Ruski konstruktori su rešili da idu dalje od prototipa, tj. da naprave pištolj koji će biti snažniji i efikasniji u okršajima na malom rastojanju. Rezultat je prevazišao sva njihova očekivanja, jer je Federalna služba obezbeđenja (ljudi koji čuvaju ruskog predsednika) odmah izabrala novi SR-1 „Vektor“ kao svoje stalno naoružanje. Sa druge strane, ovo oružje je zabranjeno u SAD zbog svoje izuzetne vatrene moći. Inače, u Rusiji je ovaj pištolj postao poznat pod nazivom „Gjurza“ (vrsta zmije otrovnice, Macrovipera lebetinus).
Novi pištolj upotrebljava snažniju municiju kalibra 9x21 mm, tako da ima određenu prednost u odnosu na kalibar 9x19, koji je standardan za evropske pištolje poput modela Beretta i Glock 17. Po municiji je SR-1 jači čak i od savremenih standardnih ruskih pištolja „Jarigina“ i „Makarova“.
Pancirna municija za novi pištolj SR-1 probija 30 slojeva kevlara koje su posedovali standardni pancirni prsluci koji su najčešće korišćeni tokom 1990-ih. Pored toga, probija čeličnu ploču debljine 4 mm sa distance od 50 metara. Operativcima koji čuvaju ruskog predsednika ovaj metak daje određenu prednost u potencijalnom oružanom okršaju u ograničenom prostoru.
Istina, ta prednost je praćena i jednim nedostatkom. Naime, metak jeste dovoljno moćan da probije čak i savremene pancire, ali upravo zbog toga potencijalno može prostreliti neprijatelja i pogoditi prolaznika.
„Protokol Federalne službe obezbeđenja ne obraća pažnju na moguće ’slučajne žrtve’. Telohranitelji su obučeni da ih izbegnu, ali je njihov glavni zadatak da zaštite lidera svoje zemlje po svaku cenu. Ukoliko bi bilo neočekivanih žrtava a lider se oseća dobro, onda bi se sve završilo internom istragom, bez nekih većih posledica“, kaže za portal Russia Beyond glavni urednik časopisa „Arsenal Otečestva“ Viktor Murahovski.
Prema njegovim rečima, tolika vatrena moć ne brine ruske oficire u domaćim uslovima, ali je to problem tokom poseta drugim državama, jer je čitav niz zemalja zabranio primenu ovog pištolja na svojoj teritoriji.
„Usled velike vatrene moći ni Amerikanci ne dozvoljavaju ruskom specnazu da koristi SR-1 na američkoj teritoriji, tako da pripadnici Federalne službe obezbeđenja na tim putovanjima moraju da nose pištolje Jarigina kalibra 9x19 mm“, dodaje Murahovski.
Ja sam lično bolje upoznao pištolj SR-1 za vreme jednog poslovnog putovanja, kada sam posetio njegove kreatore u birou za industrijski dizajn Centralnog naučnoistraživačkog instituta preciznog mašinstva.
Kada je reč o ergonomiji i spoljašnjem izgledu, mora se priznati da ovo oružje nije oličenje stila i elegancije kao italijanska „Bereta“. Pištolj SR-1 je napravljen od teških i grubih metalnih legura sa „hrapavim“ uglovima. Prosečan strelac sa SR-1 nema ni onu brzinu koju bi imao sa modelima Glock 17 ili Beretta, jer ruski pištolj ima duži hod obarača.
Sa druge strane, „Rus“ ima ogromnu prednost u odnosu na elegantne „Evropljane“ kada je reč o pouzdanosti. SR-1 je, kao i AK-47, napravljen da funkcioniše u svim mogućim (i gotovo nemogućim) uslovima. Svaki primerak prolazi kroz čitav niz ekstremnih testiranja, u uslovima maksimalne opterećenosti i zaprljanosti. Naime, pištolj se satima testira u mašinama koje simuliraju ekstremne vremenske uslove kao što su visoka vlažnost, visoka temperatura i arktička hladnoća. Primerak koji ne prođe bilo koju od ovih faza „završava karijeru“, tj. ide na reciklažu.
Kurir.rs/Russia Beyond Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
