Amelija Erhart je najpoznatija žena pilot u istoriji. Američka miljenica prva je žena koja je avionom sama preletela Atlantik, a njen nestanak davne 1937. godine i danas izaziva zanimanje mnogih zaljubljenika u aeronautiku.
15 godina posle Erhart, rodila se još jedna devojčica koja se nije uklapala u društvene standarde već je i ona sanjala o letenju. U doba kada se Hana Rajč rodila cilj mnogih žena bio je samo da se dobro udaju, a i za samu Rajč se smatralo da će postati doktorka, kao i njen otac. Ali, Hana je od malena pokazivala interes prema vazduhoplovstvu iako se prvi međunarodni komercijalni let nije dogodio do 1919. godine, a već spomenuta Erhart nije počela da uči da leti do 1921. godine.
Kombinujući medicinske ambicije i ljubav prema vazduhoplovstvu, Rajč je odlučila da postane tzv. leteći doktor, preteča Lekara bez granica, pa je 1932. godine, s 20 godina, naučila da upravlja avionom.
Ali, ubrzo je počela da postavlja svetske rekorde u letenju, a zbog ljubavi prema avionima zaboravila je medicinu. Prioritet je postalo "bilo šta s krilima", kako je jednom sama izjavila. 1937. godine Rajč se pridružila Luftvafeu, nemačkom ratnom vazduhoplovstvu u vreme Drugog svetskog rata. Njena veština, želja za publicitetom i fotogeničnost stvorili su od nje zvezdu nacističke propagande.
Hitler joj je lično uručio Gvozdeni krst I reda , koji je primila još samo jedna žena u istoriji. Pred kraja rata, Rajč je Hitleru predložila "Operaciju samoubistvo". Ideja je bila da se treniraju piloti samoubice koji bi se žrtvovali za svoju zemlju. Sedamdesetak pilota se svojevoljno prijavilo u ovaj program.
Krajem 1944. godine Rajč je naišla na dokumente koji su govorili o plinskim komorama, ali tvrdi kako je verovala da je to "propaganda protivnika". U svojoj autobiografiji napisala je kako je obavestila Hejnriha Himlera o ovim dokumentima i zatražila od njega da preduzmu nešto kako bi zaustavili ovu "lažnu propagandu protivnika".
Pred sam kraj rata, 1945. godine, Saveznici su zarobili Rajč i držali u zatočeništvu 18 meseci. Tokom prvih nekoliko meseci zatočeništva izražavala je žaljenje jer nije počinila samoubistvo pilulom cijanida koju joj je sam Hitler dao na njihovom poslednjem sastanku.
Ali, posle nekog vremena počela je da uviđa šta je Nemačka postala tokom Drugog svetskog rata. U to vreme Rajč je pogodila i lična tragedija. Njen otac je odbio da se preda Rusima i ubio njenu majku, sestru, troje sestrića i na kraju sebe.
Rajč je posle rata nastavila da leti, obara svetske rekorde i podučava letenje.
"Šta danas imamo u Nemačkoj? Bankare i fabrike automobila. Čak je i naša vojska 'omekšala'. Vojnici imaju duge brade i ne poštuju autoritet. Ne stidim se da priznam da sam verovala u nacizam. Još nosim Gvozdeni krst koji mi je Hitler lično uručio. Mnogi Nemci osećaju krivicu zbog rata, ali ne govore o pravoj krivici koja nas sve izjeda - što smo izgubili rat", rekla je u svom poslednjem intervjuu.
Rajč je umrla 1979. godine verovatno od srčanog udara, ali to nikada nije potvrđeno jer nije obavljena autopsija. Pojedinci smatraju da je život okončala popivši pilulu cijanida koju joj je Hitler dao u aprilu 1945. godine...
(Express.hr)
