Suosnivač kartela Gvadalahara je odslužio 28 godina od 40 godina zatvora za to ubistvo i druge zločine kada je iznenada pušten pre zore 9. avgusta 2013, po nalogu sudije koji se pozivao na administrativne razloge.
Od tada je ponovno hvatanje Karo Kintera bila opsesija za DEA i glavni prioritet više američkih administracija. Godine 2020. tadašnji državni tužilac Vilijam P. Bar pozvao je meksičku vladu da pronađe šefa droge kao uslugu za to što je Trampova administracija odbacila optužbe za narkotike protiv bivšeg ministra odbrane Salvadora Sjenfuegosa Zepede i poslala ga nazad u Meksiko.
Ali Karo Kintero je više puta bežao agentima.
"Postoje stotine agenata [DEA] koji su otišli u Meksiko da brane nacionalnu bezbednost ove zemlje, ali i da privedu RCK pravdi“, rekao je Vašington postu Teri Kol, penzionisani agent DEA koji je služio u Meksiku.
Nakon što je Karo Kintero pušten na slobodu 2013. godine, Meksiko je za njim izdao novi nalog za hapšenje.
Američke vlasti su ponudile nagradu od 20 miliona dolara za informacije koje su dovele do hapšenja Kintera, a on se nalazio na FBI i DEA listama najtraženijih begunaca. Njegovo hapšenje dogodilo se nekoliko dana nakon što se predsednik Andres Manuel Lopez Obrador sastao sa predsednikom SAD Džoom Bajdenom u Beloj kući. Meksiko je nedavno naglo pojačao svoje napore protiv narkokartela, posebno protiv proizvođača smrtonosnog opioidnog fentanila.
Američki državni tužilac Merik Garland izrazio je zahvalnost meksičkoj vladi u petak, rekavši da je hapšenje "kulminacija neumornog rada DEA i njihovih meksičkih partnera“. On je dodao da će američke vlasti tražiti hitno izručenje Kintere. On se suočava sa optužbama za trgovinu kokainom u Njujorku, gde će mu se verovatno suditi, rekli su zvaničnici.
"Ne postoji mesto za skrivanje bilo koga ko kidnapuje, muči i ubija američku policiju“, rekao je Garland.
Specijalne snage meksičkih marinaca, uz pomoć američkih obaveštajnih službi, uhvatile su narko bosa u opštini Čoik u državi Sinaloa.
Izvor Vašington posta rekao je da je Karo Kintero putovao sa malom grupom telohranitelja i da je bio u šumovitom području. Nanjušio ga je pas po imenu Maks koji radi sa marincima, navodi se u saopštenju meksičke mornarice.
Nekoliko sati nakon hvatanja, meksički vojni helikopter srušio se u blizini Los Močisa, Sinaloa. U padu letelice stradalo je 14 marinaca, a incident se vodi kao nesrećni slučaj. List Reforma, pozivajući se na neidentifikovane izvore iz mornarice, izvestio je da su marinci pomogli u lovu na Karo Kintera.
Kamarena je bio marinac i policajac pre nego što se pridružio DEA. Kidnapovan je 7. februara 1985. u Gvadalahari, važnom centru za šverc drogom, što je šokiralo američku vladu i podstaklo masovnu poteru. Američki carinski agenti zatvorili su saobraćaj na meksičkoj granici kako bi izvršili akciju u slučaju. DEA je ljutito navela da je korumpirana meksička policija pomogla Kinteri da tajno odleti iz zemlje.
Mesec dana nakon otmice, tela američkog agenta za drogu i njegovog pilota pronađena su u plitkim grobnicama u državi Mičoakan. Ubistva su pripisana Karo Kinteru, velikom proizvođaču marihuane, i još dvojici narko-bosova — Migelu Anhelu Feliksu Gajardu i Ernestu "Don Netu“ Fonseki. Karo Kintero je kasnije uhvaćen u Kostariki i izručen Meksiku. Sva trojica su osuđena za ubistva.
Kamarenino ubistvo imalo je dalekosežne posledice: dovelo je do raspuštanja meksičke savezne policije pogođene korupcijom i širenja uloge DEA. "Njegova žrtva je ojačala budžet odeljenja, njegovo osoblje i politički položaj“, rekao je Bendžamin T. Smit autor knjige "The Dope“, o istoriji meksičke trgovine drogom. "Do kasnih 1980ih, predvodio je sve veći fokus Amerike na međunarodnoj borbi protiv narkotika".
Ubistvo Kamarene i istraga o ubistvu egranizovani su Netfliksovoj seriji "Narkos Meksiko“.
Saradnja SAD i Meksika u vezi sa drogom pogoršala se nakon što je Lopez Obrador, dugogodišnji levičar, preuzeo dužnost 2018. obećavajući da će okončati "rat protiv droge“ i odvući mlade ljude od trgovine ljudima socijalnim programima. Bio je uporni kritičar glavne strategije koju su koristili njegovi prethodnici da bi krenuli za vođama narko kartela.
Odnosi su se dodatno pogoršali 2020. godine, kada su američki zvaničnici na zahtev DEA uhapsili Sienfuegosa na aerodromu u Los Anđelesu i optužili bivšeg ministra odbrane za trgovinu drogom. Meksiko je uzvratio ograničavanjem sposobnosti agenata DEA da rade u zemlji.
U poslednje vreme, međutim, došlo je do naglašenog porasta broja i proizvodnje meksičkih laboratorija fentanila i metamfetamina. Ove nedelje, na sastanku u Vašingtonu, Bajden i Lopez Obrador su se složili da osnuju radnu grupu za fentanil.
Sintetičke droge su postale sve veća kriza u Sjedinjenim Državama, gde se više od 100.000 ljudi predoziralo prošle godine, uglavnom zbog sve veće upotrebe fentanila.
Nije jasno da li je "tajming" hapšenja Karo Kintera povezan sa sastankom u Beloj kući ali ni sa radijom u Los Anđelesu kada je ranije ovog meseca zaplenjeno milion tableta fentanila čija se vrednost procenjuje na 20 miliona dolara.
Droga, najveća ove vrste u Kaliforniji ikada, pronađena je u privatnoj rezidenciji u Inglvudu kod Los Anđelesa, a lokacija je otkrivena tokom istrage o trgovini drogom povezanom sa meksičkim narko kartelom Sinaloa, prenela je DEA.
Zaplena se dogodila nekoliko dana nakon što su meksičke vlasti zaplenile više od pola tona fentanila u Sinaloi, ulične vrednosti od oko 230 miliona dolara, što je najveća zaplena fentanila u istoriji Meksika.
Karo Kintero je svojevremeno dobio nadimak "Kum“ meksičke trgovine drogom. Rođeni Sinaloac bio je suosnivač kartela Gvadalahare, mreže koja je dominirala isporukom droge u Sjedinjene Države 1980ih i bila među prvima koji su se udružili sa velikim kolumbijskim dilerima kokaina.
Od njegovog puštanja na slobodu 2013. godine, Kintero se krio ali se smatra da je umešan u trgovinu fentanilom. Veruje se da je delovao u oblasti Kaborke, Sinaloa.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
