Najnovije vesti

ŠOK! TERORISTI 11.SEPTEMBRA BILI U SAD KAO NA PIKNIKU: Operativcima Al-Kaide pomogla i nesposobnost američkih obaveštajaca VIDEO
Foto: HUBERT BOESL / AFP / Profimedia, Profimedia

novi dokumenti

ŠOK! TERORISTI 11.SEPTEMBRA BILI U SAD KAO NA PIKNIKU: Operativcima Al-Kaide pomogla i nesposobnost američkih obaveštajaca VIDEO

Planeta

U nedavno otpečaćenim dokumentima o 11. septembru, može se videti kako lako su otmičari bili ispod radara bezbedonosnih agencija, i koliko su bezbednjaci bili blizu da zaveru spreče!

Mirnog utorka u junu 2001, dvojica muškaraca ušla su u prodavnicu u prometnom tržnom centru u Fort Liju u Nju Džersiju, koja je iznajmljivala poštanske sandučiće za ljude u pokretu kojima je bila potrebna privremena adresa za prijem čekova, računa ili ličnih pisama.

Posle kilometar i po, uobičajeni ustaljeni tok automobila i kamiona prešao je most Džordž Vašington koji je prelazio reku Hadson. Petnaest kilometara niz Hadson, na vrhu Menhetna, stajale su kule blizanke Svetskog trgovinskog centra

U poštanskim sandučićima sada već nepostojećoj firmi u Fort Liju muškarci su pokupili neodređenu količinu gotovine i dodeljen im je fah 417. Agenti FBI -a su kasnije saznali da su rekli službeniku da predstavljaju firmu sa sedištem u Patersonu u Nju Džersiju , i objasnili da im je privremeno poštansko sanduče potrebno samo do kraja septembra.

Nani Nahdžur
Nani Nahdžurfoto: AFP / AFP / Profimedia

Zapravo, muškarcima, Hani Handžur i Navaf al-Hazmi, pošta nije trebala toliko dugo. Njihovo objašnjenje bilo je samo varka, prenosi Ju-Es-Ej Tudej.

Dana 11. septembra 2001, Handžur i al-Hazmi pridružili su se 17 drugih sledbenika mreže Al-Kaide Osame bin Ladena u otmici četiri komercijalna aviona i zarivši ih u tornjeve blizance trgovačkog centra, Pentagon u severnoj Virdžiniji i jedno poljoprivredno polje u Pensivaniji. Al-Hazmi je pomogao u savladavanju putnika na letu 77 Ameriken Erlajnsa, koji je udario u zapadni zid Pentagona. Handžour je upravljao avionom.

Njihovo iznajmljivanje privremenog poštanskog sandučeta u Nju Džersiju predstavlja samo jedan od hiljada primera naizgled običnih kretanja ubica 11. septembra u mesecima koji su prethodili napadima. Ovi detalji su zabeleženi u iscrpnom i sada skinutom poverljivom izveštaju FBI-ja koji je pregledao Ju-Es-Ej Tudej dok Amerika obeležava 20. godišnjicu napada 11. septembra.

Hani Handžur, koja je bila pilot leta 77 Ameriken Erlajnza koji se srušio u Pentagon, i Navaf al-Hazmi, koji je bio jedan od otmičara koji su preuzeli kontrolu nad letom 77 Ameriken Erlajnza, bili su dvojica od nekoliko otmičara koji su živeli u ovoj rezidenciji u Paterson, Nju Džerzi. Ovo je jedno od nekoliko lokacija širom sjevernog Nju Džersija koje su otmičari 911 koristili u mesecima koji su prethodili napadima 11. septembra 2001.

Nafaf al-Hazmi
Nafaf al-Hazmifoto: AFP / AFP / Profimedia

Izveštaj, naslovljen "Vremenska linija otmičara", nudi svakodnevni portret 19 operativaca Al-Kaide pre nego što su krenuli. na njihovoj misiji samoubistva koja je ubila skoro 3.000 ljudi i pokrenula najduži američki rat.

