Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan opasno je zaratio sa ambasadorima 10 zemalja sveta od kojih su neke članice NATO kao i Turska, a i EU oko podrške Osmanu Kavali, filantropu, osnivaču i predsedniku upravnog odbora neprofitne organizacije "Anadolu kultur" koja se bavi umetnošću i kulturom. Zbog svog aktivizma i podrške civilnom društvu stekao je i naziv turski "Soroš". Međutim upravo zbog svog društveno političkog aktivizma došao je i pod udar turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, koji ga je strpao u zatvor, a onda se sukobio i sa ambasadorima čak 10 zemalja.
Sve je kuliminiralo pozivom ambasadora Francuske, Kanade, Finske, Danske, Nemačke, Holandije, Novog Zelanda, Norveške, Švedske i SAD da se "pravedno reši" slučaj Osmana Kavale koji se nalazi već pune četiri godine u zatvoru u okolini Istanbula i kome je tek početko ovog mesca počelo suđenje, kao i da on bude pušten na slobodu. Inače Evropski sud za ljudska prava je naložio njegovo puštanje na slobodu decembra 2019. ali su se vlasti oglušile na to.
Zašto je turski predsednik pobesneo
Erdogan je prokuljučao, jer mu je Kavala trn u oko još od 2013. godine. Naime Erdogan sumnjiči Kavalu da je protestom na trgu Gezi u Istanbulu krenuo da ruši lično njega, kada su se stanovnici ovog grada digli zbog pokušaja seče drveća i izgradnje šoping mola. Kavala je takođe optužen za špijunažu, a tužilaštvo traži za njega 20 godina robije, bez uslovnog otpusta. Iako je Kavala 2020. oslobođen optužbi, ta presuda je ponovo ukinuta složenim pravnim manevrima, i kombinovana sa optužbom da je Kavala zajedno sa Fetulahom Gulenom, inače bivšim Erdoganovim političkim kolegom ogranizovao propali vojni puč iz jula 2016. Takođe turski predsednik je Kavalu optužio i da je on "turska noga" milijardera Džordža Soroša, koga optužuju da je akter destabilizacije i prevrata u mnogim državama sveta. Da ironija bude veća Kavala nikad nije sreo Soroša, ali sa njim je susret imao lično Erdogan na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu 2003. kad je govorio da je "Turska otvoreno društvo". Sliku Soroša i Erdogana objavio je opozicionar Garo Pejalan 2018. Erdogan je tad tražio podršku ovog milijardera da pokrene nastojanje da Turska ubrza pregovore sa EU.
Na ove optužbe preko advokata oglasio se i Kavala koji je u poruci iz zatvora napisao i kad se Erdogan sreo sa Sorošem, kao i da su političari Erdoganove stranke Partije, pravde i razvoja, kao i njegovi savetnici razgovarali sa Sorošem sve do 2015, ali je naveo da nije upoznat o čemu su pričali.
Sa aerodroma pravo u zatvor
Kavala je uhapšen 1. novembra 2017. Sa istanbulskog aerodroma sproveden je u zatvor Silivri. Od tad dva puta je oslobađan i tri puta ponovo hapšen i od trećeg puta je u zatvoru i to sve zbog člana 309. zbog čega se pobunio i Human rajts voč.
OD FILANTROPA DO NEPRIJATELJA BROJ 1
Osman Kavala je rođen 2. oktobra 1957. godine u Francuskoj. Potiče iz porodice trgovaca duvanom koji su se doselili u Istanbul iz severne Grčke tokom razmene stanovništva između dve države 1923. Redovnu osnovnu i srednju školu je završio u rodnom Istanbulu gde je pohađao i Robert College Studirao je menadžment na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu u Ankari i ekonomiju na Univerzitetu u Mančesteru u Velikoj Britaniji. Doktorske studije započeo je na Novoj školi za društvena istraživanja u Njujorku, ali se vratio u Istanbul kada mu je otac umro 1982. Od tad osnovao je nekoliko izdavačkih kompanija, a od 1990-tih počeo je da podržava organizacije civilnog društva. Evropsko udruženje arheologa mu je 2019. podelilo nagradu za očuvanje kuturne baštine u Istanbulu od opasnosti. Iste godine dobio je i nagradu za slobodu misli i izražavanja. Takođe u Turskoj je promovisao priče o rodu i ekologiji što je nerviralo islamiste.
