Ime generala Leonida Ivašova nekada se izgovaralo sa strahopoštovanjem. Mi na Balkanu upoznali smo ga kad je maja 1999. stigao sa u Beograd u pratnji ruskog pregovarača u timu Martija Ahtisarija kako bi se zaustavilo bombardovanje NATO pakta. Ostao je upamćen po tome, što je imao veliki sukob sa tadašnjim ruskim premijerom Viktorom Černomirdinom oko Kosova i tvrdio da je Černomirdin 1999. prevario Slobodana Miloševića i Saveznu Republiku Jugoslaviju. Od tad je bio veoma oštar prema Zapadu i bio veliki fan sadašnjeg ruskog predsednika Vladimira Putina. A onda od skoro, usledio je šok, posebno među Srbima jer je penzionisani general Ivašov krenuo direktno na Putina oko Ukrajine i mogućeg rata.
Kako se Ivašov zamerio Putinu?
Naime penzionisani general napisao je takozvano otvoreno pismo pod naslovom "Uoči rata" u kome je on osudio kako je naveo "zločinačku politiku izazivanja rata u Evropi", jer po Ivašovu Evropa nije suočena sa nikkavim pretnjama.
Pismo je objavila Sveruska oficirska skupština, nezavisna grupa osnovana 2003. koja raspravlja o ulozi ruske vojske u državi i smatra se domom za penzionisanje bivših oficira sa često nacionalističkim stavovima.
Ivašov u svom pismu tvrdi da Ukrajina ima pravo na samoodbranu kao nezavisna nacija, a međunarodna reakcija na aneksiju Krima „ubedljivo pokazuje neuspeh ruske spoljne politike“.
On je nastavio: „Besmisleni su i krajnje opasni pokušaji da se „zavole“ Ruska Federacija i njeno rukovodstvo putem ultimatuma i pretnji upotrebom sile.
„Upotreba vojne sile protiv Ukrajine, prvo, dovešće u pitanje postojanje same Rusije kao države; drugo, zauvek će Ruse i Ukrajince učiniti smrtnim neprijateljima.
„Treće, na jednoj i na drugoj strani biće desetine hiljada mrtvih mladih, zdravih muškaraca, što će svakako uticati na buduću demografsku situaciju u našim umirujućim zemljama.
„Na bojnom polju, ako se to dogodi, ruske trupe će se suočiti ne samo sa ukrajinskim vojnim osobljem, među kojima će biti mnogo ruskih momaka, već i sa vojnim osobljem i opremom iz mnogih zemalja NATO-a, a zemlje članice alijanse biće u obavezi da objavi rat Rusiji.'
Ivašov je dodao da bi takva invazija "ugrozila mir i međunarodnu bezbednost" i da bi rezultirala teškim sankcijama za Rusiju.
Tvrdolinijski general zatim postavlja pitanje zašto bi Putin rizikovao takvo neprijateljstvo i sukob, zaključujući da je to odvraćanje pažnje od unutrašnjih problema zemlje.
On je rekao: „Po našem mišljenju, rukovodstvo zemlje, shvatajući da nije sposobno da izvede državu iz sistemske krize koja može dovesti do pobune naroda i promene vlasti u zemlji, uz podršku oligarhije, korumpirane birokrate, državni mediji i snage bezbednosti, odlučili su da aktiviraju političku liniju za konačno uništenje ruske državnosti i istrebljenje autohtonog stanovništva zemlje.
„A rat je sredstvo koje će rešiti ovaj problem da bi neko vreme zadržao svoju antinacionalnu moć i sačuvao bogatstvo oteto od naroda. Ne možemo predložiti nikakvo drugo objašnjenje.
Naime, Ivašov je pokojnom vojnom komentatoru Miroslavu Lazanskom u jednom intervjuu na pitanje šta misli o tome što ga zovu glavnim jastrebom ruskog vojnog establišmenta, general je rekao:
"Ponosan sam na to, jastreb je ponosna ptica na koju vrane mogu samo da krešte. Nekadašnji generalni sekretar NATO-a lord Robertson rekao je za mene da nikada nisam zagovarao rat, niti povlačio korake u tom pravcu, ali da sam uvek bio protiv agresora. To jesam i na to sam ponosan".
U tom intervjuu Ivašov je izneo i neka zanimljiva zapažanja posebno o antiraketnom štitu u Rumuniji, koji je sad glavna tema i zahtev Rusije da se iseli iz te članice EU i NATO koja izlazi na Crno More.
"Mi na taj sistem u Rumuniji gledamo mirno, to je tamo samo deo velikog američkog sistema, odnosno deo pomorskog sistema antiraketne odbrane. Amerika oprema 41 ratni brod sistemom antiraketne odbrane i ti brodovi mogu da se pojave u svim morima i okeanima, od Barencovog do Crnog mora, i to jeste velika opasnost. Ukoliko dođe do krize, to bi mogao da bude udar konvencionalnim borbenim sredstvima. To neće nužno i odmah zahtevati udar i nuklearnim oružjem, jer su glavne trajektorije eventualne razmene nuklearnih udara između Rusije i SAD na severu.
Ko je general-pukovnik Leonid Ivašov?
O sedamdesetosmogodišnjem general-pukovniku u penziji Leonidu Ivašovo se malo zna. Poznato je da je rođen na Uralu, gde su njegovi preci proterani od strane ruskog cara Nikolaja I. Sibir je značajn po tome što je i njegova baka završila po kazni u Sibiru za vreme vladavine Josifa Visarionoviča Staljina. General Ivašov je 1964. završio je Taškentsku višu kombinovanu komandnu školu, a deceniju kasnije elitnu vojnu akademiju Frunze u Moskvi.
Tokom službe komandovao je izviđačkim vodom motorizovanog puka u Karpatskom vojnom okrugu u zapadnoj Ukrajini i motorizovanom četom u Grupi sovjetskih snaga u Istočnoj Nemačkoj. U avgustu 1968. njegova četa je bila deo sovjetskog vojnog kontingenta koji je izvršio invaziju na Čehoslovačku.
Kasnije je radio u Ministarstvu odbrane kao ključni aparatčik sovjetskih ministara odbrane Dmitrija Ustinova i Sergeja Sokolova.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, zbližio se sa Slobodanom Miloševićem - a kasnije je svedočio u korist njega tvrde zapadni mediji. Često je imao kritičke tonove prema Zapadu i napadao spoljnu politiku SAD. Napustio je Ministarstvo odbrane još 2001. godine. Godine 2003. inicirao je stvaranje Sveruske oficirske skupštine, opisane kao „nezavisne od vladinih zvaničnika i sadašnjeg rukovodstva Ruske Federacije – platforme za diskusiju o stvarnom stanju naših Oružanih snaga“. Godine 2006. godine izabran je za predsednika monarhističke organizacije - Saveza ruskog naroda.
Gorine 2012. bio je spreman da izađe na crtu Putinu u trci za predsednika Rusije, ali je njegova kandidatura osujećena jer su potpisi bili nevalidni. Tada je bes protiv Putina postao još veći.
Kurir.rs/A.M
NE PROPUSTITE
