"Evropa od raspada Jugoslavije nije bila bliže ratu", sumorno je za BBC prokomentarisao neimenovani visokopozicionirani EU diplomata osvrnuvši se na rastuće tenzije na istoku kontinenta i gomilanje ruskih trupa na granici sa Ukrajinom.
Atmosfera u Briselu je vrlo napeta i postoji realan strah da Evropa srlja u najgoru bezbednosnu krizu poslednjih decenija. Ali, dugotrajni rat nije jedini razlog za zabrinutost.
Veruje se da Rusija ipak nema vojnu, ali ni finansijsku moć da započne novi rat, kao i da nema potrebnu podršku javnosti. Naime, EU upozorava Kremlj da bi moglo doći do "ekstremnih posledica" ako se Rusija odluči na vojnu akciju u Ukrajini. Baš taj termin je upotrebila nova nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok koja je u ponedeljak posetila Kijev, a zatim otputovala za Moskvu.
Švedska je, pak, razmestila stotine svojih vojnika na strateški važno ostrvo Gotland na Baltičkom moru, a Danska je već ojačala svoje prisustvo na tom području. Rastuće tenzije ponovo su pokrenule debatu u Finskoj i Švedskoj da li da se pridruže NATO.
Najveća zabrinutost zapadnih saveznika više nije hoće li Rusija udariti konvencionalnim ratnim pristupom na Ukrajinu, već pokušava li Moskva ovako da destabilizuje Evropu i prebaci političku ravnotežu na kontinentu u svoju korist, piše BBC.
Poljski premijer Mateuš Moravjecki britanskom servisu je još prošle godine rekao da Zapad mora da se probudi iz svog geopolitičkog dremeža, kada su namere Moskve u pitanju.
Čini se da su se EU zemlje sada definitivno probudile ali, navodi BBC, kao što je to često slučaj kada je reč o spoljnoj politici, evropski lideri nisu u stanju da se ujedine kada treba doneti jasnu odluku šta učiniti po pitanju rusko-ukrajinskog sukoba.
Iako se na granici gomilaju vojne snage, Moskva demantuje da planira invaziju. Severnoatlantskoj alijansi su poslali niz zahteva u kojima ih optužuju za kršenje pravila međunarodne bezbednosti.
Rusija šalje trupe u Belorusiju
Rusija je, navodno, počela da gomila svoje trupe i u Belorusiji.
Kako je preneo Gardijan, ruske snage u Belorusiju stižu specijalnim vozovima na zajedničke vežbe "Ujedinjena odlučnost" koje bi trebalo da počnu u februaru.
Neki vojni analitičari, navodi britanski list, smatraju da bi Moskva u slučaju sveobuhvatnog napada na Ukrajinu, svoje snage u tu zemlju mogla da pošalje i kroz Belorusiju, koja se sa Ukrajinom graniči na severu, čime bi značajno rastegla borbene linije i napravila problem Ukrajincima.
Najavljene vojne vežbe trebalo bi da budu održane relativno blizu beloruske granice sa Litvanijom i Poljskom, a jedan deo i blizu granice sa Ukrajinom.
Istovremeno, iz Rusije stižu izveštaji o slanju dodatne opreme, uključujući tenkova i balističkih projektila kratkog dometa, na rusko-ukrajinsku granicu, piše Gardijan.
Između ostalog, ruski predsednik Vladimir Putin traži da se Ukrajini, ali i bilo kojoj drugoj članici bivšeg Sovjetskog Saveza, zabrani pristup NATO-u. NATO je to glat odbio da uradi tokom tri samita održana proteklih desetak dana.
Šta će Putin sada da učini krajnje je nejasno. Zapad veruje da je Kremlj uložio previše, kako finansijskih tako i drugih resursa, da bi se sada povukao, bez pobede ili nečega nalik tome.
Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena nestrpljivo čeka ujedinjeni stav EU o mogućim sankcijama, zavisno od poteza Moskve. EU optimisti veruju da će dogovor o sankcijama protiv Rusije biti postignut do 24. januara i zasedanja saveta ministara, ali za sada nema garancija za to.
Širom Evrope raste zabrinutost da bi eventualne sankcije mogle da utiču na ekonomije zemalja članica i snabdevanje kontinenta gasom, naročito u situaciji kada su cene ovog energenta skočile nebu pod oblake.
