Pa kakve sankcije Zapad može da planira?
Finansijska ograničenja
Jedna mera koja se razmatra bila bi isključenje Rusije iz sistema poznatog kao Svift – globalnog servisa za razmenu finansijskih poruka. Koriste ga hiljade finansijskih institucija u više od 200 zemalja, piše BBC.
To bi efektivno otežalo ruskim bankama poslovanje u inostranstvu. Ova sankcija je korišćena protiv Irana 2012. godine i zemlja je izgubila značajne prihode od nafte i veliki deo spoljne trgovine.
Ali ova sankcija bi imala ekonomsku cenu za zemlje poput Sjedinjenih Država i Nemačke čije banke imaju bliske veze sa ruskim finansijskim institucijama.
Kliring dolara
SAD bi mogle da zabrane Rusiji finansijske transakcije koje uključuju američke dolare. U suštini, svaka zapadna firma koja je dozvolila ruskoj instituciji da posluje u dolarima suočila bi se sa kaznama.
To bi značilo da bi Rusija bila krajnje ograničena u onome što bi mogla da kupuje i prodaje širom sveta. Ovo bi moglo imati ogroman uticaj na rusku ekonomiju jer se većina njene prodaje nafte i gasa plaća u dolarima.
Suvereni dug
Zapadne sile bi mogle da preduzmu mere da blokiraju dalji pristup Rusije međunarodnim tržištima duga. Mogućnost zapadnih institucija i banaka da kupuju ruske obveznice je već ograničena – te granice bi mogle biti pooštrene.
Ovo bi lišilo zemlju pristupa finansijskim sredstvima koja su joj potrebna za razvoj privrede. Cena zaduživanja zemlje mogla bi da poraste, a vrednost rublje bi mogla da padne. Rusija se za to pripremila tako što je smanjila iznos duga koji drže strani investitori.
Blokiranje banaka
SAD bi jednostavno mogle da stave neke ruske banke na crnu listu, čineći gotovo nemogućim da bilo ko u svetu obavlja transakcije sa njima. Moskva bi morala da spase banke i učini sve što može da izbegne porast inflacije i pad prihoda.
To bi, međutim, imalo veliki negativan uticaj na zapadne investitore koji imaju novac u tim ruskim bankama.
Ciljana kontrola izvoza
Zapad bi mogao da ograniči izvoz ključnih roba u Rusiju. SAD bi, na primer, mogle da zaustave kompanije koje prodaju bilo koju robu koja sadrži američku tehnologiju, softver ili opremu.
Ovo bi moglo da uključi, posebno, poluprovodničke mikročipove, koji se koriste u svemu, od automobila do pametnih telefona, alatnih mašina do potrošačke elektronike.
Ovo bi se odnosilo ne samo na ruski odbrambeni i vazduhoplovni sektor, već i na čitav deo njene ekonomije.
Energetska ograničenja
Ruska ekonomija u velikoj meri zavisi od prodaje gasa i nafte u inostranstvu. Prodaja je ogroman izvor prihoda za Kremlj. Zapad bi mogao da učini nezakonitim da zemlje i kompanije kupuju naftu od velikih ruskih energetskih giganata kao što su Gasprom ili Rosnjeft.
Novi gasovod ispod Baltičkog mora od Rusije do Nemačke – nazvan Severni tok 2 – mogao bi da bude stopiran. Spreman je za početak rada, ali još uvek čeka odobrenje regulatora. Ali, bilo kakvo ograničavanje ruskog gasa bi podiglo cene širom Evrope, od kojih veliki deo zavisi od energije sa istoka.
Ciljani pojedinci
Nove sankcije bi mogle da budu usmerene na pojedince, uključujući ne samo saradnike Vladimira Putina već i samog predsednika Rusije.
To bi najverovatnije uključivalo kažnjavanje neprijateljskih dela prema Ukrajini ili ugrožavanje njenog suvereniteta ili teritorijalnog integriteta. Zamrzavanje imovine i zabrana putovanja su najverovatnije opcije. Ali mnoge takve sankcije su već na snazi i tek treba da promene mnogo rusko ponašanje.
Nada američkih i evropskih sila je da će ruska elita izvršiti pritisak na Putina ako ne budu u mogućnosti da pristupe svom bogatstvu u stranim zemljama i da školuju svoju decu u zapadnim školama i univerzitetima.
Neke sankcije bi mogle biti uvedene kako bi se ograničila mogućnost ruskih pojedinaca da investiraju i žive u Londonu.
Ruski novac u bankama i imovina u Velikoj Britaniji je tolika da je glavni grad nazvan ''Londongrad''.
Poteškoće za Zapad
Glavna poteškoća za Zapad je da odluči koje sankcije treba uvesti i kada. Po ovom pitanju postoje razlike između zemalja. Koliko sankcije treba da zavise od razmera i prirode bilo kakvog ruskog napada? Ako bi, da citiramo predsednika SAD Bajdena, došlo do ''manjeg upada'', koje bi sankcije bile opravdane? A ko treba da ih rasporedi?
Na pitanje o ovome, američki zvaničnici kažu da postoji jedinstvena svrha, ali priznaju da bi moglo doći do "podele rada" sa različitim zemljama koje uvode različite sankcije.
Rusija bi takođe mogla da ublaži uticaj zapadnih sankcija tražeći podršku od Kine i drugih saveznika. Suština je da najefikasnije ekonomske sankcije često imaju visoku cenu za one koji ih uvode. Postoje kompromisi i nisu svi na Zapadu voljni da ih priznaju.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