Živeći uglavnom u centralnoj Floridi, južnoj Kaliforniji, severnoj Virdžiniji i severnom Nju Džersiju, iznajmljivali su automobile, otvarali bankovne račune, kretali se po komplikovanim gradskim ulicama i izlazima na autoputu, iznajmljivali sobe u motelu, zvali sa govornica u frizerskim salonima i prodavnicama gvožđa, naručivali i jeli u restoranima, uzimali časove letenja, igrali video igre, dizali mrene u teretanama i čak kupovali naočare za sunce u robnoj kući Mejsis.

Vreme koje su proveli na severu Nju Džersija je posebno dtaljno istraženo. Prepuni, multikulturalni zaseoci okruga Bergen i Pasaik postali su mesto susreta za gotovo desetak od 19 terorista tokom leta 2001. godine. A veza sa severnim Nju Džersijem je dovela do nepravednih optužbi da bi neki članovi muslimanske zajednice u regionu mogli svesno im pomogli.

Neki su, poput vođe zavere 11. septembra, Muhameda Ate, doleteli sa Floride, odjavljujući se u motelu u Vejnu na nekoliko dana, a zatim odlazeći - a zatim se vraćajući danima kasnije. Drugi, poput Handžura i al-Hazmija, krenuli su iz motela i stana u dvospratnoj kući u Patersonu na istoj adresi koju je Handžur naveo kao poslovnu kancelariju kada je iznajmljivao poštu.

Dan nakon što je iznajmio poštanski sandučić, Handžur je podigao 161 USD iz bankomata u banci preko puta groblja.

Handžur tada nije mogao ni znati da će samo dva meseca kasnije to postati poslednje počivalište prve zvanične žrtve napada 11. septembra, časnog sudije Majkla, katoličkog kapelana vatrogasne jedinice Njujorka.

Sudija je poginuo dok je služio vatrogascima u Severnoj kuli Svetskog trgovinskog centra. Fotografija prvih ljudi koji nose njegovo telo iz ruševina postala je simbol bola tog dana.

Neposredna blizina bankomata i sudijinog groba, koji je sada nezvanično svetilište 11. septembra, ilustruje koliko je teroristička zavera bila tesno povezana sa njenim tragičnim posledicama. U isto vreme, dolasci i odlasci otmičara u severni Nju Džersi nude uvid u to kako su otvoreno iskoristili američki život i njegovo otvoreno društvo - pre nego što su napali Ameriku na način koji je izazvao tu otvorenost i pokrenuo pitanja o tome kako bi SAD mogle bolje paziti svoje građane.

Ali ispitujući to sada, dok Amerika obeležava 20. godišnjicu napada 11. septembra, ponovo pokreće jednu od najupornijih i najkontroverznijih misterija tog tragičnog dana: Kako je 19 muškaraca sa Bliskog istoka - od kojih većina jedva govori engleski - uspelo da se izvuče van tako smrtonosne misije a da niste otkriveni?

Posebno su bili aktivni Handžur i al-Hazmi.

Dan pre nego što su iznajmili poštansko sanduče u Fort Liju, radili su u teretani u Totovi, Nju Džersi. Handžour je takođe iznajmio avione na aerodromima Teterboro i Eseks Kounti za vežbanje letenja. U jednom slučaju prešao je reku Hadson i Svetski trgovinski centar. Al-Hazmi je redovno iznajmljivao automobile u Džipovom salonu u Vejnu.

Hani Handžur, jedan od otmičara, leteo je 29. maja 2001. godine sa instruktorom iznad reke Hadson, polećući sa aerodroma Teterboro. Ovo je jedno od nekoliko lokacija širom severnog Nju Džersija koje su otmičari koristili u mesecima koji su prethodili napadima 11. septembra 2001.

Ni Handžour ni al-Hazmi-niti bilo koji drugi otmičar-nisu pribegli upotrebi lažnih imena. Niti su živeli pod zemljom i izbegavali su kontakt sa običnim Amerikancima.

"Oni su se u suštini skrivali na očigled svih", rekao je Džon Farmer Ml., bivši državni tužilac u Nju Džersiju i viši savetnik Komisije za 11. septembar, koji sada vodi Institut za politiku Rutgers Iglton. "Oni su se jednostavno stopili u opštu populaciju na način na koji su se avioni koje su oteli uklapali na radaru ili običnom vazdušnom saobraćaju".

