Najava ulaska Finske i Švedske u NATO pakt digla je veliku prašinu u Rusiji, koja je zapretila, posebno vladi u Helsinkiju da će to neminovno da dovede do zaoštravanja sukoba sa Rusijom i da će naterati Moskvu da na granicu sa tom zemljom postavi nuklearno naoružanje.
U jeku Hladnog rata Finska i Sovjetski Savez imali su uprkos manji incidentima odlične odnose. Priv migovi 29 na zapadu viđeni su upravo u finskoj bazi Risala kad su došli u posetu. Finska vojska je tradicionalno nabavljala rusku tehniku, pored zapade, ali je pažljivo čuvala svoj neutralni status. Posle završetka Hladnog rata finska je nastavila da kupuje rusko naoružanje, ali i zapadno. Veliki broj Finaca odlazio je u kupovinu alkohola i cigara u Rusiju, kao što su Rusi nabavljali neke namirnice u Finskoj. Naprosto trgovina je cvetala sve do 24. februara, kada je Rusija krenula u "Specijalnu operaciju" kako to zove Moskva, odnosno izvršila agresiju kao tvrdi Kijev i zapadnoevropske zemlje.
Mlada finska premijerka Sana Marin tad je otvoreno saopštila da je Finska zajedno sa Švedskom zainteredovana za ulazak u NATO pkat po ubrzanoj proceduri. Severnoatlanska alijansa je blagonaklono gledala na ovaj potez Helsinkija i Stokholma, ali Moskva nije.
Napetost i oštre pretnje su rasle, a najnoviji snimak pokazuje da je finska armija određene vojne efektive počela da pomera prema granici sa Rusijom. To se prevashodno odnosi na tenkove tipa leopard, samohodne haubice Gvozdika, oklopne transportere MT-LB.
Da li je Finskoj potreban NATO pakt? Šta će to značiti u odnosima sa Rusijom? Da li će severnoatlanska alijansa moći da zaštiti Finsku su samo niz pitanja za magistra međunarodnih odnosa na čuvenom Moskovskom instututu za međunarodne odnose (MGIMO) i vojnim komentatorom Boškom Jovanovićem, koji je izanalizirao šta će značiti ulazak Finske u NATO i kako će na to reagovati Moskva.
- Osinvač Finske je bivši ađutant Nikolaja II, Karl Gustav Manerhajm, koji je u stvari Šveđanin, ali koji je do kraja svog života ostao odan caru Nikolaju II i to je razlog zašto se Finska nije priključila silama Osovine u napadu na Sovjetski Savez. Manerhajm kao Vrhovni komandant nije razmatrao mogućnost da sa finskim trupama krene na Lenjingrad. Prvo zbog toga što je pravilno ocenio da će SSSR pobediti i da bi to bilo gadno za Finsku, a s druge strane je imao taj odnos prema Petrovgradu kao sedištu carske Rusije. On je kao ađutant Nikolaja II postao vrlo blizak. Međutim problem Finske tad i sad je što nema kompetentnu vladu. Tad je vlada bila profašistička. Za ilustraciju tad je finsko ratno vazduhoplovstvo imalo kukaste krstove na svojim krilima. Manerhajnova ideja je bila da se gradi Manerhajmova linija uz Kareliju. Rusi su to doživeli kao direktnu pretnju na Lenjingrad i bili bi još u težoj situaciji 1941, a možda bi Lenjingrad i pao da Staljin nije ranije pokrenuo Zimski rat (1939-1940). Problem kod Rusa je taj što im rat nije poznat zbog velikog broja žrtava, ali nijedan rat se ne ocenjuje prema žrtvama nego prema ostvarenim ciljevima, a suština je u tome što Finska vlada tad i sad nije bila sposobna da dugoročno oceni razvoj situacije u svetu, započinje priču Jovanović.
