NOVA VELIKA IGRA Peking razgovara sa Talibanima, a Indija podržava vladu u Kabulu! Kako se dve sile preko Avganistana bore za moć

Ruski porta Raša Tudej (RT) objavio je opsežnu analizu o tome šta se krije iza posete delegacije Talibana Paekingu, što je izazvalo pažnju celog sveta i odakle Kina u celoj priči zvanoj Avganistan. Naravno ova zavrzlama ne bi bila, da nema i kineskog ljutog rivala Indije. Kakva je računica Talibana, a kakva Kine u igri zvanoj Avganistan. Da je Radjard Kipling vaskrsao u 21. veku verovatno bi napisao drugi nastavak svoje knjige Velika igra s tim što više ne bi bilo Ruske carevine i britanske imeprije, nego više sila Sjedinjene Države, Indija, Kina, Pakistan sve nuklearne sile i naravno Talibani koji su se vratili na veliku scenu posle pobede nad Sjedinjenim Državama, koje se povlače posle 20 godina bezuspešnog rata.

Tom Fovdi britanski publicista i analitičar međunarodnih odnosa kome je fokus Istočna Azija analizirao je u svom autorskom tekstu za RT šta se krije iza posete Talibana Pekingu i da li Kina igra pametnu ilgru ili je sledeća zemlja koja ulazi u "grobnicu imperija", koja je do sad pojela Britansku imperiju, Sovjetski Savez i poslednja žrtva su bile Sjedinjene Države.

Fovdi piše da je Kina preduzela neobičan korak već time što je ugostila delegaciju Talibana i sa njima razgovarala o budućnosti Avganistana, u trenutku najjačih sukoba ovog fundamentalističkog pokreta sa zvaničnom vladom u Kabulu.

Kineski šef diplomatije Vang Li izjavio je kako očekuje da će Talibani odigrati važnu ulogu u procesu" mira, poverenja i obnove" u Avganistanu. Svetski mediji ovu posetu su protumačili kao da je zvanični Peking dao blagoslov legitimnosti Talibana na međuarodnoj sceni i da se to dogodilo uprkos ogromnim ideološkim i teološkim razlikama dve strane.

Fovdi piše da su Peking i Talibani zapravo našli skup „zajedničkih interesa“ u vezi sa budućnošću Avganistana.

"Američki državni sekretar Entoni Blinken, tokom posete Indiji, rekao je da Talibani rizikuju stvaranje „države parije“, ali je ipak priznao da Kina može imati „pozitivnu ulogu“ u ovoj zemlji. Avganistan se s razlogom često naziva „grobnicom imperija“, a nedavno povlačenje SAD -a posljednji je dokaz tome. Strateški položaj ove zemlje predstavlja ključnu kapiju ka celoj Evroaziji. Na severu su Centralna Azija i Rusija, na istoku Kina, na jugu indijski potkontinent, Pakistan i Indija, a na zapadu Iran i Bliski istok. Geografski postavljena između svih ovih regiona, Avganistan je srce gotovo svake generacije rivalske igre velikih sila, od Mogula, do Britanskog carstva, pa do Hladnog rata, do rata protiv terora i sada, sve jačeg globalnog rivalstva između Sjedinjenih Država i Kine. Peking je na ovom sastanku jasno stavio do znanja da prihvata politiku „nemešanja“ u drugim zemljama, ali Avganistan mu je pred vratima i previše je važan i strateški značajan da bi se ignorisao.

Tako je Kina prva skočila. Talibani, naravno, teško da bi bili prvi izbor Pekinga za partnera: to je islamska fundamentalistička grupa u zemlji koja se graniči s kineski politički osetljivim regionom Siđang i ta grupa se prethodno udružila sa ujgurskim militantima, koje Peking smatra najvećim neprijateljem....Njihovo ponovno oživljavanje je u najmanju ruku nepoželjno, ali se sa njim mora rešavati sudbina Avganistana. Talibani su sada dominantna sila u zemlji i izdržali su 20 godina rata protiv SAD -a i njihovih saveznika i ipak uspjeli prevladati. Ovaj rat je učinio stvarnost očiglednom, da ne možete bombardovati talibane jer morate postojati, morate raditi s njima ... a rad sa grupama koje vam se možda ne sviđaju ili s kojima se slažete oko zajedničkih interesa glavna je definicija realpolitike.

U ovom slučaju, Kina pokušava da obezbedi svoje interese usled vakuuma koji su ostavile Sjedinjene Države, čije „neodgovorno povlačenje“ oštro kritikuje. Peking želi mir, stabilnost i ekonomski rast u zemlji, novi početak, i da bi on bio uključen u kinesku inicijativu "Pojas i put".

Njegov najveći saveznik u igri je Pakistan, koji je najbolje pozicionirani partner Pekinga da pomogne i pregovara sa talibanima. Peking otvoreno ne forsira preuzimanje Talibana. Kineska poruka je da očekuje da će se Talibani ponašati i da će zahtevati garancije da grupa neće nastaviti sa sponzorisanjem međunarodnog terorizma. Ako se ovaj kriterijum može ispuniti, postoji prostor za zajednički rad. Talibani su dali znak da neće podržati kineske Ujgure i da će videti priliku u pozivima Pekinga. Ali ono što takođe vredi razmotriti je šira slika: da je Kina sada diskretno i de-fakto u konkurenciji sa Indijom za uticaj na Avganistan. Indija podržava trenutnu vladu Kabula i odlučno se protivi Talibanima. Premijer Modi vodi politiku „susedstva na prvom mestu“ protiv Pekinga, čiji je cilj izgradnja indijske lokalne sfere uticaja u svetlu tenzija između njih dvoje. Indija Avganistan vidi kao ključni i logični deo tog „susedstva“ - čiji je cilj da matira Pakistan, za koga smatra da koristi Talibane za uticaj protiv njega. Nju Delhi zauzvrat često osuđuje ono što vidi kao savez Kine i Pakistana kako bi podržao Talibane u stvaranju problema Indiji.

To znači da je borba za budućnost Avganistana umotana u brojne lokalne geopolitičke borbe To je nova Velika igra, savremeni ekvivalent političke i diplomatske konfrontacije 19. veka između Britanskog carstva i Ruskog carstva, nad Avganistanom i susednim teritorijama u centralnoj i južnoj Aziji, koja je imala posledice za Perziju i Indiju", piše on u svom autorskom tekstu.

Na kraju svoje analize zaključuje da Talibani bez obzira na to ko zaista prevlada u ovoj borbi, lideri ovog pokreta će uživati u obnovljenom statusu i diplomatskom uicaju u narednom periodu.

Kurir.rs/RT./A.M.