Najnovije vesti

HOĆE LI BITI NOVOG SSSR? Mnogi Rusi bi želeli, Ameri su zabrinuti, a evo šta kaže Kremlj! VIDEO
Foto: Profimedia

analiza

HOĆE LI BITI NOVOG SSSR? Mnogi Rusi bi želeli, Ameri su zabrinuti, a evo šta kaže Kremlj! VIDEO

Planeta

Kremlj je odbacio izvodljivost oživljavanja Sovjetskog Saveza, čak i usred zabrinutosti SAD i rastuće nostalgije za nekim aspektima bivšeg komunističkog sistema među Rusima danas.

Obraćajući se novinarima u sredu, Dmitrij Peskov, sekretar za štampu ruskog predsednika Vladimira Putina, odbacio je primedbe koje je dva dana ranije dala podsekretar američkog državnog sekretara za politička pitanja Viktorija Nuland, koja je izrazila „zabrinutost“ poslanicima da je ruski lider „u stvari kao nasleđeni projekat koji teži rekonstituisanju Sovjetskog Saveza, posebno u vezi sa Ukrajinom, za koju je tvrdila da Putin veruje da je „zapravo deo Rusije, pripada Rusiji“.

Peskov je pripisao zasluge Nulandovoj za „opširno znanje o Rusiji i svim nijansama postsovjetskog prostora“. On je rekao da je „ubeđen da gospođa Nuland, baš kao i mi ili drugi stručnjaci, jasno shvata da je obnova SSSR-a nemoguća“, citira državna ruska novinska agencija Tass.

Štaviše, gospođa Nuland sigurno zna da se na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza već dosta dugo javljaju i sazrevaju integracioni procesi sa različitim tempom razvoja“, dodao je Peskov. „Postoje Zajednica nezavisnih država (ZND) i vrhunske integracione organizacije, odnosno EAEU, i naprednije savezničke strukture, kao što su Savezna država Rusije i Belorusije. Ništa od ovoga nije pokušaj reinkarnacije SSSR, a niti može biti“.

Iako se nisu pojavili nikakvi dokazi o širim naporima Putina ili njegove administracije da ponovo uspostave Savez Sovjetskih Socijalističkih Republika koji je postojao skoro 70 godina od 1921. do 1991. godine, Rusi koji žive tri decenije nakon njenog raspada izražavaju sve veći nivo podrške državi- voditi političku i ekonomsku politiku pale supersile.

Anketa koju je u septembru objavio nezavisni Levada centar pokazala je da je oko 49% ispitanika reklo da bi „radije volelo sovjetski politički sistem“, što je daleko najviše od svih opcija i „najveći broj od ranih 2000-ih“. Samo 18% se opredelilo za sadašnji politički sistem, dok je samo 16% za „zapadni model demokratije“.

Sovjetski ekonomski sistem bio je još popularniji, sa 62% ispitanika koji su preferirali politiku „državnog planiranja i raspodele“, što je rekordno visok nivo koji je „maksimum u čitavoj istoriji posmatranja“. Oko 24% se opredelilo za „sistem zasnovan na privatnoj svojini i tržišnim odnosima“.

Rastuća nostalgija za sovjetskim vremenima dolazi pošto su još novija istraživanja Levada centra pokazala da Putinova popularnost opada, sa 63% odobravanja i 35% neodobravanja od prošlog meseca. Iako su još uvek veće od Rojtersovih cifara za predsednika Džoa Bajdena sa 46% odobravanja i 49% neodobravanja otprilike u isto vreme, popularnost ruskog lidera je značajno opala sa najviše decenije od 88% u oktobru 2014.

Putin je te godine doživeo ogroman porast popularnosti koji se direktno poklopio sa njegovim tvrdolinijaškim odgovorom na ustanak u Ukrajini 2014. koji je doveo prozapadnu vladu na vlast u Kijevu.

Nakon ustanka, ruske snage su brzo krenule da uspostave kontrolu nad Krimom, strateškim crnomorskim poluostrvom koje je nasledila Ukrajina nakon raspada Sovjetskog Saveza.

Rusija je potom anektirala tu teritoriju nakon međunarodno spornog referenduma. U međuvremenu, pobuna je izbila u istočnom ukrajinskom regionu Donbasa, gde su Kijev i zapadni partneri navodni separatisti dobili direktnu podršku Moskve.

Prošlo je sedam godina, a Krim je i dalje čvrsto pod ruskom kontrolom, dok se sukobi između ukrajinskih snaga bezbednosti i pobunjenika sa Rusijom nastavljaju uprkos uzastopnim pokušajima da se primeni prekid vatre. A sada, gomilanje ruskih trupa duž granice za koje američke obaveštajne službe procenjuju da ih ima oko 175.000, zajedno sa dodatnom vojnom opremom, izazvalo je zabrinutost zbog potencijalnog neminovnog ruskog upada u Ukrajinu.

Putin nastavlja da poriče bilo kakve planove za eskalaciju, ali je upozorio na potencijalne provokacije koje se insceniraju iz Ukrajine, što su zvaničnici u Kijevu odbacili kao pokušaje dezinformacija. Ali dok ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nastoji da se pridruži zapadnoj vojnoj alijansi NATO-a koju predvode SAD, stvorenoj da se suprotstavi Sovjetskom Savezu tokom Hladnog rata, Putin je zahtevao od koalicije da zaustavi svoje širenje na istok.

Rastuće tenzije bile su tema poslednjeg samita koji je u utorak održan virtuelno između Putina i Bajdena. Američki predsednik je u sredu rekao novinarima u Vašingtonu da je Putinu rekao da će „ako on, u stvari, izvrši invaziju na Ukrajinu, to biti ozbiljnih posledica“, posebno u ekonomskoj oblasti.

Putin je odvojeno rekao novinarima u Moskvi da bi bilo "zločinačko nečinjenje" stajati skrštenih ruku dok se susedna država pridružila odbrambenom paktu koji je približio strane trupe i sisteme naoružanja ruskim granicama.

Iako događaji iz 2014. godine još uvek nisu ispunili težnje Ukrajine da uđe u NATO, pratili su ih draspoređivanje četiri multinacionalna bataljona trupa u savezničke države Estonije, Letonije, Litvanije i Poljske, sve bivše delove rivalskog Varšavskog pakta tokom ere Sovjetskog Saveza. Poljska i Rumunija su takođe dobile napredne raketne odbrambene sisteme koje Putin vidi kao pretnju po nacionalnu bezbednost Rusije.

„Imamo sve razloge da verujemo da će se isto dogoditi ako Ukrajina bude primljena u NATO, ali ovog puta na ukrajinskoj teritoriji“, rekao je Putin u sredu.

Bajdenova administracija je do sada signalizirala da se neće obavezati da isključi Ukrajinu iz kandidature za članstvo u NATO. Istovremeno, predsednik je ponovio da postavljanje američkih trupa direktno u Ukrajinu „nije na stolu“.

I Bela kuća i Kremlj u očitavanju samita dvojice lidera navode da će se razgovori nastaviti preko njihovih zvaničnika. Putin je pozdravio ovakav razvoj događaja.

Imamo priliku da nastavimo ovaj dijalog“, rekao je on. „Mislim da je ovo najvažnije.

„Dogovorili smo se da ćemo napraviti odgovarajuću strukturu koja će moći da se bavi ovim sadržajno, detaljno i da podnese odgovarajuće predloge“, dodao je Putin.

Kurir.rs/Newsweek

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja