Ovo su četiri načina na koja se svet promenio u 10 dana otkako se rat vratio u Evropu, piše CNN.
Svetski poredak se menja
Invazija na Ukrajinu nije otvorila novu eru politike velikih sila. Bio je to nasilni "uzvičnik" koji je potvrdio jednu od najznačajnijih promena u geopolitičkom svetskom poretku od 11. septembra.
U godinama koje su usledile, globalni terorizam je privlačio najveći deo pažnje zapadnih lidera. Al Kaida i ISIS su bili neprijatelji kojima je trebalo suprotstaviti se. Na Kremlj se više nije gledalo kao na istu pretnju kao nekada – toliko da se predsednik Barak Obama 2012. godine rugao tadašnjem predsedničkom kandidatu Mitu Romniju, rekavši da nije u toku sa svetskim dešavanjima jer je Rusiju nazvao geopolitičkim neprijateljem broj jedan Sjedinjenih Država.
U to vreme, Putin je već pokazao da želi da promeni poredak posle Hladnog rata. Bivši obaveštajac KGB-a preuzeo je dužnost 2000. godine obećavajući da će vratiti staru slavu Rusije, ponekad i vojnom silom.
Kao premijer 1999. godine pokrenuo je ofanzivu u ruskoj republici Čečeniji protiv separatističkih gerilaca. Kremlj je 2008. izvršio invaziju na Gruziju i priznao dve otcepljene republike u zemlji, koja se u to vreme približavala Evropi.
Kasnije, Putinova podrška sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu - navodno kao savezniku u ratu protiv terorizma - mu nije donela nikakve poene kod zapadnih demokratija, i to ne samo zbog verodostojnih izveštaja o odluci sirijskog diktatora da napadne sopstveni narod hemijskim oružjem, piše CNN.
Putinova odluka da pripoji Krim 2014. i podrži separatiste u istočnoj Ukrajini dovela je do sankcija i oštro je osuđena. Tako su prošli i navodni pokušaji Rusije da ubije svoje neprijatelje na stranom tlu.
Ali Putin je ostao važan igrač i partner, iako neugodan, za lidere od Vašingtona do Varšave tokom 2010ih. Rusija je bila važan faktor u borbi protiv ISIS-a; glavni evropski snabdevač energijom; i pomogao u pregovorima o velikim diplomatskim paktovima kao što je nuklearni sporazum Irana iz 2015.
Prošlonedeljna invazija je to možda okončala. Posle četvrt veka u kom se zapadni svet bavi Putinom, on je možda konačno preterao i postao parija. Kao odgovor, zapadni svet je udario Rusiju sankcijama bez presedana koje su osakatile njene finansijske institucije, dovele njenu privredu i rublju do kolapsa, a neke su čak i lično ciljale na Putina i neke iz njegovog najužeg kruga.
"Putin je sada izolovaniji od sveta više nego što je ikada bio“, rekao je američki predsednik Džo Bajden u utorak u svom obraćanju o stanju nacije.
Jedinstvenija Evropa
Ruska invazija je takođe podstakla Evropsku uniju da donese bezbednosne odluke koje bi bile nezamislive pre nekoliko nedelja.
Iako je blok godinama bio jedan od najmoćnijih svetskih ekonomskih igrača, nije uspeo da tu snagu pretvori u ekvivalentnu geopolitičku moć. EU je, istorijski, bila podeljena oko toga koliku tačno centralnu kontrolu Brisel treba da ima nad spoljnom politikom. Ovo je stajalo na putu visokim globalnim ambicijama EU, pošto su predlozi politike bili razvodnjeni u pregovorima ili su jednostavno dobijali veto.
Razmišljanje Evrope o odbrani, bezbednosti i spoljnim poslovima evoluiralo je svetlosnim godinama za nekoliko dana. Sada se budi iz višedecenijskog sna da će stabilnost koju pruža međusobno povezani svet sprečiti izbijanje rata i da će, ako se desi najgore, Amerika to rešiti, piše CNN.
