Zapadni mediji mahom su prilično optimistični u pogledu sposobnosti Ukrajine da dominira "informacionim ratom“ koji je pokrenula ruska invazija. Vašington post, Los Anđeles tajms, Politik, Fajnenšl tajms i druge publikacije objavljuju priče u kojima prooglašavaju Ukrajinu za pobednika.
Mišljenje javnosti u SAD izgleda u velikoj meri jedinstveno i, sa određene tačke gledišta, u širokom skladu sa globalnom osudom rata. U tom kontekstu, informaciona dominacija Ukrajine je primamljiv narativ – jasnog agresora u svoj svojoj vojnoj moći, na internetu ga razbija pametniji, slabiji autsajder. Ruska vojska je mnogo puta veća i bogatija od ukrajinske. Ali čak i u ratu asimetričnih moći, postoje razni putevi do pobede, piše Ali Breland za Mader Džouns.
Na Tviteru, ove izjave i procene deluju uglavnom tačne. Ruska tvrdnja o lažnim fotografijama bombaškog napada na bolnicu u Marijupolju prvo je bila solidno ocrnjena a potom i skinuta sa ove društvene mreže. Ruski državni mediji su isključeni iz glavnih platformi. Ali na širem internet porstoru postoji sumnja da su priče o ukrajinskoj pobedi u medijskom ratu malo preuranjene i nepotpune.
"Mnogi ljudi koji govore 'game over' gledaju samo svoj krug ljudi”, kaže Elsi Tomas, istraživač dezinformacija sa sedištem u Australiji i obaveštajni analitičar londonskog Instituta za strateški dijalog. U svom istraživanju, primetila je da su stavovi o Ukrajini i Rusiji globalno osporeni na način na koji trenutno nisu u SAD.
Novinari i drugi autori u Južnoj Africi, Brazilu, Venecueli i drugde zauzeli su stavove koji su kritičniji prema Ukrajini i SAD nego prema Putinu. U dve najnaseljenije zemlje sveta, Kini i Indiji, Ukrajina uopšte ne dobija informacioni rat. Kineski korisnici društvenih mreža navijali su za invaziju heštegovima na Veibou. Kao i ruski mediji, kineski mediji su invaziju okarakterisali kao antifašistički napor protiv autokratske ukrajinske vlade, koju su optužili da koristi civile kao živi štit, navodi Njujork tajms. Ranije ovog meseca, hešteg #IStandWithPutin (uz Putina sam) je bio u trendu širom sveta, posebno u Indiji, jer se ta zemlja, koja se generalno svrstala na stranu Rusije, uzdržala od potpisivanja rezolucije Ujedinjenih nacija kojom se osuđuje invazija.
Čak i ako mislite da ovo nije toliko važno u geopolitičkom poretku kojim još uvek dominiraju SAD, snažna, skoro univerzalna domaća podrška Ukrajini koja je do sada definisala našu domaću scenu nije data, navodi Breland. Do danas, američka desnica nije čvrsto zauzela jedinstven stav o invaziji. Stav protiv Ukrajine u ovom trenutku izgleda nezamislivo, ali veliki deo savremene desnice ne mari za granice prihvatljivosti koje su uspostavili levi centar, pa čak i konzervativni umereni.
Iako se američka desnica još uvek nije u potpunosti udružila na jasnoj poziciji, istraživači interneta poput Sare Anijano dokumentovali su da se kreću ka ukrajinskom skeptičnom stavu. Rubni uticajni i zajednice koje ipak održavaju uticaj u desničarskim prostorima – poput Nika Fuentesa, i QAnona i drugih konspirativnih grupa – već su stali na stranu Rusije. Ovi drugi su prihvatili razobličenu zaveru da SAD finansiraju laboratorije za biološko oružje u Ukrajini. Tomas, koja prati ono što opisuje kao međunarodnu zajednicu teoretičara zavere, primetila je da su njihovi stavovi skoro u skladu sa ruskom "propagandom“. Poznate i veoma uticajne ličnosti poput Takera Karlsona zauzele su proruske pozicije, na radost ruskih državnih medija.
Džared Holt, naučni saradnik u Laboratoriji za digitalna forenzička istraživanja Atlantskog saveta koji proučava krajnju desnicu, kaže da se nacionalni narativ o 6. januaru i upadu Trampovih pristalica i desničara na Kapitol menjao tokom vremena i šta bi taj proces mogao da predstavlja model za narativ o Ukrajini.
"Odmah nakon upada usledila je široka osuda. Bilo je poziva da se ljudima najoštrije sudi, a drugi su stali na stranu agencija za sprovođenje zakona“, priseća se Holt. "Ali onda je ova čvršća desničarska zaverenička frakcija republikanaca počela da koristi taj konspiracijski momenat koji postoji. Veoma postepeno, a onda odjednom, scenario se preokrenuo da sada Republikanski nacionalni komitet 6. januar naziva legitimnim oblikom protesta".
