Istovremeno, američki zvaničnici upozoravaju da mogu postojati ograničene mogućnosti da se Kremlj odvrati od takve operacije. Ova vest stigla je uoči virtuelnog samita predsednika SAD Džoa Bajdena sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom o ovoj krizi, a obaveštajne procene već nedeljama upozoravaju da bi Rusija mogla da pokrene novu invaziju na svog suseda već u januaru.
Viktorija Nuland, podsekretarka američkog državnog sekretara za politička pitanja, uključila je detalje o američkom vojnom planiranju vanrednih situacija u brifinge za članove Kongresa 6. decembra 2021, navodi CNN. Stejt department bi morao da formalno zatraži podršku od Ministarstva odbrane za izvođenje takozvane operacije evakuacije neboraca, ili NEO, pre nego što bi takva misija mogla da bude sprovedena.
„U ovom trenutku, Pentagon planira niz različitih scenarija u slučaju da je neophodna evakuacija, od manje evakuacije samo nebitnih službenika američke vlade do veće koja uključuje širi deo američkih građana“, preneo je CNN. „Stejt department bi bio odgovoran za konačno određivanje da li je operacija evakuacije neophodna. Trenutno je u toku neko planiranje od strane diplomatskog obezbeđenja Stejt departmenta za bilo ovlašćeni ili naređeni odlazak diplomata iz zemlje ako situacija to nalaže.“
NE PROPUSTITE
Priča CNN-a nije uključivala nikakve detalje o tome kako bi tačno mogao izgledati ukrajinski NEO ako bi američka vojska bila pozvana da ga vodi. Planiranje takve operacije moglo bi da uključi napredno raspoređivanje različitih američkih specijalnih operacija i konvencionalnih snaga na teritoriju NATO saveznika koji se graniče sa Ukrajinom na zapadu. Američka vojska već ima značajno prisustvo u Poljskoj, na primer, što uključuje pristup uspostavljenim vazdušnim bazama u toj zemlji koje bi se mogle koristiti za postavljanje aviona, osoblja i opreme. Prošlog meseca, softver za praćenje letova na mreži pokupio je neobičnu navalu transportnih aviona američkog ratnog vazduhoplovstva koji su leteli u državu Džibuti u istočnoj Africi, što je izgledalo kao pretpostavka snaga za mogući NEO u susednoj Etiopiji.
"SAD ne žele da budu uhvaćene 'u raskoraku' u slučaju neočekivane invazije, rekao je jedan izvor upoznat sa tom materijom", navodi CNN, odražavajući stalne kritike sa kojima se Bajdenova administracija suočava zbog haotične evakuacije Amerikanci i drugi iz Avganistana nakon što je zemlja pala u ruke Talibana u avgustu. „Ipak, zvaničnici su naglasili da bilo kakva potencijalna evakuacija u Ukrajini verovatno ne bi ličila na masovni napor SAD da evakuiše sve američke građane iz Avganistana ranije ove godine.
Kao što je već pomenuto, američka vojska ima značajan pristup zapadnim susedima Ukrajine, nešto što nije imala u slučaju evakuacije iz Avganistana. Ovo bi imalo neposredan i značajan uticaj na uporednu veličinu i obim bilo kojeg budućeg ukrajinskog NEO.
Javno, Stejt department i dalje naglašava da sada nema potrebe za takvim evakuacijama iz Ukrajine. Javno, američki zvaničnici, kao i njihove ukrajinske kolege, takođe kažu da nema indicija da je Kremlj zaista odlučio da pokrene novu vojnu operaciju velikih razmera u Ukrajini.
„Ne znamo da je Putin odlučio da upotrebi silu“, rekao je Bil Berns, direktor Centralne obaveštajne agencije (CIA), na jučerašnjem samitu Saveta izvršnih direktora Volstrit džornala, ponavljajući osećanja koja su ranije izvirala iz Stejt departmenta i Ministarstva odbrane. „Ono što znamo je da je on stavljajući rusku vojsku, ruske snage bezbednosti na mesto gde bi mogle da deluju na prilično širok način“.