Takođe, nijedan od 19 otmičara nije stigao u SAD bez dokumentacije. Stigli su komercijalnim avionima sa običnim - i potpuno legalnim - vizama.

Složene i skupe američke bezbednosne službe ignorisale su upozorenja tokom leta 2001. da Al-Kaida želi da napadne Ameriku-i da su u stvari slale teroriste na tlo SAD.

Dvojica otmičara-al-Hazmi i Kalid al-Mihdhar-bili su poznati CIA-i kao operativci Al-Kaide. CIA je čak pratila al-Hazmija i al-Mihdhara od Bliskog istoka do Malezije do Tajlanda, a zatim do Los Anđelesa. Tamo je, međutim, CIA, kojoj je zabranjeno špijuniranje unutar SAD -a, odustala od traga. A CIA nikada nije delila informacije al-Hazmija i al-Mihdhara sa FBI-om, koji sprovodi protuterorističke istrage u Americi.

Loša saradnja CIA i FBI smatra se jednim od najneugodnijih bezbednosnih propusta u istoriji SAD. Sada je to središte masovne savezne tužbe hiljada rođaka žrtava 11. septembra koji tvrde da su zvaničnici Saudijske Arabije pomagali otmičarima u SAD.

Neuspeh da se zaustave Al-Hazmi i al-Mihdhar takođe je izvor dve decenije muke za Marka Rosinija, bivšeg specijalnog agenta FBI-a i stručnjaka za borbu protiv terorizma koji je bio deo tima koji je mesecima nadgledao bin Ladenovu mrežu Al-Kaide vodeći do 11. septembra.

Rosini kaže da su on i njegov kolega znali za teroristički sastanak u Maleziji, ali nije bilo dozvoljneno da obaveste CIA jer je u to vrijeme razmjena informacija između agencija bila nezakonita.

Tokom leta 2001, Rosini je dodeljen za vezu sa FBI u CIA odredu bin Laden, kodnog naziva „Alek Stejšn“, u sedištu špijunske agencije u Langleiju, Virdžinija. Radeći sa CIA, Rosini je saznao za dolazak al-Hazmija i al-Mihdhara još 2000. On je molio CIA da prosledi informacije svojim kolegama iz FBI preko reke Potomak u Vašingtonu.

Ali Rosiniju je rečeno da ćuti. CIA je smatrala da su informacije strogo poverljive - nisu spremne za FBI. Rosini je rekao da mu je rečeno da će, ako prekrši protokol, i reći FBI -u, biti optužen za federalni zločin.

Danas Rosini (60) živi između Francuske i Španije. Napustio je FBI 2008. godine nakon što je prekršio pravila da bez dozvole pregleda zapise u nepovezanom slučaju.

Voleo bi da je prekršio pravila 2001. godine sa CIA.

"Nije čak ni frustrirajuće. To je iscrpljujuće", rekao je Rosini u telefonskom intervjuu iz Španije. "U osnovi je to skoro izazvalo nervni slom. To me dovelo do ivice. Osećao sam se kao Don Kihot koji se bori protiv vetrenjača. Izgubio sam veru u pravdu. Izgubio sam veru u sistem. Zaista to više ne razumem. "

Rosini je rekao da su mu kolege iz CIA rekli da dolazak al-Mihdhara i al-Hazmija nije znak napada na Ameriku, već diverzija. Rosini je rekao da je CIA pogrešno verovala da će se sledeći napad Al-Kaide dogoditi u jugoistočnoj Aziji, rekao je Rosini. Rosini sada vjeruje da je CIA mislila da bi mogla upotrijebiti al-Mihdhara i al-Hazmija u loše osmišljenom planu za infiltraciju u Al-Kaidu.

"Ovo su informacije CIA -e i ne smete reći FBI", rekao je Rosini. "Sećam se kao da je bilo juče."

Nekoliko nedelja pre napada 11. septembra, CIA je konačno popustila i obavestila ih. FBI je rekao da su najmanje dva terorista Al-Kaide-al-Hazmi i al-Mihdhar-na slobodi u Americi. Ali bilo je prekasno.

