Prosečna temperatura površine kopna i okeana prošle godine bila je 1,51 stepen viša od proseka 20. veka, saopštila je Nacionalna uprava za okeane i atmosferu (NOAA) u novom izveštaju. Odvojena analiza Nase takođe je zaključila da je 2021. bila šesta najtoplija zabeležena godina i izjednačena sa 2018. Stručnjaci obe agencije kažu da je trend globalnog zagrevanja prvenstveno vođen emisijom gasova staklene bašte.
"Jasno je da je svaka od poslednje četiri decenije bila toplija od one prethodne", rekao je Rasel Vose, šef odeljenja za praćenje klime NOAA. "Naravno, sve ovo je podstaknuto povećanjem koncentracije gasova koji zadržavaju toplotu poput ugljen-dioksida".
2022. biće u top 10
Prošla godina je bila 45. godina zaredom da su globalne temperature porasle iznad proseka, što znači da planeta nije imala godinu hladniju od proseka iz 1976. godine, navodi se u izveštaju. Štaviše, sve godine od 2013. do 2021. su među 10 najtoplijih godina otkako je 1880. počelo vođenje evidencije.
Vose je rekao da postoji "šansa od 99 procenata" da će se 2022. takođe svrstati u prvih 10. "Suština je da uopšte nije važno kako ćete uraditi analizu - svi vam govore da se Zemlja prilično dramatično zagrejala tokom prošlog veka", rekao je on.
Sve u svemu, Sjedinjene Države prošle su još gore od ostatka planete, a 2021. je rangirana kao četvrta najtoplija godina zabeležena u SAD, prema NOAA. Mnogi od akutnih efekata zagrevanja osetili su se na zapadu Sjedinjenih Država, gde su se ekstremna suša, ekstremni šumski požari i toplotni talasi poklopili sa najtoplijim letom u Кaliforniji.
Toplotni talas u severozapadnom Pacifiku u junu je oborio temperaturne rekorde svih vremena u Vašingtonu i Oregonu, dok je požar Diksi, koji je izbio u julu u okrugu Plumas u Кaliforniji, postao drugi najveći šumski požar u toj saveznoj državi.
NE PROPUSTITE
Ali region nije usamljen u svom iskustvu jer je globalno zagrevanje doprinelo značajnim klimatskim anomalijama širom sveta, uključujući velike poplave u Nemačkoj, peščane oluje u Pekingu i najgoru pošast skakavaca u istočnoj Africi poslednjih decenija.
Klimatske katastrofe
"Nažalost, svakako očekujemo da ćemo videti više ovih ekstrema u svetu koji se zagreva", rekao je Vose. "Neki od ovogodišnjih događaja verovatno nisu bili ni mogući bez globalnog zagrevanja - ili ih je barem pogoršalo".
Samo u Sjedinjenim Državama, bilo je 20 odvojenih vremenskih i klimatskih katastrofa, svaka sa štetama od milijardu dolara, u kojoj je poginulo najmanje 688 ljudi - što je više nego dvostruko više u odnosu na 262 smrti godinu dana ranije, navodi se u izveštaju. Ukupna šteta od ovih američkih katastrofa iznosila je približno 145 milijardi dolara.
Među tim anomalijama su ledeni talas u Teksasu u februaru, jedan od najhladnijih događaja u SAD u više od 30 godina, i uragan Ida, koji je pogodio severoistok sa neviđenim padavinama u septembru i doveo do desetina smrtnih slučajeva. A u decembru je skoro 70 tornada ostavilo najmanje 90 mrtvih u nekoliko jugoistočnih država.
Toplotni talasi, intenzivne padavine...
Iako naučnici ne mogu da kažu da su ovi događaji izazvani porastom temperatura, kažu da globalno zagrevanje utiče na mnoge ekstremne vremenske pojave. "Utvrdiće se da mnogim toplotnim talasima, intenzivnim padavinama i poplavama doprinosi zagrevanje uzrokovano ljudskim delovanjem", rekao je Gevin Šmit, direktor Nasinog Instituta za svemirska istraživanja Godard.