U SAD postoje saveti za putovanja u Ukrajinu zbog potencijala za otvoreni sukob od 2014. godine, kada je Rusija zauzela poluostrvo Krim, a zatim počela da aktivno podržava tobože lokalne „separatiste“ koji se bore protiv vlade u Kijevu. Trenutno postoji i poseban savet „Ne putujte“ zbog porasta slučajeva COVID-19 u Ukrajini.
Naravno, američka vojska već ima stalne planove za sprovođenje različitih tipova NEO u Ukrajini, i jedino je mudro osigurati da su oni ažurirani s obzirom na stanje trenutne krize. Procene američkih i ukrajinskih obaveštajnih službi pokazuju da je Kremlj rasporedio desetine hiljada vojnika u blizini granica Rusije sa Ukrajinom i da bi do početka sledeće godine mogao da ima najmanje 175.000 ljudi. Ovo, zajedno sa uspostavljanjem linija snabdevanja i raspoređivanjem medicinskih jedinica, neophodnih za održavanje velikih borbenih operacija, jasno stavlja do znanja da je pretnja od nove ruske invazije stvarna, bez obzira da li se na kraju ostvari ili ne.
Si-En-En sugeriše da je aktivnije planiranje potencijalnih evakuacija zasnovano na rastućem strahu da bi nova ruska intervencija u Ukrajini mogla biti sve neizbežnija, uprkos javnim izjavama koje umanjuju te zabrinutosti. U okviru svojih brifinga poslanicima, „Nulandova je... priznala da su opcije SAD da odvrate invaziju prilično ograničene, rekla je osoba upoznata sa brifingom“, navodi taj list.
Nulandova je prvenstveno obaveštavala zakonodavce o današnjem Bajdenovom sastanku sa Putinom. Jučerašnji izveštaji su govorili da će Bajden verovatno zapretiti Putinu značajnim novim sankcijama, uključujući protiv ruskog bankarskog sektora, kao i raspoređivanjem dodatnih snaga u zemljama NATO-a koje se graniče sa Ukrajinom, između ostalog, u slučaju nove ruske invazije. Američka vlada bi takođe apelovala na svoje saveznike i partnere da učine isto, uključujući i traženje od Nemačke da bar preispita, ako ne i otkaže veliki sporazum o gasovodu sa Rusijom pod nazivom Severni tok 2.
Osim toga, očekivalo se da će Bajden reći Putinu da će Sjedinjene Države pojačati podršku ukrajinskoj vojsci, uključujući povećane isporuke oružja i druge opreme, ako se kriza nastavi. Sama Ukrajina radi na jačanju svojih sposobnosti suočena sa povećanim pretnjama iz Rusije, uključujući naručivanje dodatnih naoružanih dronova Bajraktar TB2 turske proizvodnje.
Čini se da do sada nije bilo ozbiljne rasprave o raspoređivanju američkih ili drugih stranih trupa u užu Ukrajinu. Međutim, Forin Polisi je juče izvestio da su zvaničnici u Ukrajini zatražili da se osoblju Nacionalne garde SAD koja je već u zemlji u okviru uspostavljenog američkog programa pomoći bezbednosti dozvoli da putuje bliže potencijalnim tačkama zapaljenja. Očigledna ideja bi bila da bi oni mogli predstavljati sredstvo odvraćanja za Kremlj, koji imaju različite poglede na potencijalne rizike od ubijanja američkih vojnika u poređenju sa ukrajinskim trupama.
Vlade SAD i Rusije su sada objavile zvanična očitavanja sastanka Bajdena i Putina.
„Predsednik Bajden je izrazio duboku zabrinutost Sjedinjenih Država i naših evropskih saveznika zbog ruske eskalacije snaga oko Ukrajine i jasno stavio do znanja da će SAD i naši saveznici odgovoriti snažnim ekonomskim i drugim merama u slučaju vojne eskalacije“, navodi se u saopštenju. Bela Kuća. „Predsednik Bajden je ponovio svoju podršku suverenitetu i teritorijalnom integritetu Ukrajine i pozvao na deeskalaciju i povratak diplomatiji.