U razgovoru dodaje da u međunarodnim odnosima postoji jedan termin koji se zove "Filandizacija", a on označava da zemlja naprosto može da radi šta hoće, samo da prilagodi spoljnu politiku prema svom najvećem susedu.
-Ja ne shvatam zašto Finskoj je potreban NATO? Jedino ko može da je napadne je Rusija! Ali Rusija nema potrebe da to radi sve dok je Finska van NATO. Ako neko misli da NATO može nekog da zaštiti neka se seti iskustva iz Iraka, Avganistana ili neka razmisli ako Tramp opet bude predsednik. Jer budućnost NATO uopšte nije sigurna, kaže on i dodaje u nastavku
- Stupiti u NATO za Finsku može da bude pogubno. Ima suviše veliku granicu sa Rusijom. Moraće da potroše velike resurse na protivvazdušnu odbranu, jer čak i sistemi Buk M1 i M2 su za Iskandere, Onikse, Kalibre i ostale ruske rakete novog tipa su sasvim nedovoljni. Finska treba da počne ponovo da utvrđuje svoje granice. Da gradi utvrđene rejone na primer uz samu rusku granicu, a oko Utsjokija, Savukoskija, Vinarija, Saola, Kusamoa, Sumisalmija, Kuhmoa, jer je malo verovatno da će Rusi da napadaju ponovo preko Karelije iz pravca Virborga (Rusija). Pre će da razvuku Fince oko severne granice. Tu Finici moraju da krenu sa temeljnom fortifikacijom zato što to može da im pomogne da uz manje trupe zadržavaju protivnika. Naravno obavezno mora da dođe do zaprečavanja graničnog pojasa, do postavljanja minskih polja, do toga da Finska mora da ima podmornice, najverovatnije, nemačke "Tip 214" zato što su male i da može da odam tim podmornicama da vodi rat protiv Baltičke i Severne flote, pošto će Severna flota verovatno da se uključi u bilo kakav napad na Finsku pored baltičke flote, ako se ispuni ono što je Medvedev rekao da će biti stavljeno nuklearno oružje na flotu. To je onda problem".
Prema njegovim rećima "suština je u tome da onda Finci mora da se brane po dubini, da uče na Ukrajinskim greškama. Prva i najvažnija je da ne dođe do rata između njih i Rusa, ali članstvo Finske u NATO je put u pogrešnom smeru".
-Finci treba da budu glas razuma na Zapadu.Treba da kažu mi imamo granicu sa Rusijom 1.300 km ako se ne varam. Ako stvarno misle Finci da je NATO nešto spoban da ih zaštiti nisam baš siguran u veliki moral NATO trupa posle debakla gde je god bio NATO. Fincima bi najpre u pomoć pritekle baltičke države, možda švedski dobrovoljci, Švedska, ali nisam baš uveren da švedska sa Gripenima i arčerima kojih ima jako malo bi mogla naprosto u bilo kom potencijalnom sukobu da uradi".
Jovanović iznosi i scenario potencijalog sukoba Finske u NATO i Rusije, ako bi došlo do sukoba.
-Rusi mogu da se opredele ne za rat nego za spaljivanje finskih šuma što bi dovelo do brisanog prostora i lakog napada, tako da Finska treba da bar ima oko 1000 borbenih oklopnih vozila, da ima oko 800 tenkova i to moraju da budu nemački leopard 7A+, da broj aviona povećaju na borbenih na 150 jer 62 aviona je isuviše malo za bilo kakakv sukob sa Rusijom. Broj jurišnih helikoptera mora da se rapidno poveća, tako da je Finska zahteva veliko povećanje finskog vojnog budžeta, a da li je to potrebno neka oni sami odluče. Ali ulazak u NATO treba da se reši na referendumu bar u slučaju Finske jer to znači imati Rusiju za neprijatelja, a da li je to potrebno na osnovu iskustva iz prvog rata mislim da nije, zaključuje Jovanović.
Kurir.rs/A.Mlakar
NE PROPUSTITE
Bonus video:
