RATNI ZLOČINI Šanse da se Putinu sudi pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu su gotovo ravne nuli

Situacija u Ukrajini se ne smiruje ni posle 40 dana od početka ruske invazije, a svetska javnost ostala je šokirana nakon snimaka iz kijevskog predgrađa Buča, gde je pronađen veliki broj pogubljenih civila, od kojih su neki bili sahranjeni u masovne grobnice! Vlasti u Kijevu tvrde da iza zločina stoje ruske trupe koje su se povukle iz regiona oko prestonice, gde je pronađeno 410 tela civila, od kojih su neki bili likvidirani metkom u potiljak i imali ruke vezane na leđima.

MN: Merodavni odlučuju

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je optužio Rusiju da je počinila genocid i sve su glasniji zahtevi da se protiv predsednika Vladimira Putina podigne optužnica za ratne zločine pred Međunarodnim krivičnim sudom u Hagu. Šanse da se lider jedne supersile nađe na optuženičkoj klupi posle podizanja optužnice u domenu su teorije.

Činjenice o MKS: PITANJA I ODGOVORI

Šta je Međunarodni krivični sud?

- Smešten je u Hagu, u Holandiji. MKS je osnovan Rimskim statutom i deluje kao nezavisna organizacija. Većina zemalja na svetu - njih 123 - potpisnice su osnivačkog akta. SAD, Rusija i Ukrajina nisu članice.

Kome MKS može da sudi?

- Svako optužen za zločin u nadležnosti suda, koji uključuje zemlje članice MKS, može da se pojavi pred Međunarodnim sudom. Sud sudi pojedincima, a ne državama, i fokusira se na one koji imaju najveću odgovornost: lidere i zvaničnike.

Koje zločine rešava?

- MKS treba da bude "poslednja instanca" i ne sme da zameni pravosudni sistem neke zemlje. Sud, koji ima 18 sudija u devetogodišnjem mandatu, sudi za četiri vrste zločina: genocid, zločine protiv čovečnosti, zločine agresije i ratne zločine.

Kako MKS pokreće postupak?

- Sudski postupci se mogu pokrenuti na jedan od dva načina: ili nacionalna vlada ili Savet bezbednosti UN mogu da upute slučajeve na istragu. Rusija, stalna članica Saveta bezbednosti UN, ima pravo veta na radnje Saveta.

Zašto SAD i Rusija nisu članice MKS?

I SAD i Rusija su potpisnice sporazuma kojim je stvoren sud, ali nisu članice. Rusija se povukla iz suda 2016. nakon izveštaja MKS o ruskoj okupaciji Krima 2014. Što se tiče SAD, predsednik Bil Klinton je potpisao sporazum o osnivanju suda 2000, ali sporazum nikad nije ratifikovan u Američkom senatu.

Nekadašnji tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević kaže za Kurir da ne bi da daje prognoze o eventualnom podizanju optužnice i suđenju Putinu u Hagu: - Ja teško mogu da licitiram kolike su šanse da Putinu sude za ratne zločine. To je veoma ozbiljna stvar o kojoj odlučuju UN i Savet bezbednosti UN i oni su jedini merodavni da o tome govore - da li je bilo maskra ili nije. Odluke koje ova tela donesu moraju da se poštuju vrlo ozbiljno. Sve ovo što se radi u Ukrajini ima elemente ratnog zločina, a da li će se sve to procesuirati, to moraju da kažu vrlo jake institucije poput pomenutih UN. Ne bih licitirao da li će Rusija da ispuni odluke ako se podignu optužnice. Takođe, važno je i pitanje da li Međunarodni krivični sud ima snage za to. U odnosu na nas su imali, ali na Rusiju - to već ne bih mogao da licitiram - kaže Vukčević.

MN: Moguć postupak

Analitičar Dragomir Anđelković rekao je za Kurir da je teško izvodljivo eventualno suđenje Putinu za ratne zločine počinjene u Ukrajini:

Bivša tužiteljka: Karla del Ponte traži hapšenje

Bivša tužiteljka za ratne zločine Karla del Ponte pozvala je Međunarodni krivični sud da izda nalog za hapšenje Vladimira Putina, prenosi AFP. - Putin je ratni zločinac - rekla je Del Ponteova, koja je istraživala ratne zločine u Ruandi i bivšoj Jugoslaviji. Ona je naglasila da je izdavanje naloga za hapšenje važan signal "da je istražni rad obavljen". - To je jedini instrument koji postoji koji omogućava da se počinilac ratnog zločina uhapsi i izvede pred MKS. Ona je priznala da nalog za hapšenje ne znači nužno da će Putin biti priveden. - Ako ostane u Rusiji, to nikad ne bi bio slučaj.

- Ne postoji ni teorijska šansa da ruski predsednik Vladimir Putin bude izveden pred Međunarodni sud pravde. To ne znači da taj sud pod uticajem Zapada neće pokrenuti postupak protiv ruskog lidera, ali taj postupak neće imati nikakvu težinu ni za Rusiju ni za one države koje ih podržavaju. Drugim rečima, suđenje Putinu za ratne zločine deluje teško izvodljivo.

Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov nazvao je situaciju u Buči, predgrađu Kijeva gde je pronađen veliki broj pogubljenih civila, još jednim lažnim napadom. Kako je naveo ruski ministar, ne prestaju pokušaji politizacije i čak se špekuliše humanitarnim pitanjima u Ukrajini.

- U Buči je izvedena inscenacija kad su ruski vojnici napustili grad - rekao je Lavrov na sastanku sa zamenikom generalnog sekretara UN.

A. Mlakar/K. Prodanović