DNK analiza ljudskih ostataka iz grobnice stare 5.700 godina otkrila je najstarije porodično stablo na svetu, bacivpi "izvanredno“ svetlo na važnost porodice i porekla među ljudima koji su bili među prvim farmerima u Britaniji.
Istraživački tim je ispitao kosti i zube 35 ljudi u jednoj od najbolje očuvanih britanskih neolitskih grobnica, u blizini sela Hejzelton u Kotsvoldsu. Rezultati, rekao je dr Kris Fauler sa Univerziteta Njukasl, nisu ništa drugo do "zapanjujući".
Naučnici su otkrili da je 27 bioloških rođaka iz pet povezanih generacija jedne proširene porodice. Većina su potomci četiri žene koje su sve imale decu sa istim muškarcem.
"To nam govori da im je nasleđivanje bilo važno“, rekao je Fauler. "Kada su gradili ove grobnice i odlučivali koga će u njih pokopati, birali su ljude koji su bili bliski rođaci onih koji su tamo prvi sahranjeni. Postoji bliska veza sa neposrednim precima i ona se proteže kroz nekoliko generacija".
"Porodica je bila važna i to možete videti i po tome što su u grobnici pronađeni i ostaci male dece", dodao je on
Grobnica, poznata kao Hejzelton nort, podeljena je na dve komore u obliku slova L, a nova istraživanja takođe pokazuju da su mrtvi sahranjeni na osnovu toga od koje žene su potekli. To pokazuje, zaključuje studija, "da su ove žene prve generacije bile društveno značajne u sećanjima ove zajednice“.
Praistorijska grupa ljudi o kojoj je reč živela je oko 3700–3600 pre nove ere i bili su jedni od prvih farmera u Britaniji, a grobnica je izgrađena oko 100 godina nakon što je uzgoj stoke i žitarica uveden iz kontinentalne Evrope. Do izgradnje napoznatijeh neolitskog spomenika, Stounhendža, proćiće još 700 godina, podseća Gardijan.
Arheolozi znaju da su se ljudi kretali po ovim krajevima čuvajući stoku. Konzumirali su mlečne proizvode i imali su ishranu bogatu proteinima i pravili su lonce za čuvanje i kuvanje hrane. Najnovija istraživanja pokazuju da su im bile važne i porodične veze.
Istraživanje je rezultat saradnje arheologa sa univerziteta u Njukaslu, centralnom Lankaširu, Ekseteru i Jorku i genetičara sa univerziteta Harvard, Beč i Baskija. Zaključci - prva studija koja je tako detaljno otkrila kako su praistorijske porodice bile strukturisane - objavljeni su u časopisu Nature.
"Ovo istraživanje je zaista važno jer nam omogućava da vidimo šta se dešavalo u neolitskom društvu“, rekao je Fauler.
DNK analiza je otkrila godine, pol i porodične veze. "Napravili smo detaljniju biografsku sliku tih pojedinaca", rekao je Fauler i dodao da su slične studije grobnica u Irskoj zaključile da ostaci nisu biološki povezani, što otkriće u Hejzelton nortu čini "prilično izuzetnim".
Istraživači su takođe otkrili da su muškarci koje bismo danas nazvali posincima usvojeni u lozu, što sugeriše da se "mešane“ porodice ne mogu smatrati samo modernim fenomenom.
Injigo Olalde, vodeći genetičar u studiji, rekao je da je korišćenje najnovijih tehnologija u oporavku drevne DNK omogućilo timu "da otkrije najstarije porodično stablo ikada rekonstruisano i analizira ga da bi razumeo nešto duboko o društvenoj strukturi ovih drevnih grupa“.
Fauler je rekao da je sada plan da se istraže druge neolitske grobnice da bi se videlo da li postoji sličan obrazac.
Ron Pinhasi, sa Univerziteta u Beču, rekao je: "Pre svega nekoliko godina bilo je teško zamisliti da ćemo ikada saznati za neolitske srodničke strukture. Ali ovo je samo početak i bez sumnje ima još mnogo toga da se otkrije na drugim lokacijama u Britaniji, atlantskoj Francuskoj i drugim regionima".
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
