Agencija je u ponedeljak započela novu akciju da promoviše svoje prisustvo na delu interneta dostupnom samo preko specijalizovanih alata koji pružaju veću anonimnost. CIA ima darknet sajt koji ima iste karakteristike kao i obična početna stranica, ali dostupan samo preko internet pretraživača Tor, koji ima funkcije šifrovanja koje nisu dostupne u većini redovnih pretraživača.
Uputstva na engleskom i ruskom jeziku o tome kako da pristupite sajtu darkneta pojavila su se u ponedeljak na kanalima društvenih medija CIA-e. Agencija se nada da Rusi koji žive u inostranstvu mogu da podele uputstva sa kontaktima unutar zemlje.
Dok se čini da mnogi Rusi podržavaju ono što Kremlj zvanično naziva „specijalnom vojnom operacijom“, dugogodišnji posmatrači Rusije misle da bi Putinovo upravljanje ratom moglo odgurnuti neke moćne ljude koji se ne slažu s njim. Čak i sa ogromnim mogućnostima za snimanje komunikacija i satelitskih snimaka, za zapadne obaveštajne agencije i dalje je ključno da regrutuju ljudske izvore koji mogu da pruže uvid u Kremlj i uslove u Rusiji, navodi AP.
„Naša globalna misija zahteva da pojedinci mogu da nas kontaktiraju bezbedno sa bilo kog mesta“, navodi se u saopštenju agencije.
Zvaničnik CIA-e koji je pod uslovom anonimnosti razgovarao o osetljivim obaveštajnim pitanjima kaže da agencija zna da „postoje zabrinuti Rusi koji očajnički pokušavaju da dođu do CIA-e“. Zvaničnik je odbio da kaže koliko je ljudi pokušalo da se javi od početka rata, navodi AP.
„Nije bezbedno direktno angažovati Amerikance fizički ili virtuelno“ u Rusiji, rekao je zvaničnik. "Za one ljude koji žele da se bezbedno sarađuju sa nama, ovo je način da to urade."
Pokrenut 2019, CIA-in darknet sajt je dostupan preko Tor pretraživača. Tor, skraćeno od „The Onion Router“, usmerava internet saobraćaj preko više trećih strana da bi prikrio identitet i odredište korisnika. Nakon preuzimanja Tor pretraživača, korisnik obično unosi dugačak niz znakova praćenih „.onion“.
Korišćenje Tor uklanja kolačiće i mnoga druga sredstva za praćenje tipičnog korisnika interneta. I dok nijedan oblik komunikacije nije potpuno bezbedan u svakom trenutku, obaveštajci kažu da će potencijalni špijun biti bolje zaštićen na darknetu od ruskog upada.
Tor je prvobitno kreiran uz podršku Laboratorije za istraživanje mornarice SAD i vodi ga neprofitna organizacija od 2006. Dugo ga koriste oni koji traže dodatnu privatnost: disidenti u autoritarnim zemljama i ljudi koji žele da zaobiđu zaštitne zidove i cenzore, službenici za sprovođenje zakona i obaveštajci, i novinari, uključujući genciju AP, koji ima sopstveni drop bok za savete na Tor-u. Mogu ga koristiti svi koji traže dodatnu privatnost. Takođe su ga iskoristili kriminalci.
Rusi su dugo morali da pronađu načine da zaobiđu vladine blokade na internetu. Kao odgovor na obračun Kremlja od početka rata, neki mediji i Tviter su promovisali korišćenje sopstvenih sajtova „.onion“ ili korišćenje softvera virtuelne privatne mreže.
Iako zvaničnici ne žele da otkriju detalje, može se sa sigurnošću pretpostaviti da američke obaveštajne službe rade u Rusiji. Skretanje pažnje na darknet sajt sada promoviše potencijalne kontakte da CIA obraća pažnju na njihovu bezbednost, rekao je Mark Kelton, koji se povukao iz CIA 2015. nakon što je bio šef kontraobaveštajne službe.
„Kada ljudi odluče da se obrate, oni su veoma dobro svesni šta rade i koji su rizici“, rekao je Kelton. „Ovde je pitanje da ih uverimo da s druge strane postoje ljudi koji se brinu da ih zaštite.
Prelomni događaji poput pada Berlinskog zida često su predstavljali prilike za regrutovanje obaveštajnih službi i u Vašingtonu i u Moskvi. Putinov rat u Ukrajini i njegove posledice po Rusiju — hiljade poginulih vojnika, sankcije koje su osakatile rusku ekonomiju i neispunjavanje osnovnih vojnih ciljeva dok se slike očiglednih ratnih zločina šire svetom — mogle bi postati još jedna od tih prelomnih tačaka, smatraju neki posmatrači.
Dva ugledna ruska novinara, Andrej Soldatov i Irina Borogan, napisali su u nedavnom tekstu da su ratni neuspesi izazvali „opaku igru okrivljavanja” unutar ruskog bezbednosnog establišmenta, opšte poznatog kao „siloviki”. Ruska vojska krivi Putina što zahteva „novu i skraćenu strategiju“ za koju veruje da joj je vezala ruke protiv ukrajinskih snaga koje podržava Zapad, napisali su Soldatov i Borogan.
Sada više govore neki od "silovika" koji su odbili da se javljaju novinarima kada je počeo rat.
"Ovo je prvi put da silovici prave distancu između sebe i predsednika. Što otvara razne mogućnosti", napisali su oni.
Lična ideologija ili razočarenje u Putinov režim su verovatnije pokretači da se neko okrene špijuniranju protiv Rusije nego i finansijske nagrade koje bi mogli dobiti, rekao je Kelton.
„Kriza je uvek dobro vreme za špijunažu“, rekao je on. „Ljudi u autokratskim društvima često su zadovoljni da pristaju dok se ne suoče sa moralnom i političkom neophodnošću da naprave izbor. To je istorijski bila zrela prilika za ljude da dopru do Sjedinjenih Država“, prenosi AP.
Kurir.rs/AP
NE PROPUSTITE
