OVA ZEMLJA DEBELO PROFITIRA ZBOG POSLEDICA RATA U UKRAJINI Opozicija nije srećna zbog toga! Neki bi novac da upotrebe ovako! VIDEO

Planeta - 26.03.2022. 09:36h

„Postoje trenuci kada nije zabavno zarađivati novac“, rekao je ministar nafte i energetike Terje Asland u intervjuu za televizijski kanal TV2 ranije u martu. „A s obzirom na situaciju, ovo je jedan od njih".

Norveška proizvodi oko 2 odsto sirove nafte na globalnom tržištu i, kao dobavljač 20 odsto do 25 odsto prirodnog gasa u Evropi, drugi je najveći izvoznik u region posle Rusije. Od 1996. godine, zemlja je ulagala prihode od naftne industrije u svoj državni penzioni fond, suvereni fond koji je osmišljen, „da zaštiti norvešku ekonomiju od uspona i padova u prihodima od nafte“, rekao je ministar finansija Trigve Slagsvold Vedum za magazin Tajm. „Ona služi kao finansijski alat i dugoročni plan štednje za sadašnje i buduće generacije. Iako je njegova vrednost nedavno opala zbog nestabilnosti tržišta izazvanih krizom, i dalje vredi oko 1,3 triliona dolara — ili 227.000 dolara po stanovniku".

Čak i pre početka rata, Norveška je 2021. zaradila rekordnih 825 milijardi kruna od prodaje nafte, što je trostruko više nego prethodne godine. Ali otkako je Rusija pre mesec dana izvršila invaziju na Ukrajinu, što je izazvalo talas sankcija i dovelo do vrtoglavog porasta cena gasa i nafte, čak je i taj impresivan rast bio mali.

„Vlada je pretpostavila [prihode] od 277 milijardi kruna“, kaže Dane Čekov, analitičar Nordea banke, o očekivanoj zaradi za 2022. „Ali ta računica je napravljena u avgustu, a cene nafte i posebno gasa počele su da se kreću od septembra i oktobar. A onda, kada je ovaj užasni rat počeo, imao je još veći uticaj na cene nafte i gasa.”

To je blago rečeno. Početkom marta, Nordea banka je predvidela prihod od 1,75 biliona norveških kruna, i iako se taj broj od tada smanjio na negde oko 1,35 biliona, on je i dalje skoro pet puta veći od vladinih predviđanja. I uprkos nestabilnosti tržišta i opštoj geopolitičkoj neizvesnosti — izjava ruskog predsednika Vladimira Putina od 23. marta da će „neprijateljske“ nacije morati da plaćaju gas i naftu u rubljama, na primer, verovatno će primorati ponovno pregovaranje o evropskim ugovorima sa Gaspromom – profit će i dalje biti impresivan. Čak i ako se rat završi sutra“, rekao je Čekov, „sankcije Rusiji će ostati sve dok je Putin predsednik, a to znači da će njihove cene gasa ostati visoke u Evropi u doglednoj budućnosti“.

Ova blagodat je izazvala neku nacionalnu pretragu duše. „Trenutno se vodi velika debata o tome kako da razmišljamo o tom novcu“, kaže Karin Torburn, profesorka finansija na Norveškoj školi ekonomije. Neki su doveli u pitanje „da li je moralna obaveza da se novac koji dolazi iz rata koristi za pomoć Ukrajini“, dodaje ona. „Ili smo mi samo još jedan igrač u naftnoj industriji i svako ko ima koristi od resursa nafte i gasa?“

Norveška vlada predvođena laburistima odbacuje ideju da zemlja ima koristi od tragedije u Ukrajini. „U ratu nema pobednika. To je pre svega izvor velike ljudske patnje“, rekao je Vedum. „Norveška vlada se intenzivno angažovala u međunarodnim naporima da pruži pomoć Ukrajini od izbijanja rata, i to nije situacija od koje mi profitiramo.

Drugi to ne vide tako. „Norveška ne može da izbegne neprijatnu činjenicu: ovo je oblik ratnog profita“, piše list Dagbladet u uvodniku. „Tamo gde je Ukrajina slomljena, a ogromna većina drugih zemalja uglavnom oseća negativne posledice rata, kao što su rast cena energenata, porast cena hrane i opšta inflacija, mi imamo prednost. To se mora odraziti na to kako razmišljamo o korišćenju novca.”

O tom pitanju se raspravlja i u parlamentu. Zbog porekla neočekivanog novca, protivnici vlade i s desne i s leve strane pozivaju da se ona izdvoji za humanitarnu pomoć ukrajinskim izbjeglicama i za pomoć norveškim domaćinstvima koja se bore sa rastućim troškovima energije. Konzervativna partija bi, na primer, želela da se deo sredstava koristi za vladine subvencije za struju.

