Albanske vlasti nameravaju da od tog kompleksa na ulazu u Jadransko more naprave turističku atrakciju.
"Stalno smo razmišljali o ratu, 24 sata dnevno. Psihološki pritisak je bio ogroman", seća se Mihal Ljulje (61), nekadašnji vojnik koji je u vreme komunističkih vlasti (1945-90) 17 godina sa porodicom živeo na tom brdovitom ostrvu.
Sazan se nalazi na ulazu u Valonski zaliv, na jugozapadu Albanije, i ima strateški položaj u području Otrantskih vrata, moreuza koji povezuje Jadransko i Jonsko more. Malo ostrvo, površine od 10-ak kvadratnih kilometara, vekovima je bilo na meti osvajača - Rimljana, Otomanskog carstva, Grka, Italijana i Nemaca.
Po završetku Drugog svetskog rata, na vlast u Albaniji dolazi komunistički lider Enver Hodža koji je tokom 1950-tih godina omogućio pristup moru sovjetskim saveznicima koji su želeli da nadziru Mediteran. "Odavde bih mogao da kontrolišem Sredozmno more sve do Gibraltara", rekao je 1958. godine sovjetski lider Nikita Hruščov prilikom posete podmorničkoj bazi Pašliman, takođe u Valonskom zalivu, gde je planirao da postavi projektile dugog dometa i ratne brodove.
To je bila jedina sovjetska baza u Sredozemlju tokom 1950-tih. Tri godine kasnije savezništo sva Moskvom je prekitnuo što je stavilo tačku na taj projekat. Albanija se okrenula Kini i ta saradnja će trajati oko 10 gofina. "Život na ostrvu je bio veseliji sa Rusima i njihovom votkom. Kinezi su bili rigidni, ali nakon njihovog odlaska samoća je bila nepodnošljiva pod komunističkim režimom", kaže Mihal Ljulje.
On je u ruševinama svog nekadašnjeg stana pronašao knjižicu koju je dobio uz vojno odlikovanje. Na plavim kroicama nalazi se dvoglavi orao sa crvenom zvezdom, što je bio grb nekadašnje Socijalisti;ke Narodne Republike Albanije. Na Sazanu se nalazi 3.600 bunkera, kao i kilometri i kilometri tunela i podzemnih građevina, uključujući bioskopsku salu, školu i bolnicu. Enever Hodža je, u stalnom strahu od spoljne agresije, izgradio u Albaniji više od 700.000 bunkera.
Astrit Alljiaj (70) ponovo je došao na Sazan u društvu svoje kćerke kako bi joj pokazao mesto na kome je proveo deo života zajedno sa 2.000 vojnika. "Kao agresori su bili određeni sovjetski blok i američki imperijalizam i njegovi saveznici", kaže on.
Albanija je pristupila 2009. NATO. Utvrđenje na ostrvu nije doživelo rat, ali je opustošeno u vreme vojne pobune protiv vlasti 1997. godine, kada je više desetina ljudi opljačkalo vojna skladišta. Tokom nedavnih vojnih vežbi Sazan je poslužio snagama NATO i Albanije kao poligon za pucanje, pa su u ruševine pretvorene mnoge zgrade kao i vila izgrađena za italijanskog diktatora Benita Musolinija tokom 1930-tih godina, u vreme italijanske okupacije.
Danas je ovo ostrvo, jedno od najlepših mesta u Albaniji, u vrlo lošem stanju. Krovovi na zgradma su se urušili, dok su svuda razasuti okviri i kutije za municiju, gas maske i stari namešaj i kreveti. Međutim, vlasti planiraju da od ostrva naprave turističku atrakciju a taj projekat bi trebalo da se sprovede uz konsultacije sa francuskom agencijom za zaštitu obala.
Direktor albanske agencije za zaštitu obale Auron Tare kaže da će ostrvo ostati vojna baza ali da će biti otvoreno za posetioce. "Zadatka je ogroman ali naša volja je jaka", rekao je on. U planu je da se izgrade muzej i naučno-istraživački centar za podvodni svet i pomorsku arheologiju. Prvi turisti već dolaze na ostrvo prekriveno borovima, lovorom i divljim smokvama i okruženo tirkiznim morem.
"Sazan će procvetati od turizma kao mesto tajni komunističke Albanije i bogatog istorijskog i kulturnog nasleđa Mediterana", kaže Tare.
(EurActiv.rs)