"Da je FBIu ranije rečeno, zavera bi mogla biti zaustavljena", kaže Rosini. "Nema sumnje u to." Nakon 20 godina, CIA još uvek nije objasnila zašto nije prosledila FBI informacije o al-Hazmiju i al-Mihdharu.

Peter Bergen, najprodavaniji autor nekoliko knjiga o bin Ladenu i CNN sigurnosni analitičar, rekao je da je poverovao da CIA nije namerno ignorisala rastuću pretnju Al-Kaide.

"Mislim da je to nesposobnost", rekao je Bergen, objašnjavajući zašto CIA nije alarmirala dolaskom Al-Hazmija i al-Mihdhara u SAD. "Nesposobnost je ponekad bolje objašnjenje ljudskih aktivnosti."

Na severu Nju Džersija, al-Hazmi i al-Mihdhar su se lepo smestili-kao da su izgleda poznavali svoj put.

Sredinom jula al-Mihdhar je u pratnji al-Hazmijevog brata Salema i još jednog otmičara, Abdulaziza al-Omarija, iznajmio poštansko sanduče u Patersonu.

Salem al-Hazmi pridružio bi se svom bratu na avionu koji se srušio na zapadnu fasadu Pentagona. Al-Omari je bio deo otmičarskog tima koji je preuzeo let 11 Ameriken Erlajnza, koji je napustio Boston i srušio se u Severni toranj Svetskog trgovinskog centra.

Nije sasvim jasno zašto je grupi otmičara bilo potrebno drugo poštansko sanduče. Istraga vremenske linije FBI to nije mogla utvrditi.

Ali, još jednom, iznajmljivanje poštanskog sandučeta dotaklo je misteriju kako su otmičari obavljali naizgled normalne aktivnosti bez izazivanja sumnji. Takođe je pokrenuto pitanje da li je neko pomogao otmičarima.

Meri Geligan, bivši agent FBI za nadzor koja je vodila istragu biroa na licu mesta o bombardovanju Al-Kaide u USS Kol u ​​Jemenu 2000. godine, a zatim je vodla praćenje otmičara nakon 11. septembra, poznato pod imenom istraga "Pentbomb", ističe da otmičari "nisu počinili nikakva krivična dela" sve do dana kada su oteli mlazni avioni. Kao rezultat toga, rekla je ona, otmičari nisu privukli pažnju policije - niti privatnih građana.

"Prvo krivično delo koje su počinili bila je otmica aviona aviona", rekao je Geligan, koja se povukla iz FBI 2013. godine, a sada vodi sajber bezbednost za veliku konsultantsku firmu sa sedištem u Njujorku.

Jedno pitanje koje Geligenovi agenti nisu uspeli da reše, rekla je, bilo je da li su američki građani aktivno učestvovali u zaveri svesno pomažući otmičarima.

Poput Toma Kina, bivšeg guvernera Nju Džersija koji je predsedavao Komisijom 11. septembra, Geligan je poverovao da su američki građani verovatno pomagali otmičarima savetima o bankomatima, bankarstvu, telefonskim uslugama i drugim naizgled rutinskim aktivnostima, a da nisu ni znali da su uključeni u opasni teroristi.

"Mislim da su im pomoć pružili ljudi koji nisu znali da su otmičari koji će izvršiti teroristički napad 11. septembra", rekao je Geligan.

Kao rezultat toga, policija je uhapsila nekoliko potencijalnih saradnika.

Jedini izuzetak je Muhamed el-Atris, vlasnik lokala poreklom iz Egipta u Patersonu koji je prodavao lažne lične karte.

Godinama je el-Atris otvoreno prodavao lažne lične karte, uglavnom imigrantima bez dokumenata iz Latinske Amerike i Meksika. Ali neposredno pre napada 11. septembra, prodao je lične karte al-Mihdharu i al-Omariju.

Nakon napada 11. septembra, FBI je kontaktirao el-Atrisa, ali ga nije uhapsio. Međutim, u isto vreme, lokalna policija u Patersonu takođe je pratila el-Atrisa i uhapsila ga 2002. optužujući ga za niz državnih zločina zbog prodaje lažnih dokumenata.

