Oči sveta su uprte u Ukrajinu, ali u zapadnoj Africi tinja sukob koji bi nakon Avganistana mogao da postane novi debakl zapadnih snaga.
Mali tone sve više u haos, a Francuska je najavila povlačenje vojnika iz ove zemlje, piše Dojče vele.
Nepunih šest meseci nakon debakla u Avganistanu, povlačenja zapadnih saveznika i prepuštanja zemlje talibanima, nešto slično se događa i u zapadnoafričkoj državi Mali.
Raširena netrpeljivost prema francuskoj vojsci, vlada koja je na vlast došla pučem i sve veći broj ruskih plaćenika, misiju nemačke vojske u Maliju čine svakim danom sve težom.
Francuska je najavila povlačenje protivterorističke misije iz Malija u kojoj učestvuje 14 evropskih zemalja i Kanada. Reč je o misijama Barkane i Takuba u kojima ne učestvuje Nemačka.
Francuzi izigrali poverenje
Pred nemačkom vladom stoji teška odluka: hoće li istrajati na misiji u ovoj zapadnoafričkoj zemlji ili će Mali prepustiti islamističkim snagama što bi zasigurno izazvalo novi talas izbjeglica prema Evropi.
Opozicioni političari poput Heninga Otea iz Hršćansko-demokratske unije (CDU) traže podršku vojnicima Bundesvera koji u Maliju deluju u sklopu UN-ove misije Minusma.
Ote, koji je potpredsednik parlamentarnog odbora za obranu, smatra da bi Nemačka svojim vojnicima u Maliju trebalo da pošalje i vojne helikoptere tipa Tiger.
Sever Malija od 2012. drže islamističke grupe, a odmah nakon izbijanja pobune, Francuska je kao bivša kolonijalna sila uskočila u pomoć vladi.
No, Francuzi su uskoro izigrali poverenje ponašajući se kao da Mali nema izabrano vodstvo te su na vlastitu ruku, a da ništa nisu pitali zvanične vlasti, u borbi protiv islamista angažovalii danske specijalce. Nakon toga je usledilo izbacivanje danskog i francuskog ambasadora.
Na vlasti vojna hunta
Zemlja trenutno nema legitimno izabranu vlast, na čelu vlade se nalazi pukovnik Asimi Goita koji je na vlast došao u prošlogodišnjem puču.
Oni, međutim, ima dobre izglede da bude izabran na prevremenim izborima na kojima insistira međunarodna zajednica, između ostalog i Nemačka. Goita je taj koji je ruske plaćenike doveo u zemlju, ali je i postigao uspehe u borbi protiv islamista.
Goita nije izuzetak u zapadnoj Africi. U poslednjih 18 meseci je do puča ili pokušaja puča dolazilo vrlo često u ovom delu kontinenta: dva puta Mali, Čad, Gvineja, Gvineja Bisao, Burkina Faso, u svim ovim zemljama je na vlasti vojna vlada.
Sa druge strane siromaštvo, trajna suša i korupcija idu na ruku islamistima, bilo da se radi o ograncima tzv. Islamske države ili Al Kaide koja je još uvek aktivna u ovom delu sveta.
Nemačka mora da ostane
Međunarodna zajednica se, kako smatra Matju Pelerin iz instituta Internationalna krizna grupa (ICG) nalazi u procepu interesa.
Sa jedne strane želi da insistira na demokratski izabranoj vlasti i slobodnim izborima. A sa druge strane ne želi da stavlja na kocku bezbednosnu situaciju s obzirom na to da vojne vlasti sprovode relativno uspešnu borbu protiv islamista.
Osim toga sankcije EU-a i zapadnoafričkog saveza država Ecowas pogađaju pre svega narod koji je ionako nezadovoljan učinkom stranaca pogotovo Francuza.
Ulf Lesing, šef udruženja Konrad Adenauer za Sahel zonu smatra da Nemačka mora da nastavi da primenjuje svoju strategiju u Maliju i da se ne oslanja previđe na Francusku.
Na prvim protestima nezadovoljnih građana su se već pojavili transparenti sa natpisima: "Smrt Francuskoj i njenim saveznicima", piše DW.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
