On je sa holandskim antropologom Reneom Vesingom zaplovio u jednom lokalnom kanuu kada se njihov čamac prevrnuo oni su plutali dva dana, a onda je Rokfeler rekao svom prijatelju da može da otpliva 12 kilometara do obale. Međutim, tu mu se izgubio svaki trag a jedna od teorija je da se utopio zbog iscrpljenosti ili da ga je napala neka vodena životinja.
Vesing je spašen dan kasnije. Međutim, u nekim oblastima Asmata postojala su plemena koja su upražnjavala kanibalizam pa se spekuliše da je Rokfeler možda i uspeo da se dokopa obale, a onda su ga uhvatili i pojeli.
Novina Milt Meklin otputovao je 1969. godine na ostrvo kako bi istražio Rokefelerov nestanak. Odbacio je izveštaje da je Rokefeler živeo kao zarobljenik u džungli, ali je zaključio da okolni dokazi podržavaju ideju da je ubijen.
Nekoliko vođa sela Otsjanep, gde je Rokfeler verovatno uspeo da stigne na obalu, ubila je holandska patrola 1958. godine, pružajući tako osnovu da se radi o osveti plemena protiv nekoga iz "belog plemena". Tako je Rokfeler, verovatno, bio žrtva osvete koja se ogleda u ubijanju i jedenju pripadnika "drugog plemena".
Potvrđeno je da je Majklova majka angažovala privatnog detektiva koji je doneo porodici tri lobanje, a za jednu je tvrdio da je od mladog Rokfelera.
U dokumentarnom filmu "Drži reku na desnoj strani", Tobias Šnebaum kaže da je razgovarao sa kanibalom iz plemena Asmata koji je opisao kako su pronašli Rokefelera na obali i pojeli ga.
(Kurir.rs/Foto: Profimedia)
NE PROPUSTITE