Vašington je pak naglasio da preduzimaju korake kako bi se ublažio uticaj ove energetske krize. To rade kako bi ubrali EU u donošenju odluke o sankcijama, svesni da bilo kakvu odluku moraju jednoglasno da odobre sve članice.
Da su odnosi EU i Velike Britanije trenutno bolji, bilo bi mnogo lakše, navodi BBC. Briselske diplomate, međutim, smatraju da je britanska vlada sada preokupirana domaćim političkim skandalima i da nema vremena da se bavi geopolitikom,ali ističu da je Velika Britanija ipak kroz NATO potpuno uključena u ove operacije.
Britanski ministar obrane Ben Volas je proteklog vikenda upozorio Moksvu da će biti "konkretnih posledica" u slučaju bilo kakve ruske akcije u Ukrajini, a Kijevu obećao antitenkovske projektile kratkod dometa i jedinicu britanskih vojnika koji će obučavati ukrajinske.
Britanija šalje oružje Ukrajini
Britanija će isporučiti Ukrajini protivtenkovske rakete kratkog dometa za samoodbranu nakon što je Rusija nagomilala oko 100.000 vojnika na svojoj granici, rekao je Volas poslanicima i dodao da postoji "legitiman i pravi razlog za zabrinutost" da bi ruske trupe mogle biti iskorišćene za invaziju.
Prva serija lakog protivoklopnog naoružanja poslata je u ponedeljak, iako ministar odbrane nije precizirao tip.
"Ukrajina ima svako pravo da brani svoje granice i ovaj novi paket pomoći dodatno poboljšava njenu sposobnost da to učini“, rekao je on poslanicima. "Dozvolite mi da budem jasan: ova podrška je za sposobnosti kratkog dometa i jasno odbrambene sposobnosti; to nisu strateško oružje i ne predstavljaju pretnju za Rusiju; treba ih koristiti u samoodbrani".
On je rekao da postoji "spreman paket međunarodnih sankcija" u slučaju da Rusija preduzme bilo kakvu "destabilizujuću akciju“ u Ukrajini.
"Želimo da budemo prijatelji sa ruskim narodom kao što smo bili stotinama godina. I postoji svet u kome možemo da uspostavimo obostrano koristan odnos sa Rusijom. I dalje se nadam da će diplomatija pobediti. Predsednik Putin treba da odluči da li će izabrati diplomatiju i dijalog, ili sukob i posledice"", rekao je Volas.
Vašington insistira na tome da vreme ističe i traži preventivnu akciju kako bi se sprečila Rusija da "izmisli izgovor za invaziju", što Moskva odacuje kao preteranu i neutemeljenu reakciju.
Konkretni potezi Zapada
Kanada je rasporedila mali kontigent specijalnih snaga u Ukrajinu u pokušaju da spreče rusku invaziju na Ukrajinu i identifikuju načine pomoći ukrajinskoj vladi, preneo je Global Njuz pozivajući se na neimenovane izvore.
Kontitent će takođe pomagati u razvoju planova evakuacije kanadskog osoblja u slučaju napada.
Sa druge strane grupa američkih senatora i iz redova demokrata i iz redova republikanaca obećala je solidarnost i oružje Kijevu i upozorila Putina da ne pokreće vojnu ofanizvu na ovu zemlju.
"Mislim da je Putin napravio najveću grešku u svojoj karijeri podcenivši koliko će se narod Ukrajine hrabro boriti protiv njega ako izvrši invaziju", rekao je senator Ričart Blumental tokom posete Kijevu.
"Nametnućemo ozbiljne ekonomske sankcije, ali što je još važnije, daćemo narodu Ukrajine oružje, smrtonosno oružje koje im je potrebno za obranu", rekao je on i dodao da bi to oružje moglo da uključuje protivtenkovske projektile Koplje, rakete Stinger, malokalibarsko oružje i čamce.
Američki zvaničnici veruju da Moskva planira da ponovi incident iz 2014. godine kada je optužila ukrajinske vlasti za zloupotrebe a onda pripojila Krim.
Zapad se sada priprema za sledeću epizodu ovog najnovijeg konflikta, zaključuje BBC.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