Moguće je, mada ne i izvesno, da bi vremenom desnica mogla da promeni i stav američke medijske javnosti o Ukrajini.
Od početka invazije, tehnološke platforme su agresivno blokirale i ograničavale domet ruske propagande i državnih medija. Ali kompanije iz Silicijumske doline se ozloglašeno plaše da budu optužene za pristrasnost prema konzervativcima do te mere da su oklevale da se obruše na naloge "bele moći", iz straha od potencijalne kolateralne štete konzervativnim nalozima koji se kreću u sličnim onlajn mrežama. Ako desnica počne glasnije da zagovara proruske stavove, postavlja se pitanje da li bi platforme i dalje bile toliko hrabre u borbi protiv ruske propagande?
Ruske farme trolova su 2016. pokušale su da se oslone na stvarni endemski rasizam u SAD i tenzije oko njega. Tomas kaže da danas vidi potencijalnu verziju ove predstave. Videla je izveštaje za koje zna da podstiču rusku propagandu o afričkim i azijskim studentima koji su, navodno, bili diskriminisani u svojim pokušajima da pobegnu iz Ukrajine. "To bi bio klasičan primer nečega što je ozbiljno, stvarno pitanje u šta Rusija pokušava da zabije klin još više“, rekla je Tomas.
Vreme takođe ide na ruku Rusiji u smislu da joj ne treba toliko da pridobije podršku, koliko da stvori sistem koji dovodi u pitanje proukrajinski sentiment. U jednom od retkih priloga u kojima se sagledava pozicija Ukrajine u informacionom ratu i Kijev se ne proglašava jasnim pobednikom, Čarli Vorcel iz Atlantika je primetio da "opšteprihvaćeni narativi mogu biti prolazni, posebno kada pomno praćenje medijskih izveštaja izbledi“. Kako vreme prolazi a internet bila preplavljen sa sve više informacija koje nisu uvek pouzdane, ljudi imaju više iteracija stvarnosti koje mogu da izaberu.
Vorcel se takođe osvrnuo na komplikovanu činjenicu da Ukrajina "ima svoje propagandne ciljeve“. Čak iako je to opravdana, racionalna taktika bilo koje zemlje pod invazijom, to bi na kraju moglo da odbije ljude. "Kruži se oko ove činjenice, jer je Ukrajina očigledno žrtva“, rekla je Tomas. "Ali oni imaju svoju taktiku informisanja. To je zanimljivo etičko pitanje za ovu oblast. Šta da radimo kada glumac koji nam se dopada koristi ove taktike?"
Rusija je, kao deo sopstvene propagandne operacije, privukla pažnju javnosti optužujući Ukrajinu za širenje lažnih informacija. Ali Tomas tvrdi da ruski informacioni "ratnici", koji ili nisu očekivali nikakav sukob ili su verovali da će biti ograničeniji, možda još nisu imali vremena da naprave potpuni plan informacione borbe. Iako je rusko uplitanje u američke izbore 2016. širenjem dezinformacija bilo stvarno, stvarnu efikasnost tog "napada" je uvek bilo teško izmeriti. Dok Rusija već dugo širi informacije u vezi sa Ukrajinom u službi svojih interesa, Tomas veruje da je za ratne informativne kampanje potrebno malo vremena da se sprovedu. Informacije moraju biti plasirane, specifični ciljevi moraju biti identifikovani, a narativi se moraju ponavljati i potrebno je vreme za izgradnju priče.
Majk Pepi, pisac i tehnološki kritičar, pozabavio se pitanjem preopterećenosti informacijama tokom junske epizode podkasta internet istraživača i umetnika Džoša Čitarele. "Informacije su neprijatelj naracije. Što više informacija, narativ postaje sumnjiviji“, rekao je Pepi. "Kada unesete previše informacija u sistem ili diskurs, stalno ste u mogućnosti da pravite rupe u bilo kom narativu“, dodao je Pepi.
Naravno, invazija se tada nije dogodila. Ali tokom poslednje dve nedelje, iz Ukrajine se pojavio skoro beskonačan priliv izveštaja, video snimaka i snimaka. Toliko sadržaja pruža sve podatke potrebne za konstruisanje beskrajnih priča u skladu sa uverenjima javnosti i ljudi kojima ta javnost veruje. Zbog ogromne količine informacija koje su sada dostupne svima, niko nije ograničen na konkretan narativ. Nijedan od njih ne mora biti tačan, samo moraju izgledati tako dovoljnom broju ljudi, zaključuje autor Mader Džounsa.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