OD FUDBALSKE ZVEZDE TURSKE DO NEPRIJATELJA BROJ 2
Nekadašnji fudbalski reprezentativac Turske i najbolji igrač ove države u istoriji, Hakan Šukur, takođe se sukobio sa turskim predsednikom Erdoganom. Za njime je raspisana poternica u Turskoj još od 2016. godine, osam godina nakon što se učlanio u Erdoganovu partiju i tri pošto je otišao iz nje, zbog navodne podrške puču protiv turskog predsednika. Šukur je zatim napustio Tursku i odselio se Sjedinje Države gde vozi taksi za kompaniju "Uber" i u slobodno vreme prodaje knjige.
Njegova sva imovina koju je imao u Turskoj je zamrznuta ili konfiskovana.
"Nemam više ništa na svetu. Erdogan mi je uzeo sve, pravo na slobodu, pravo da objasnim svoje namere, čak i pravo da radim.Neprijateljstvo je tu počelo. Radnja moje žene je kamenovana, moja deca su zlostavljana, a meni su pretili zbog svake izjave koju sam imao. Kada sam otišao uhapsili su mi oca i konfiskovali sve što sam imao", dodao je ovaj proslavljeni fudbaler.
POMOGAO ERDOGANU U POLITIČKOM USPONU
Ko je Fetulah Gulen
Javnosti van Turske je postao pozant kada ga je Redžep Tajip Erdogan proglasio inspiratorom neuspelog puča protiv njega 17. jula 2016. U Turskoj su znali za njega, ali kako bliskog saveznika turskog predsednika, protiv koga je i njegovih pristalica krenuo u osvetnički pohod. Fetulah Gulen je inače postao najmlađi imam u Turskoj, koji je među vernicima steko veliku popularnost. Rano shvata da sve polazi od obrazovanja i zalaže se da mora da bude skupo i kvalitetno. Sa Erdoganom se upoznao i pomogao mu 2002. da dođe na vlast. Tada i gulenisti počinju da zauzimaju ključna mesta u državi, a posebno u vojsci, odakle potiskuju sve generale odane Ataturkovom učenju. Veliki broj sekularista iz armije uhapšen je u čuvenom slučaju Ergenekon 2006. pod optužbama za terorizam. Raskol između Gulena i Erdogana usledio je 2013. kada je usledio bunt protiv Erdogana, prvo u Istanbulu zbog rušenja parka Gezi. Mirni protest prerasta u žestoke okršaje sa policijom. Tad Gulen ustaje protiv Erdogana i zbog svojih stavova mora da napusti Tursku i odlazi u Pensilvaniju u kojoj je boravio od 1999. kada je pobegao od proganjanja tadašnje vojne vlasti, koja je zbacila premijera Nedžmetina Erbakana, da bi optužbi bio oslobođen 2008. a od 216. Turska zbog puča traži njegovo izručenje.
OSNIVAČ NEOOSMANIZMA
Ko je Ahmet Davutoglu
Protiv Erdogana okrenuo se i bivši turski premijer i šef diplomatije i osnivač ideologije „Neoosmanizma" koju je razradio u delu „Strateška dubina" Ahmet Davutoglu, koji je krajem decembra osnovao stranku „Partija budućnosti". Davutoglu se sa Erdoganom politički razišao zvanično septembra 2019, posle isključenja iz stranke Partije, pravde i razvoja, zbog kršenja discipline, a nakon što je on objavio manifest u kom kritikuje autoritarnu politiku Erdogana, a prve pukotine pojavile su se daleke 2016. Davutoglu osnivač političkog pokreta „Neoosmanizma" je drugi najmoćniji čovek pored čuvenog Fetulaha Gulena koji je odlučno ustao protiv nekadašnjeg bliskog saradnika, prijatelja i stranačkog borca Redžepa Tajipa Erdogana i njegovog oblika vladavine.
Kurir.rs/Andrej Mlakar
NE PROPUSTITE