U očitavanju Bele kuće se takođe navodi da su Bajden i Putin razgovarali o nepovezanim pitanjima, uključujući napade ransomvera povezane sa Rusijom i pregovore sa Iranom o kontroverznom nuklearnom programu te zemlje.
„Predsednik Rusije je na konkretnim primerima ilustrovao destruktivnu liniju Kijeva, usmerenu na potpunu demontažu minških sporazuma i sporazuma postignutih u ’normandijskom formatu‘, izrazio je ozbiljnu zabrinutost zbog provokativnih akcija Kijeva protiv Donbasa“, navodi se u saopštenju. Čitanje Kremlja, koje se odnosi na različite multinacionalne sporazume koji su na snazi koji bi trebalo da obezbede okvir za pregovore o okončanju sukoba u regionu Donbasa na istoku Ukrajine. „Putin je naglasio da odgovornost [za deeskalaciju] ne treba prebacivati na ramena Rusije, jer NATO čini opasne pokušaje da osvoji ukrajinsku teritoriju i izgradi svoj vojni potencijal na našim granicama.
Ruski zvaničnici već nedeljama tvrde da se njihove trupe kreću menti u regionu su jednostavno odgovor na provokacije iz Ukrajine, kao i NATO-a. Samo prošle nedelje, Putin je izneo nove „crvene linije“ u vezi sa krizom koja se u velikoj meri fokusirala na širenje NATO-a u blizini njegovih granica, posebno na potencijalno buduće raspoređivanje kopnenih raketa većeg dometa, poput hipersoničnih i drugih tipova koje američka vojska trenutno se razvija.
Vlada SAD i NATO, čiji Ukrajina nije članica i trenutno nije na bilo kakvom formalnom putu da se pridruži, odbili su tvrdnje i crvene linije. Kremlj ima istoriju ovakvih odstupanja kada je suočen sa kritikama zbog zlonamernog ili drugog ponašanja na međunarodnoj sceni. Istovremeno, Rusija je tokom godina jasno stavila do znanja da proširenje NATO-a vidi kao pretnju svojim nacionalnim interesima i da vidi Ukrajinu kao da je čvrsto u njenoj sferi uticaja.
Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan je takođe održao konferenciju za štampu povodom sastanka. On je izneo mnoge od predloženih pravaca delovanja koje bi američka vlada mogla da preduzme u slučaju nove ruske intervencije u Ukrajini o kojima je već prijavljeno, uključujući pritisak da se zaustavi projekat Severni tok 2.
„Stvari koje nismo uradili 2014. spremni smo da uradimo sada“, rekao je Salivan na pitanje šta bi sada bilo drugačije u poređenju sa odgovorom američke vlade na invaziju Kremlja na Ukrajinu 2014. „Ako Putin želi da vidi gas kako prolazi kroz da gasovod [Severni tok 2] možda neće želeti da napadne Ukrajinu“.
Salivan je takođe rekao da Bajden nije ponudio bilo kakve ustupke ili druge obaveze Putinu u vezi sa potencijalnim ulaskom Ukrajine u NATO u budućnosti.
Ambasada SAD u Kijevu objavila je svoju izjavu u vezi sa potencijalnim planiranjem evakuacije, navodeći da „Suprotno novinskim izveštajima, američka vlada trenutno ne razmatra evakuaciju vladinog osoblja ili američkih građana iz Ukrajine. Mi sprovodimo normalno planiranje vanrednih situacija, kao i uvek učiniti, u slučaju da se bezbednosna situacija ozbiljno pogorša."
U izveštaju CNN-a, međutim, nije bilo da američka vlada razmatra da li da sprovede takvu operaciju evakuacije ili ne, već je to planiranje bilo pojačano.
Kurir.rs/Drive
NE PROPUSTITE
