"Neće biti rata, ne može da dođe do toga", kaže sveštenik Aleksej Rožkov dok prolai kroz katedralu ruske vojske izgrađenu kao svedočanstvo vojne slave zemlje, sa artefaktima od Drugog svetskog rata do danas.
Kao i mnogi drugi, ni Rožkov ne vidi razlog zašto bi Moskva napala Ukrajinu, uprkos pričama o gomilanju snaga na granici, pretnjama Vladimira Putina i upozorenjima Zapada.
"Kada Rusija krene u rat, onda kreće u rat sa razlogom. A ne posotoji razlog za ovo krvoproliće. Za šta bi se ljudi borili? A kako biste vodili rat bez ljudi", kaže on za Gardijan.
Uprkos konstantnim upozorenjima iz SAD da rat kuca na vrata, Moskovljani su potpuno nezainteresovani. "Ovo je samo histerija, lideri moraju da reše to", kaže Konstantin Danilin koji je sa ćerkicama otišao u zabavni park Patriota koji je ruska vojska otvorila pored Moskve. "Putin je agresivan, voli da rizikuje pa je moguće i da napravi grešku, ali sve ovo su samo pregovori", smatra on.
Denis Volkov iz centraLevada kaže da poslednja dva-tri meseca ljudi, kada se reč "Ukrajina" pojavi na vestima, samo promene kanal.
Ispitivanje javnog mnjenja koje je sprovela Lavada pokazalo je da većina Rusa ne očekuje neki veći sukob sa Ukrajinom. Isto tako, dve trećine Rusa krivi NATO i SAD za potpirivanje tenzija.
Razlog ovakvoj nezainteresovanosti možda leži u tome da Rusi već osam godina ratuju u Ukrajini i dosta im je priče i o svom susedu i sukobima. Sa druge strane, kažu opozicionari, rusko društvo je toliko ubijeno represivnim režimom da mu ne pada na pamet da eventualno protestuje ili negoduje protiv rata.
Uz to, kaže Tihon Džajdko, urednik nezavisnog kanala Rejn, "niko ne razume zašto je došlo do eskalacije i nikome nije jasno zašto nam je sve to potrebno". "Većina ljudi koje ja poznajem ne želi rat. To nije neki sveti rat protiv agresora koji vam je napao zemlju, to je realizacija nekih mutnih geopolitičkih interesa koji će dovesti do smrti mnogo ljudi", rekao je on.
Ono što sve najviše čudi je izostanak reakcije Putina koji je ovih dana nevidljiv a od čije odluke sve zavisi. Umesto njega, mediji i zvaničnici su ti koji objašnjavaju javnosti o čemu se radi sa polovičnim uspehom.
"Ovde nije reč o Ukrajini. Već o nećem mnogo većem", upozorava režimski voditelj Dmitri Kiseljov.
Sa druge strane, u snegom prekrivenim rovovima na istoku Ukrajine, vojnici su spremni za sukob.
Marija, 26-godišnjakinja naoružana kalašnjikovim i savršeno sređenih noktiju deo je 56 pešadijske jedinice.
"Izbegavam politiku i ne gledam TV i trudim se da ne brinem. Ali, spremni smo. Obučeni smo. Jasno mi je da to neće biti kao na obuci, ali moral nam je visok i odlučni smo da se branimo", rekla je ona BBC-u.
Za nju, dok prolazi kroz rovove ukrašene slikama iz dečjih slikovnica koje su im poslali đaci iz škola, ovo je rat za budućnost njene domovine.
Obični Ukrajinci, međutim, nisu ubeđeni da će do sukoba doći. čak ni oni koji žive blizu linija vatre.
"Ne mislim da će Rusi doći. Verujem svojim ušima i očima i ovde je sada tiše nego pre mesec dana. Ovo je rat informacijama", kaže socijalna radnica sa istoka koja nije želela da otkrije svoje ime.
Čak i oni, poput Ljudmile Momot koja živi u blizini linije fronta od 2014. godine, koji strahuju da bi do rata moglo da dođe, veruju da će na kraju sve biti rešeno pregovorima. "Sklopite primirje. Odrasli ste, obrazovan ljudi. Neka bude mira da narod može da živi slobodno", kaže ona.
"Ne vide se nikakvi vojnici, avioni, ništa što bi mirisalo na rat ili opasnost“, kaže i Jens Desler koji živi u Kijevu i dodaje da ne može da prepozna onu Ukrajinu o kojoj izveštavaju svetski mediji, a koja kao da samo što nije u ratu. "Ovde sija sunce, ima pice, sušija, svega ima“, kaže Desler za Dojče vele.
Otkud takva razlika između poimanja ljudi u Kijevu i međunarodnih medija? Amerikanka Kari Hipko-Oderman, koja se sa porodicom 2018. doselila u Kijev, kaže da Ukrajinci od 2014. žive u teškoj situaciji nakon aneksije Krima i ruske podrške separatistima na istoku zemlje. Drugim rečima – kao da su navikli.
Vlasti šalju protivrečne signale. U jednoj video-poruci je nedavno predsednik Vladimir Zelenski ocenio opasnost od konflikta kao malu i pozvao Ukrajince da ostanu mirni i ne kupuju zalihe hrane i potrepština. Dan kasnije je reporteru Vašington posta rekao da će na meti ruske invazije verovatno biti Harkov, drugi najveći grad Ukrajine.
Jedan ukrajinski visoki oficir naveo je da će Rusi verovatno udariti 20. februara, na dan kad se završavaju Zimske Olimpijske igre u Pekingu. Navodno, jer Rusi neće hteti da opet ukradu šou Kinezima kao kada je intervencija u Gruziji skrenula pažnju svetskih medija sa Olimpijskih igara u Pekingu 2008. godine.
A opet, neki bitni saradnici predsednika Zelenskog su grupisanje ruskih trupa nadomak granice označili političkim blefiranjem. Onda nije čudo da u Ukrajini stručnjaci i laici teško mogu da razumeju kolika je prava opasnost.
Mnogi se okreću medijima i forumima gde se objašnjava kako se treba pripremiti – za svaki slučaj. Spakovani kofer, keš i prva pomoć uvek treba da budu na dohvat ruke. Društvene mreže vrve od preporuka da valja imati flašu vodke pri sebi, jer odlično dezinfikuje rane, ili kako se pravi bengalska vatra kojom možete odaslati poziv u pomoć.
Ali daleko od toga da se svi spremaju kao da će sutra rat. "Što više pratite nemačke ili američke vesti, to se više plašite“, kaže Jens Desler. Njegov recept – ne čitajte te vesti.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