Federalne vlasti, tvrdeći da je potrebno sačuvati tajne nacionalne bezbednosti, brzo su zatvorile slučaj, zapečativši sva dokumenta i svedočenja.

El-Atris, koji je šest meseci proveo u zatvoru, dugo je tvrdio da nije imao pojma da su al-Mihdhar i al-Omari nešto više od običnih kupaca u potrazi za ličnim kartama za koje se činilo da su naišli na odobrenje mnogih lokalni policajci. El-Atris se na kraju izjasnio krivim po manjim optužbama i osuđen je na pet godina uslovno i izrekao mu je kaznu od 15.000 dolara.

Naturalizovani američki državljanin, el-Atris je stalno insistirao da nije deo zavere 11. septembra i otvoreno je osudio napade. Ali osećao je da je nepravedno označen kao zaverenik zbog svoje nenamerne veze sa otmičarima.

Ali 2006. godine rekao je za NortDžersi: "Vaša zemlja je moja zemlja i zemlja moje dece. Ja sam američki državljanin. Kada sam polagao zakletvu, mislio sam na svaku reč. Nažalost, ja sam osoba koja je prodala ličnu kartu otmičaru “.

Dve decenije kasnije, detektiv okruga Pasaik, koji je vodio lokalnu istragu el-Atrisa, veruje da je el-Atris znao da su oni "loši momci".

"Znao je da nisu bili turisti da vide Kip slobode", rekao je Fred Ernst, narednik kada je istraživao el-Atriss.

Sada 70, Ernst bi želeo da ponovo otvori slučaj.

„Možda nije znao da će oteti avione“, rekao je Ernst za el-Atrisa. "Ali nema sumnje da je znao da su ti momci loši momci."

Epizoda sa el-Atrisom i njene različite priče i teorije-podvlači koliko je nerešena priča o otmičarima 11. septembra.

Još jedna uznemirujuća epizoda u Nju Džersi dogodila se jedne noći u julu 2001. u jednom jeftinom motelu.

Policijski službenik iz Južnog Hakensaka Dejvid Agar, tada 25 -godišnjak, ušao je na parkiralište kongresnog doma u sklopu rutinske patrole. Agar, sada 45-godišnjak, i poručnik u Tužilaštvu okruga Bergen, gde nadgleda obaveštajne i antiterorističke istrage, tražio je sumnjive aktivnosti.

Tada su moteli na tom području bili česte scene trgovine drogom i prostitucije.

Agar je uočio svetlo plavu "tojota korolu" sa kalifornijskim tablicama.

"Za mene se vozilo istaklo", rekla je Agar u nedavnom intervjuu. "Nismo imali toliko automobila sa kalifornijskim tablicama u Južnom Hakensaku."

Zastao je i zapisao broj tablice. Zatim je ubacio broj u nacionalni indeks kompjuterskog kriminala koji je nadgledao FBI i koji sadrži informacije o neizvršenim nalozima i drugim signalima upozorenja koji bi mogli upozoriti lokalne policajce da uhapse ili pozovu federalne istražitelje.

Ispostavilo se da je to registarska tablica rent-a-kara. Iznajmljivač: Navaf al-Hazmi.

Ali FBI još nije saopštila FBI da je al-Hazmi operativac Al-Kaide. Provera kompjutera FBI nije upozorila da je al-Hazmi nešto više od običnog momka sa iznajmljenim automobilom.

Da jeste, Agar je siguran da bi pozvao drugu policiju, a možda i FBI da se suoči sa Al-Hazmijem-i njegovim prijateljem te noći u sobi 506 u Kongresnoj gostionici, Halid al-Mihdhar.

Ali bez ikakvog upozorenja ili uputstva da uhapsi Al-Hazmija, Agar nije imao drugog izbora nego da nastavi vožnju i nastavi svoju patrolu u drugim delovima Južnog Hakensaka.

Danas priča nije samo podsetnik na to kako su se otmičari tako intimno uklopili u američki život. To je takođe podsetnik na to koliko je policija bila blizu da zaustavi napade 11. septembra.

"Gledajući unazad, ne znam da li smo mogli da zaustavimo sve tmice", rekla je Agar. "Po mom mišljenju, možda smo mogli spasiti neke živote."

Kurir.rs

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja