Ali uprkos Putinovim naporima da suzbije društvene mreže i informacije unutar svojih granica, sve veći broj ruskih korisnika interneta izgleda rešen da pristupi spoljnim izvorima i zaobiđe ograničenja Kremlja.
Da bi pobedili rusku internet cenzuru, mnogi se okreću specijalizovanoj tehnologiji zaobilaženja koja se široko koristi u drugim zemljama sa ograničenim slobodama na internetu, uključujući Kinu i Iran. Stručnjaci za digitalna prava kažu da je Putin možda nehotice izazvao ogromnu, trajnu promenu u digitalnoj pismenosti u Rusiji koja će godinama delovati protiv režima.
Od invazije na Ukrajinu, Rusi su hrlili na virtuelne privatne mreže (VPN) i aplikacije za šifrovanu razmenu poruka, alate koji se mogu koristiti za pristup blokiranim veb lokacijama kao što je Fejsbuk ili koji mogu da omoguće bezbedno deljenje vesti o ratu u Ukrajini, a da se ne sukobe sa novim, drakonskim zakonom koji zabranjuju ono što ruske vlasti smatraju "lažnim“ tvrdnjama o sukobu.
Brz porast preuzimanja
Tokom nedelje od 28. februara, ruski korisnici interneta preuzeli su pet vodećih VPN aplikacija na Epl i Gugl prodavnicama aplikacija ukupno 2,7 miliona puta, što je skoro trostruko povećanje potražnje u odnosu na nedelju ranije, pokazuju podaci kompanije za istraživanje tržišta SenzorTauer.
Taj rast je u skladu sa onim što su neki VPN provajderi prijavili. Švajcarska kompanija Proton, na primer, rekla je za CNN da je ovog meseca zabeležila porast broja prijava iz Rusije od 1.000%. Kompanija je, međutim, odbila da pruži osnovnu cifru za poređenje.
VPN provajderi su samo jedna vrsta aplikacija koja se više koristi u Rusiji. Od 1. marta, niz aplikacija za razmenu poruka, uključujući Metin Mesindžer i VatsAp, beleži postepeni porast saobraćaja, saopštila je kompanija za internet infrastrukturu Klaudfler, što je trend koji je u skladu sa povećanjem saobraćaja na globalnim platformama društvenih medija kao što su Tviter, Jutjub, Instagram. i TikTok.
Ali možda je najbrže rastuća aplikacija za razmenu poruka u Rusiji šifrovana aplikacija za razmenu poruka Signal. SenzorTauer navodi da je Signal preuzet 132.000 puta u zemlji prošle nedelje, što je povećanje od više od 28% u odnosu na nedelju ranije. Ruski internet saobraćaj ka Signalu je doživeo "značajan rast“ od 1. marta, navode iz Klaudfajera.
Druge aplikacije za razmenu privatnih poruka, kao što je Telegram, zabeležile su relativno usporavanje rasta te nedelje, ali su i dalje u tom periodu zabeležile više od pola miliona preuzimanja.
Čini se da su poslednjih nedelja ruski korisnici interneta takođe povećali svoje oslanjanje na Tor, uslugu koja omogućava anonimno pretraživanje interneta tako što skrembluje korisnikov saobraćaj i "odbija" ga preko više servera širom sveta. Počevši od dana invazije na Ukrajinu, Torova stranica sa metrikom procenjuje da hiljade ruskih korisnika pristupa vebu preko tajnih servera povezanih sa Torovom decentralizovanom mrežom.
Korisnici Tora dobili su pomoć od Tvitera u utorak, pošto je društvena mreža — koja je delimično blokirana u Rusiji nakon invazije — dodala mogućnost pristupa svojoj platformi preko specijalizovane veb stranice dizajnirane za korisnike Tora. Fejsbuk, sa svoje strane, ima svoju stranicu na Toru od 2014.
Lantern, alatka koja usmerava internet saobraćaj oko vladinih zaštita, počeo je da dobija više preuzimanja iz Rusije pre otprilike dva meseca, rekao je Saša Majnrat, profesor komunikacija na Univerzitetu Pen koji je u upravnom odboru Lanternove matične kompanije - Hrabri novi softver.
Lantern je zabeležio porast preuzimanja od 2.000% samo iz Rusije u poslednja dva meseca, rekao je Majnrat, sa 5.000 mesečnih korisnika u Rusiji na više od 120.000. Poređenja radi, rekao je Majnrat, Lantern ima između 2 miliona i 3 miliona korisnika širom sveta, uglavnom u Kini i Iranu.
"Tor, Lantern, svi VPN-ovi, sve što prikriva ko ste ili kuda idete — Telegram — sve, preuzimanja se dramatično povećavaju“, rekao je Majnrat.
Korisnici koji najviše poznaju tehnologiju i koji vode računa o privatnosti znaju kako da kombinuju više alata zajedno kako bi se maksimalno zaštitili - na primer, korišćenjem Lanterna za zaobilaženje vladinih blokoada, dok takođe koriste Tor da svoje aktivnosti učine anonimnim, rekao je on.
Rat za informacione tehnologije
Sve veći značaj nekih od ovih alata naglašava koliki je ulog ruskih korisnika interneta pošto je Kremlj priveo hiljade ljudi zbog protesta protiv rata u Ukrajini. Uz to je Rusija preduzela korake da suzbije društvene medije, od potpunog blokiranja Fejsbuka do donošenja zakona koji preti sa do 15 godina zatvora za one koji dele ono što Kremlj smatra "lažnim“ informacijama o ratu.
Natalija Krapiva, advokat grupe za digitalna prava Akses nau kaže da neki ruski korisnici interneta godinama koriste bezbedne komunikacione alate, pošto je ruska vlada počela da ograničava internet slobode pre više od jedne decenije.
U prošlosti je ruska vlada pokušavala da blokira Tor i VPN provajdere, ali bez mnogo uspeha, rekla je ona, zbog Torovog otvorenog, decentralizovanog dizajna koji zavisi od mnogih distribuiranih servera i spremnosti novih VPN provajdera da popune prazninu koju ostavljaju zabranjeni. Ono sa čime se Rusija sada suočava je sve intenzivnija igra mačke i miša, rekla je Krapiva.
Ali dok Putin možda neće biti u stanju da u potpunosti isključi tehnologije otporne na cenzuru, pristalice Kremlja i dalje mogu da pokušaju da ih uvuku u širi informacioni rat u Rusiji.
Signal je 28. februara demantovao glasine da je platforma bila hakovana. Ne okrivljujući Rusiju direktno, Signal je naveo da sumnja da su se glasine o hakerskom upadu širile kao "deo koordinisane kampanje dezinformacija čiji je cilj da podstakne ljude da koriste manje bezbedne alternative“.
Tvrdnja Signala naglašava koliko je brzo informativni rat evoluirao od vesti koje dolaze iz Ukrajine do usluga koje ljudi koriste za pristup i diskusiju o tim vestima.
Ako samo mala manjina Rusa na kraju prihvati tehnologije zaobilaženja da bi dobila pristup spoljnim informacijama, to bi moglo da omogući Putinu da dominira informacionim prostorom u zemlji. I dok postoje mnoge naznake sve većeg interesovanja za ove alate, čini se da se radi o hiljadama, a ne milionima, barem za sada.
"Postoji zabrinutost da većina ljudi ne zna za te alate. A oni mogu da budu komplikovani za one čija je digitalna pismenost niska, tako da će njihova široka primena predstavljati izazov, ali sam uverena da će se sve više ljudi edukovati i istrajati“, rekla je Krapiva.
Normalizacija tehnologije otporne na cenzuru
Neki stručnjaci za digitalna prava kažu da je važno da se ovi alati koriste i za obične i bezopasne internet aktivnosti, a ne samo za one potencijalno subverzivne. Obavljanje svakodnevnih zadataka poput provere e-pošte, pristupanja strimovanim filmovima ili razgovora sa prijateljima pomoću ovih tehnologija otežava autoritarnim režimima da opravdaju gušenje internet sloboda i može da oteža vladi uvođenje ograničenja na slobodu govora i pristupa.
"Što više redovni korisnici koriste tehnologiju otpornu na cenzuru za svakodnevne aktivnosti kao što je deblokiranje filmova, to bolje“, rekao je Džon Skot-Rejlton, istraživač bezbednosti i dezinformacija na Sitizen leb univerzitetu u Torontu.
A ovo je možda samo početak. Majnrat je rekao da će vladina ograničenja verovatno izazvati ne samo šire usvajanje alata za zaobilaženje u Rusiji, već i dalje istraživanje i razvoj novih alata od strane visoko kvalifikovane i tehnološki upućene populacije Rusije.
"Mi smo na početku J-krive“, rekao je Majnrat i dodao: "Ovo je jednosmerna transformacija u Rusiji“.
*Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
