Oliver Nort će sledeći će mesec postati novi predsednik organizacije koja samu sebe naziva "braniocem američkog drugog amandmana koji svakom građaninu daje pravo da nosi oružje". Baš kao i organizacija od pet miliona članova koju će voditi i Nort je izrazito kontroverzna ličnost.
U predsedničkom mandatu Ronalda Regana pukovnik Oliver Nort je bio savetnik i desna ruka savetnika za nacionalnu sigurnost Džona Poindekstera. U njihovo vreme je krajem osamdesetih izbila afera Iran-Kontra (ili Irangejt), kada se saznalo da je Bela kuća preko posrednika prodavala oružje Iranu tokom njihovog rata sa Irakom.
Iran je u to doba bio pod embargom, dakle svaka trgovina oružjem bila je kršenje istog, a jedan od ciljeva tog krijumčarenja bilo je i poboljšanje odnosa sa islamskom republikom kako bi se sredilo puštanje talaca koje je u Libanu držao Hezbolah, blizak sa ajatolahom Homeinijem. Profit od trgovine je preusmeravan "kontrašima" u Nikaragvu.
Kontraši su bili antikomunistički gerilci u Nikaragvi koji su se borili protiv komunističke gerile - sandinista, koji su svrgnuli sa vlasti predsednika Anastasija Somozu Garsiju. Regan je kontraše podržavao od početka pa je u kampanji obećao kako će im pomoći, ali su ga u tome sprečili Kongres i Predstavnički dom prepun Demokrata.
Izglasali su tri Boland amandmana, donesena između 1982. i 1984. upravo kako bi se ograničila podrška kontrašima, i kako se nikakav novac iz SAD ne bi smeo da se koristi za kupovinu oružja, ali je humanitarna pomoć bila dozvoljena. Preusmeravanje novca iz Irana, preko CIA, za kupovinu oružja u Nikaragvi bilo je evidentno kršenje tih amandmana.
Državni tužilac Lorens Volš je počeo osam godina dugu istragu u kojoj za nedela optuženo 14 osoba ali su na kraju svi prošli gotovo nekažnjeno. Samo je izvršilac Tomas Klajns "odradio" zatvorsku kaznu. Volš je za Regana, koji je na kraju otišao kao popularan predsednik, rekao da su "mu instinkti za dobrobit zemlje bili na mestu, samo je sprovođenje ponekad bilo manjkavo".
Nort je nakon što se sve razotkrilo preuzeo delimičnu odgovornost, između ostalog i za to što je sa svojom sekretaricom uništavao dokumente. Pet godina je trajala istraga tokom koje je Nort nebrojeno puta morao da daje iskaz. Američki Kongres mu je dodelio delimični imunitet u zamenu za njegov potpuni iskaz, a proglašen je krivim po tri tačke optužnice, dok je za 13 ozbiljnijih odmah oslobođen.
U iskazu je kao "mozak operacije" naveo Roberta Mekfarlina, Reganovog vojnog savetnika. On je priznao krivicu, ali mu je Buš stariji, tadašnji predsednik, dao imunitet. Uplitanje Mekfarlina je impliciralo da je za sve zaista znao i predsednik Regan kome je to bila uverljivo najveća kriza vlasti tokom mandata.
Nort je rekao kako je u prvim svedočenjima lagao Kongresu i da je uništavao i falsifikovao dokumente ali da je to radio "jer veruje u plemeniti cilj kontraša", a ne radi imuniteta to se kasnije nije moglo iskoristiti protiv njega.
Iako je bio, kako kažu istoričari, "kriv kao greh" uspeo je da pobije sve optužbe i izbegne potencijalne kazne.
Predsednik Buš bio je srećan sa odlukom i nije hteo da komentariše da li je Kongres pogrešio kad je odobrio parcijalni imunitet kao ni da li se Nort izvukao "kroz iglene uši". "Ne bih se usudio kritikovati sudstvo, ne pada mi na pamet.
Nort je u proteklih pet godina mnogo prošao, drago mi je da je gotovo, a bilo bi mi još draže da se Iran-Kontra nikada nije ni dogodio", diplomatski je odgovorio Buš. Demokrati su marinca opisali kao "anonimusa koji je zahvaljujući svojim postupcima postao jedna od najkontroverznijih ličnosti u novijoj američkoj istoriji".
"Pre 25 godina pukovnik Oliver Nort uradio je nešto zaista loše. Prodao je oružje Iranu kako bi pomogao gerilcima u Nikaragvi da se bore protiv socijalističke vlasti. Taj rat je već finansirala trgovina kokainom koja je cvetala u državici, i ujedno je bila razlog zašto je SAD zaustavio sav dotok novca u Nikaragvu. Nakon prvobitne kazne, a onda uspešne žalbe na odluku Nort je do danas kontroverzna ličnost ali i važan glas među konzervativcima", napisala je 2013. za Tajm Salima Koroma. Penzionosani pukovnik donedavno je vodio televizijski program na Foks Njuzu, ali će od toga odustati.
"Najbolji izbor za predsednika, on se uvek zalagao za američke slobode. Nort je ratnik i NRA će ponosno stajati uz njega", rekao je jedan od čelnih ljudi i "lice NRA" Vejn Lapjer, dok je portparolka Dana Leš tvitovala kako je "on borac za slobodu i poslednja osoba koju borci protiv nošenja oružja žele na čelu NRA". NRA je u poslednje vreme na udaru zbog velikog broja pucnjava širom Amerike nakon kojih su mnogi, čak i konzervativniji građani, počeli da piželjkuju ograničenje u pristupu oružju, što, kaže NRA, direktno krši drugi amandman Ustava.
Uz to NRA je jedan od najvećih donatora Republikancima i političarima i na svojoj "platnoj listi" ima brojne javne ličnosti, uključujući i Trampa. S obzirom da su mnoge doveli na mesta moći niko se ne usuđuje dirati u "osinje gnezdo" i menjati ili modifikovati zakone.
Kurir.rs/Express.hr
Foto: YT Screenshot
NE PROPUSTITE
