Nezaobilazni Idi Amin važi za najokrutnijeg afričkog diktatora 20. veka: za samo osam godina njegove vladavine stradalo je najmanje 80.000 njegovih političkih neistomišljenika, a mrak je pojeo pola miliona Uganđana. Bio je poznat i kao sadista - žrtve je navodno bacao krokodilima, a sumnjalo se i da je kanibal.
Više sreće nisu imali ni s Miltonom Oboteom, koji je Ugandom vladao i pre i posle Amina. Amnesti internešenel ceni da je Oboteov režim odgovoran za smrt 300.000 civila tokom građanskog rata.
Joveri Museveni izgleda kao anđeo pored njih. Njegov uspon je manje-više priča o afričkom uspehu: on je bio oficir koji je iskoristio je priliku posle državnog udara kojim je srušen Obote (1985) da se nametne kao novi lider. Uspeo je da stabilizuje zemlju uništenu ratom.
Za kratko vreme postao je jedan od miljenika Zapada, čak su ga nazivali i "predvodnikom nove generacije afričkih državnika", ali ubrzo se pokazalo da svako lice ima naličje.
Da neće dati vlast postalo je jasno kad je od njegovog dolaska na vlast do prvih izbora prošlo punih 10 godina. Od 1996. izbori u Ugandi održavaju se na pet godina, ali pitanje je koliko su slobodni. Museveni ih dobija ubedljivom većinom iako odavno nema prava da se kandiduje: prvo jer je prešao limit od dva mandata, a onda i zato što je prešao starosnu granicu. Zato je parlament menjao zakon uoči svakih zbora, a kad je ukidao starosnu granicu, u parlamentu je izbila tuča poslanika koja je postala viralni hit.
"Kako bih mogao da odem s plantaže banana koju sam posadio sad kad je počela da daje plodove?", bilo je njegovo retoričko pitanje oko ostanka na vlasti do kraja života.
Od zasluga - osigurao je besplatno osnovno obrazovanje u zemlji, a zatim je ostvario i uspeh u snižavanju izuzetno visoke stope side zahvaljujući "ABC programu": apstiniraj, budi veran, ili koristi kondome ako ne praktikuješ A i B (Abstain, Be faithful, or use condoms if A and B are not practiced). Od 2006. je prepolovio stopu siromaštva.
To bi mu samo po sebi sigurno obezbedilo popularnost, ali u strahu od spoljašnjih uticaja, to jest gubitka međunarodne pomoći, Museveni je ograničio slobodu govora, medije, a potom i ljudska prava.
Na udaru su mu najviše homoseksualci. Još pre 10 godina nameravao je da uvede smrtnu kaznu za njih, ali morao je da odustane jer je zemlji zbog tog nacrta zakona uskraćena finansijska pmoć Svetske banke i zapadnih zemalja. Morao j e da se zadovolji doživotnom robijom za homoseksualce, ali i to samo u izuzetnim slučajevima - ako osoba ima HIV i namerno ga prenosi, seks s maloletnicima ili za "serijske prestupe".
"Mislio sam da je to problem koji dobijate s rođenjem. Genetska greška, to je bio moj argument. Međutim, naši naučnici su to srušili", carski se opreo pred zapadnim medijima. To što je netko homoseksualac, kaže, nije prirodno, a time ne može biti ni ljudsko pravo.
"Odvratni su. Kakva je to vrsta ljudi? Nisam ni znao što rade. Nedavno su mi rekli da je ono što rade grozno. Odvratno", zaključio je.
Joveri Museveni sa suprugom Dženet
Ako se uzme u obzir šta je njemu nepoželjno i u heteroseksaulanim odnosima, jasniji su njegovi stavovi.
"Sa suprugom sam u braku već 39 godina, ali nikad je nisam poljubio u javnosti ili u kući pred decom."
Zanimljivo mišljenje ima i o oralnom seksu, pa je početkom godine najavio da će oterati sve koji "dolaze spolja i šire propagandu".
"Svi mi znamo šta je seks i kako ga treba obavljati. To se ne radi ustima, ustima se jede. Ako to radite ustima, možete dobiti crve koji će kroz usta ući u vaš stomak. To jednostavno nije pravi način i put za te stvari", objasnio je.
Kurir.rs/100posto.hr
NE PROPUSTITE