NE PROPUSTITE
Nezavisna analiza neprofitne istraživačke organizacije Berkeley Earth takođe je pokazala da je 2021. bila šesta najtoplija godina na Zemlji. Njihov izveštaj procenjuje da je 1,8 milijardi ljudi doživelo rekordno visok godišnji temperaturni prosek u 2021. godini, uključujući većinu stanovništva Kine. Ukupno 25 zemalja zabeležilo je nove rekordno visoke temperaturne proseke.
U međuvremenu, naučnici iz Evropskog programa za posmatranje Kopernikus proglasili su 2021. godinu za petu najtopliju na svetu. Prošla godina nije bila tako vruća kao 2020. - koja je izjednačena sa 2016. kao najtoplijom godinom do sada - delom zbog La Ninje, koja se zadržala tokom većeg dela 2021.
La Ninja donosi hladne vode okeana na površinu i može doprineti nešto nižim globalnim temperaturama. Ali ukupan sadržaj toplote u okeanu - koji opisuje količinu toplote uskladištene u gornjim nivoima okeana - premašio je onaj iz 2020. i dostigao rekord prošle godine, prema izveštaju NOAA.
Skladištenje toplote u okeanima
Sedam najvećih izmerenih toplotnih sadržaja u okeanu zabeleženo je u poslednjih sedam godina. "Poenta je u tome da okeani čuvaju pakleno mnogo toplote", rekao je Vose. Кontinuirani gubitak arktičkog morskog leda je takođe zabrinjavajući.
"Promene temperature na Arktiku idu tri puta brže od globalnog proseka", rekao je Šmit, a gubici morskog leda imaju dalekosežne posledice jer otapanje glečera i ledenih pokrivača doprinose porastu nivoa mora i topljenju permafrosta koji oslobađa ugljenik, što pogoršava klimatske promene.
NE PROPUSTITE
"Poslednjih sedam godina izgledaju kao anomalija, ali došli smo do tačke u kojoj podaci o globalnom zagrevanju o kojima ovde govorimo više nisu ezoterični ili akademski pokazatelji onoga što se dešava, već se odražavaju u vremenu i događajima koje mi vidimo", rekao je.
Ekstremno vreme
Godinama su naučnici i svetski zvaničnici pozivali da se povećanje globalne prosečne temperature ograniči na samo 1,5 stepeni Celzijusa. Vose je rekao da sada postoji šansa 50/50 da će bar jedna godina tokom ove decenije dostići taj prag i da će ovaj prag prosečne globalne temperature skoro sigurno biti premašen 2030-ih ili početkom 2040-ih.
NE PROPUSTITE
"Još nismo tamo, ali se približavamo toj tački, i malo je verovatno da će se putanja promeniti sve dok nastavimo da emitujemo gasove staklene bašte“, rekao je on. Napori da se umanje emisije gasova staklene bašte mogli bi da zaustave dolazak tog trenutka, ali verovatno ne mogu da ga potpuno preokrenu zbog činjenice da emisije ugljen-dioksida mogu da se zadržavaju u atmosferi stotinama godina.
"Ako dostignemo neto nulu za ugljen-dioksid i smanjimo druge gasove staklene bašte, onda možemo stabilizovati temperature", rekao je Šmit. "Neće se ohladiti, ali neće biti sve gore. Iako je granica od 1,5 stepeni Celzijusa značajna, nije da posledice klimatskih promena nisu već počele", rekao je on, napominjući da će verovatno biti još posledice u godinama koje dolaze.
"Videćemo sve više i više ekstremnih toplotnih talasa i intenzivnijih padavina i više obalnih poplava“, rekao je Šmit. "Možda to sledeće godine neće biti pacifički severozapad, ali će negde biti i očigledno moramo da budemo spremni".
Kurir.rs/Index.hr
NE PROPUSTITE