Zelena stranka je, s druge strane, predložila poseban „fond solidarnosti“ usmeren ka obnovi Ukrajine i zemalja pogođenih sukobom, i poredi ga sa inicijativom za inostranu pomoć koju su SAD. koristio je za obnovu Evrope posle Drugog svetskog rata. „Maršalov plan je bio veoma važna podrška za obnovu Evrope“, kaže poslanik Rasmus Hanson. „Ali to je takođe bila važna podrška za obnovu najvažnijeg tržišta u SAD. Ovo smatramo analognim, jer je u osnovi u interesu Norveške da podrži ponovnu izgradnju demokratije i ekonomije u ovim delovima sveta. To je mnogo strateškiji, profitabilniji način korišćenja dodatnog prihoda od pukog ubacivanja na vaš bankovni račun".

Zeleni se oštro ne slažu sa predlogom da se dodatni prihodi koriste za smanjenje norveških računa za energiju. „Norveško društvo treba apsolutno da podrži domaćinstva sa niskim prihodima pogođena ekstremnim cenama energije. Ali ovo je društvo koje to može sebi da priušti bez korišćenja ratne dobiti“, kaže Hanson.

Sa svoje strane, vlada je obećala 2 milijarde kruna humanitarne pomoći Ukrajini iz svog redovnog budžeta i planira da reši problem gasa tako što će obezbediti da se sadašnji visoki nivoi proizvodnje i isporuke nastave u budućnosti. Upitan o potencijalno ciljanoj upotrebi neočekivanih prihoda, Vedum je odgovorio da je vlada zakonski obavezna da u potpunosti prenese prihode od proizvodnje nafte u državni penzijski fond. „Okvir obezbeđuje očuvanje stvarne vrednosti Fonda za dobrobit budućih generacija. To takođe izoluje budžet od kratkoročnih fluktuacija u prihodima od nafte“, rekao je on. „Vremenom nam je dobro poslužio u raznim krizama i uvek je postojala velika podrška okvirima u javnosti i u političkoj zajednici.

Bez obzira na to da li se i kako koristi dodatni prihod, mnoge u Norveškoj je rat u Ukrajini naterao da se obračuna sa idejom da je državni fond — kojim upravlja Ministarstvo finansija — odvojen od politike. „Parlament je uvek govorio da ulaganje naftnog fonda nije političko“, rekao je Torburn sa Norveške škole ekonomije. „Uvek je postojala velika razlika između novca koji uđe i onoga što se izvadi. Sada govorimo o povezivanju određenih prihoda sa određenim namjenama - to je potpuno novo u istoriji fonda.

Čak i ako vlada odluči da ne odvoji deo dodatnog prihoda za druge specifične svrhe, zamrzavanjem i pripremanjem za potpunu rasprodaju ruske imovine fonda kao rezultat invazije, „političari su odlučili da donesu političku odluku, želeli su da daju izjavu “, kaže Torburn. „Ne znam ni za jednu drugu priliku da su to uradili.

Torburn kaže da je zabrinuta zbog presedana koji stvara. Ali drugi tvrde da je debata o višku prihoda samo eksplicitno učinila aspekt fonda koji je uvek bio svojstven. „Apsurdno je misliti da bi ulaganje hiljada milijardi kruna u globalno tržište moglo biti apolitično“, kaže Hanson iz Zelene partije. „Takav novac šalje snažne političke poruke. Dakle, ulaganje na način koji uzima u obzir katastrofu u Ukrajini je očigledno političko, i očigledno, apsolutno neophodno. Bilo bi groteskno da Norveška nastavi da ulaže u fond kao da se katastrofa u Ukrajini nije dogodila.

Debata oko većeg političkog uticaja na fond podstakla je neke da se zalažu za još više promena. „Debata u Norveškoj je potpuno fokusirana na to kako ćemo potrošiti novac i na krivicu koju osećamo zbog toga što je nesavesno dobijati toliki dodatni prihod zbog ratne situacije“, kaže norveški E.U. savetnik i ambasador Pakta o klimi Paal Frisvold. „Ali čini se da ne shvatamo da je prihod koji ide direktno u naš penzioni fond rezultat povećane potrošnje evropskih domaćinstava. Ne priznajemo bol koji im nanosimo. Mi Norvežani samo kažemo „ovo je način na koji tržište funkcioniše.“

Da bi olakšao teret, Frisvold želi da se Norveška odrekne onoga što on naziva „superprofitima“ i umesto toga ograniči cenu gasa koji prodaje drugim evropskim zemljama. Iako još nije dobio veliku podršku za predlog, uveren je da je trenutak zreo za promene. „Penzijski fond je uvek bio nešto što je sveto; svi se slažemo: ne diraj“, kaže on. „Ali to počinje da se menja, jer ono što vidimo sa invazijom na Ukrajinu je da apolitično postaje političko. Počinjemo da shvatamo da ne možemo samo da podignemo ruke u vazduh i kažemo „izvini, ovako funkcioniše tržište.“ Zato što smo mi tržište.”

Za Frisvolda, lična odgovornost je još jedan faktor. „Jednog dana će moja deca pitati: „Tata, šta je Norveška radila tokom rata? „Ne želim da moj odgovor bude „Mi smo ubili.”

Kurir.rs/Tajm