Šok povratka rata u Evropu ujedinio je 27 država članica EU. Blok sada koristi svoju ekonomsku moć u geopolitičke svrhe, ciljajući na Rusiju najjačim paketom sankcija koje je ikada uveo.
Blok je, prvi put u istoriji, obezbedio finansijska sredstva za kupovinu oružja za Ukrajinu. Nemačka, koja je decenijama bila nesklona militarizovanom pristupu spoljnoj politici, sada učestvuje u naoružavanju Ukrajine i povećava sopstvenu vojnu potrošnju kao odgovor na invaziju.
"Kriza u Ukrajini razbila je iluziju da bezbednost i stabilnost u Evropi dolaze besplatno“, rekao je jedan visoki evropski diplomata za CNN ove nedelje.
"Kada nije bilo stvarne pretnje, geopolitika je delovala daleko. Sada je rat na našoj granici. Sada znamo da moramo da platimo i delujemo zajedno.“
Milion ljudi u pokretu
Milion ljudi napustilo je svoje domove u prvih sedam dana otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu. To je jedna od najbržih i najvećih migracija čovečanstva u poslednje vreme. Konteksta radi, bilo je potrebno tri meseca da milion izbeglica napusti Siriju 2013. godine kada je broj odlazaka bio najveći.
Ako se borbe nastave, kako je rekao jedan francuski izvor blizak predsedniku Emanuelu Makronu, najgore tek dolazi, i Evropa bi mogla da se suoči sa izbegličkom krizom bez presedana.
"Skoro 40 godina se bavim izbegličkim krizama i retko sam video egzodus tako brz kao ovaj“, rekao je Filipo Grandi, visoki komesar UN za izbeglice. Takođe je bilo više izveštaja o rasizmu protiv obojenih ljudi i ne-Ukrajinaca na granici.
Budućnost izbeglica ostaje nejasna. Ako Rusija sruši demokratski izabranu ukrajinsku vladu, da li će ti ljudi hteti da se vrate kući? A šta ako posle borbi više nemaju domove u koje bi se mogli vratiti?
Hrana i gorivo
Cene gasa u Sjedinjenim Državama zabeležile su najveći porast od uragana Katrina 2005. godine. Stručnjaci su zabrinuti da bi cene hrane mogle da porastu nakon što su prošle godine već "naglo" porasle. A Moodi's upozorava da bi globalni lanci snabdevanja, već pogođeni pandemijom kovida, mogli dodatno da budu bačeni u haos. Deonice širom sveta su pale u petak, a Evropa je pretrpela posebno teške udarce.
Borbe u Ukrajini imale su ekonomske i ljudske troškove širom sveta, posebno kada je reč o energetici.
Iako je Evropa godinama govorila da treba da se "skine" sa ruskih energenata, Moskva je najveći snabdevač EU naftom i prirodnim gasom. Evropa bi mogla da preživi ako Rusija isključi snabdevanje, ali to ne bi bilo jeftino ni lako.
Konflikt je takođe problem koji bi mogao da odredi da li porodice mogu da stave hranu na sto. Samo u Ukrajini tri do pet miliona ljudi će odmah trebati pomoć u hrani, rekao je izvršni direktor Svetskog programa za hranu Dejvid Bizli.
Ali Rusija i Ukrajina su takođe neke od vodećih svetskih proizvođača pšenice. Oni zajedno čine 23% ukupnog globalnog izvoza, prema podacima S&P Global.
"Strahovi od sukoba koji visi nad dva najveća svetska dobavljača očigledno će imati određeni uticaj na cene, kada već postoji osećaj nestašice“, rekao je Džulijen Barns-Dejsi, direktor programa za Bliski istok i severnu Afriku u Evropskoj Saveta inostranih poslova.
Iako se Ukrajina naziva žitnicom Evrope, zabrinutost je posebno akutna na Bliskom istoku - trećem po veličini kupcu pšenice u Kijevu u tržišnoj godini 2020/2021, prema podacima američkog Ministarstva poljoprivrede. Više od 40% nedavnog izvoza pšenice zemlje otišlo je samo na Bliski istok ili u Afriku.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
