Bivši hodža, a sada obraćeni hrišćanin, rekao je da je njegova mala ćerka patila od neizlečive bolesti. Obišao je sve bolnice i posetio mnoge lekare, kako u Egiptu (gde je donedavno živeo), tako i u inostranstvu. Skoro svi lekari složili su se oko iste stvari. Ponudili su lečenje, ali su naglasili da to neće pomoći da se izbegne smrtni ishod. Lekari su čak sugerisali da neumorni otac odvede kćerku kući, jer su bili sigurni da je dalje lečenje besmisleno. Očajni hodža svakodnevno se molio Alahu za pomoć.
Jedan od njegovih bliskih prijatelja, videvši njegovu tugu, savetovao ga je da stavi krst na jastuk svoje ćerke. Čuvši takvu ponudu, hodža je oštro reagovao: „Nemoguće mi je da učinim tako nešto. Neću prodati svoju veru ...“ Međutim, ideja da stavi krst pored svoje ćerke preuzela ga je. Ne rekavši nikome ništa, nabavio je krst i ostajući sam sa ćerkom, počeo da ga stavlja na svoj jastuk.
Nakon nekog vremena, ćerka je pala u komu, izgubivši svu povezanost sa okolnom stvarnošću. Porodica hodže i svi u okolini u kojoj je služio, očekivali su neizbežnu smrt. Nepopustljivi otac dan i noć u suzama je sedeo pored svoje ćerke. Međutim (kako sada priznaje) u njemu se rađala nada da će se dogoditi čudo.
Jedne večeri otac, tužno držeći ruku svoje ćerke, video je da zaslepljujuća svetlost dolazi od krsta koji je ležao na njenom jastuku. U početku je mislio da to sanja ili da mu je um bio zamračen tugom. Ipak, i dalje je jasno video svetlost. Iznenada, njegova ćerka je ustala iz kreveta i rekla: "Tata, gladna sam, donesi mi nešto za jelo!" Nesretni hodža nije mogao da shvati šta se dogodilo. Požurio je u kuhinju, van sebe od radosti. Njegovi vriskovi probudili su njegovu ženu i komšije. Ubrzo je njegovu kuću ispunilo mnoštvo ljudi. Sam je ponovo i ponovo pričao o onome što se dogodilo, govorio je o čudu krsta. Pozvao je prijatelja koji mu je savetovao da stavi krst na jastuk svoje male ćerke i zahvalio mu.
Susedi i prijatelji pokušali su pripisati čudo Svetom Đorđu, koga muslimani priznaju. Međutim, devojčin otac bio je uveren u snagu krsta. Doživeo je čudo. Moja ćerka je izgubila sve znakove bolesti, a lekari nisu verovali svojim očima, gledajući rezultate testova.
Nekoliko dana nakon čudesnog ozdravljenja, bivši hodža doneo je odluku. Rekao je svojoj ženi da će postati hrišćanin. Ona se u početku usprotivila tome, razmišljajući o progonu kojim će zbog toga biti izložena njihova porodica. Rekla je: "ubiće nas." Ali hodža je čvrsto stajao na izabranom putu. Najavio joj je da će zauvek napustiti Egipat: "krstićemo se u hrišćanstvo i od sada ćemo živeti u drugoj zemlji." Tako je i uradio. Ipak, vest o njegovom ulasku u Hristovu Crkvu raširila se uveliko, kako u gradu gde je služio, tako i među muslimanskim sveštenstvom. Sada bivši hodža, hrišćanski obraćenik, studira pravoslavnu teologiju.
Kurir.rs/Prijatelji Božiji/logosovo.ru Foto: Profimedia
NE PROPUSTITE
