jer privredne komore Srbije i Austrije nemaju toliku razmenu podataka. Prikupili smo podatke o privrednicima, zatim smo taj projekat predali Kancelariji za saradnju sa dijasporom i u nekoliko lokalnih samouprava. Dobili smo podršku, krenuli smo u rad. Sad se udruženja organizuju i u Beču, u okviru Zajednice srpskih klubova, kao i u Forarlbergu. Postoji interes i u nekoliko drugih pokrajina da se organizuju ovakva udruženja. Nama su u međuvremenu počeli da se javljaju privrednici iz Srbije, a još više iz Republike Srpske, i mi sada pokušavamo da, u okviru sajmova, prvi put napravimo nešto zaista veće za naše privrednike.Bliže se izbori za Radničku komoru Austrije i EU parlament, ima li Savez informacije o kandidatima srpskog porekla?- Savez sindikata Austrije i Radnička komora Austrije naši su prvi partneri. Veliki deo ljudi koji su članovi naših klubova su radnice i radnici i samim tim vodimo računa da ih neko i zastupa. Oliver Ranisavljević u frakciji socijaldemokratskih sindikalaca je "naš" kandidat u Tirolu i iza njega je stala celokupna Zajednica Srba Tirol, i to je neki put koji mi želimo za sve pokrajine. U Beču nema mnogo kandidata našeg porekla, ali i oni sarađuju sa Zajednicom, koja vodi računa da se to predstavi na svakom koraku.U Salcburgu to funkcioniše dosta dobro. Nedavno su upravo srpski klubovi iz Salcburga postavili temelje Zajednice srpskih klubova te pokrajine, poslednje u nizu koja je nedostajala u društvu ostalih pokrajinskih zajednica koje čine Savez.Kad već pominjemo naše ljude u Austriji, šta mislite o inicijativi da Srbima jednog dana bude dodeljen status manjine u Austriji?- Moj stav je - jednog dana. To znači da svi dani, meseci i godine koji dotle prođu treba da služe utvrđivanju realnog stanja, što mi trenutno nemamo. Ta ideja je i te kako stara i mnogi ugledni članovi naše zajednice pokušavali su to pitanje da dovedu u prvi plan. Ne zaboravimo da postoje i drugi narodi koji polažu pravo na to i smatram da je to više geopolitičko pitanje nego pitanje unutrašnjih stvari ove zemlje. Utemeljenim zahtevom dobili bismo mogućnost da razgovaramo i pregovaramo, ali gledajući države oko Austrije i interesne sfere drugih naroda u graničnim regionima, smatram da će to biti dugotrajan proces i da će Evropa do tad, dok mi uđemo u taj proces, imati drugi način komunikacije između migranata i ljudi koji čine osnovno stanovništvo te zemlje. Još se postavlja i pitanje da li ljudi koji ovde žive to i žele, jer se na kraju krajeva o njima i radi.Postoje klubovi koji deluju van Saveza, koliko je to dobro, gledano i s vaše i s njihove strane?- Nama to pokazuje nejedinstvo, da ne možemo da se dogovorimo o nečemu, pa onda svako kreće svojim putem, a ovo nije ekonomija. Mnogo toga nije regulisano, ne samo u Savezu, nego i našem odnosu naspram ostalih društava koja postoje i onim čime se bave. Negativno je za nas pre svega u odnosu na maticu, jer tu onda imamo problem koji ja zovem "gužva na vratima". Dođe jedan, pa drugi, i svako priča neku svoju priču. Negativno za društva koja nisu u Savezu odnosno zajednicama jeste sam pristup institucijama s kojima klubovi sarađuju već 40 godina. Sve u svemu, to je više negativno za njih nego za bilo koju krovnu organizaciju.Kako to da Savez još nema svoju zvaničnu internet stranicu?- Savez ima svoju internet stranicu, ali dogovoreno je da prezentacija bude na visokom nivou, drugačija za jednu tako veliku krovnu organizaciju kao što je naša, pa još radimo na tome. U svakom smislu moramo da govorimo i o finansijama, zato što je naš budžet od skromnih 11.000 evra na godišnjem nivou, koliko dobijamo od Saveza sindikata Austrije, nedovoljan da napravimo ozbiljniju veb-prezentaciju.
Pristupni pregovori sa EU i dijasporaPITAJTE PREGOVARAČKI TIM ZAŠTO NAS NISU ZVALI!Kako komentarišete to što je iz Austrije samo jedno srpsko udruženje pozvano da bude predstavnik za saradnju u pristupnim pregovorima Srbije sa EU?- Pošto nismo znali da jedno društvo može da predstavlja interese države koji su vitalni za njenu budućnost, smatramo da bi odgovor na ovo pitanje trebalo da da pregovarački tim, koji je i uručio poziv tom udruženju.
