Većina analitičara se slaže da su mirni demonstranti koji su u utorak i sredu izašli na ulice iračke prestonice izrazili legitimnu zabrinutost zbog velike nezaposlenosti, korupcije i lošeg rada javnih službi u zemlji koja je prethodne decenije razorena ratom.
Građane je uznemirila prekomerena upotreba sile od strane policije koja je koristila živu municiju, suzavac i vodene topove da bi rasterala okupljene ljude, mahom omladinu i studente.
U protestima je ranjeno više stotina ljudi, od čega 40 policajaca. Rojters prenosi da je do sada ubijeno najmanje 44 demonstranata.
Uveden je policijski čas u Bagdadu, Nasiriju, Amaru i gradu Hili, na jugu Iraka. Vlasti su saopštile da je policijski čas uveden da bi se "očuvao mir" i da bi se demonstranti zaštitili od "infiltratora" koji napadaju snage bezbednosti i javnu imovinu.
Ko stoji iza protesta?
Čini se da pobuna potiče od iskrenog nezadovoljstva ljudi zbog loše vlasti bez jasnog lidera.
"Demonstranti nemaju zahteve i ne podržavaju ih političari. Mladi se ovoga puta ograđuju političkih lidera koji su prisvojili prethodne proteste", rekao je Aid Anber, profesor politikologije sa uniferziteta u Kufi.
Istaknuti politički analitičar Abdukalder Alnel kaže da je proteste organizovao "Koordicioni odbor" sačinjen od profesora, akademika i predstavnika omladinskih pokreta koji stoje i iza okupljanja 2011. godine.
Koji su zahtevi demonstranata?
"Ljudi imaju beskrajan spisak legitimnih zakona. Oni traže da se vlada pozabavi lošim zdravstvom, kolapsom obrazovnih ustanova, korupcijom nezaposlenošću, ilegalnim širenjem oružja, otmicama...", objasnio je Anber.
Demonstranti su, takođe, ljuti zato što je premijer bez ikakvog objašnjenja smenio najvišeg vojnog komandanta Abdulu Vahaba al Sadija. Ta odluka je u javnosti izazvala nagađanja da je političarima koje podržava Iran smetalo što komandant ima sve veću podršku među Iračanima.
Kako su reagovali političari?
Istaknuti politički igrači, poput Komunističke partije i Muktade Al Sadra, odbili su da se priključe protestima, ali su pozvale na istragu policijskog nasilja.
Premijer Mehi je rekao sa su osnovani odbori koji će se baviti pritužbama nezadovoljnog naroda, ali je odbio da osudi snage bezbednosti, opisujući ih kao "heroje".
"Izgleda da neki regionalni i strani igrači ne žele da se Irak stabilizuje i zauzme svoje mesto strateške i neutralne sile u međunarodnim sukobima", rekao je Mehi.
Da li će nasilje ugroziti vladu?
Da. Okrutnost i nasilje policije samo je dodalo gorivo na razbuktani bes demonstranata.
"Obrušivši se na narod, vlada je izgubila poslednju trunku legitimiteta koji je uživala. Na društvenim mrežama se sada sve češće čuju pozivi za premijerovu ostavku", ocenio je Anber.
Nakon invazije na Irak predvođene SAD od 2003-2010. godine, zemlja je ostala uništena i u haosu. Nestabilnosti i tenziji u zemlji poslednjih godina doprinelo je i osnivanje terorističke grupe Islamska država, čiji se deo kalifata nalazio u Iraku. Izgleda da su protesti novi izazov za zemlju i njen narod.
Kurir.rs/Gulf njuz
Foto: AP/Hadi Mizban
NE PROPUSTITE
