Sporazum nazvan "Glazgovski pakt za klimu" usvojen je posle dve nedelje napornih pregovora, udarom čekića britanskog predstavnika Aloka Šarme, predsedavajućeg svetske konferencije o klimi.
Kao pokazatelj koliko se teško došlo do dogovora Šarma je tresućim glasom rekao da mu je "jako žao" zbog izmena unetih u tekst u poslednjem trenutku koje se odnose na fosilna goriva na zahtev Kine i Indije. ;Prethodno je ocenio da se tim sporazumom uvodi "decenija sa rastućim ambicijama" po pitanju klime.
Indija je intrervenisala da se ublaži formulacija u tekstu koja se odnosi na smanjenju emisija od uglja.
Nekoliko zemalja uključujući male ostrvske države rekle su da su duboko razočarane formulacijom da se energija na uglaj "postepeno smanjuje" umesto da piše da se "postepeno ukida", pošto je to pojedinačno najveći izvor emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Druge zemlje su opisale reviziju kao gnusnu i protivnu pravilima ali su navele da je to nešto što moraju da prihvate da bi zaključile dvonedeljne UN konferenciju o klimi (COP26) u Glazgovu u Škotskoj.
Pre nego što je Indija uspela da unese ovu promenu u finalnu deklaraciju, predstavnici jedne nacije za drugom su govorili da se u tekstu nacrtna deklaracije ne ide dovoljno daleko ili dovoljno brzo ali da je kompromis bolji nego ništa i da predstavlja napredak ako ne i uspeh.
Ipak smatra se uspehom da se u tekstu pominju fosilna goriva kao glavni izvor zagrevanja planete, a ona nisu pomenuta u Pariskom sporazumu iz 2015.
Oko kritičnog pitanja ograničenja rasta temperature tekst poziva zemlje članice da podižu svoje preuzete obaveze za smanjenja redovnije nego što je predvidjeno Parisikim sporazumom iz 2015, i to već od iduće godine.
Medjutim, tu je dodata klauzula o mogućnosti prilagodjavanja "posebnim nacionalnim okolnostima" i zbog toga su nevladine organizacije izrazile sumnju u prave ambicije usvojenog dokumenta.
Postignut kompromis ne osigurava da će se poštovati ciljevi Pariskog sporazuma da se ograniči zagrevanje planete dosta ispod dva stepena Celzijusa i ako je moguće na 1,5 stepen Celzijusa u odnosu na preindustrijsku eru, ali ipak daje mogućnost britanskom predsedavanju da proglasi uspešnom konferenciju u Glazgovu.
Cilj Britanije za ovaj skup je bila da ostane perspektiva ograničenja zagrevanja od 1,5 stepena Celzijusa.
U ovom sporazumu uspeli su da se dogovore o propisima za tržišta ugljenika kojim treba da se pomogne smanjenje emisija.
Za pitanje pomoći siromašnim zemljama nije nadjeno rešenje. Siromašne zemlje su popustile i prihvatile da se nastavi dijalog da se ne bi izgubio napredak ostvaren u borbi protiv zagrevanja čije posledice one direktno već osećaju.
Kurir.rs/Beta
NE PROPUSTITE
