Devet zemalja će najviše biti ugroženo u slučaju katastrofe u ukrajinskoj nuklearnoj elektrani Zaporožje, koja je poslednjih dana u nekoliko navrata bila na meti raketnih napada!
Ruske trupe su zauzele nuklearku Zaporožje u prvim danima invazije na Ukrajinu, koja je počela 24. februara. U njoj i dalje radi ukrajinsko osoblje, pod nadzorom ruskih vojnika.
Činjenice Nuklearna elektrana Zaporožje - Izgradnja prvog reaktora je počela 1. aprila 1980. - Ima šest reaktora, svaki snage od 950 megavata - Strujom može da snabdeva četiri miliona domova - Koristi uranijum 235, a sistem hlađenja reaktora je vodeni - Jedna je od ukupno četiri nuklearne elektrane u Ukrajini
Ruska strana optužuje ukrajinsku da je u nekoliko navrata izvodila raketne udare i napade pomoću dronova na elektranu, dok u Kijevu tvrde da su ruski vojnici rasporedili artiljerijsko oružje u krugu postrojenja i da sami izvode minobacačke napade na elektranu kako bi diskreditovali Ukrajinu. Situacija je postala alarmantna, što potvrđuje i upozorenje Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), koja tvrdi da nema kontakt sa elektranom, zbog čega je nedavno održana i hitna sednica Saveta bezbednosti UN.
Bivši glavni inspektor za nuklearnu energiju iz perioda SSSR Vladimir Kuznjecov upozorava da bi elektrana mogla da bude pogođena rafalnom raketnom vatrom i da je najugroženije skladište u kom se nalazi istrošeno nuklearno gorivo.
Gađano skladište nuklearnog otpada Preti "prljava bomba" Ukrajinska armija je ispalila nekoliko raketa na sistem za hlađenje i skladište nuklearnog otpada, izjavio je Vladimir Rogov iz lokalne administracije ukrajinskog grada Energodara. On je upozorio da bi direktan pogodak u silose s kontejnerima za nuklearni otpad izazvao katastrofu i doveo do efekta "prljave bombe". - Jedna od raketa pala je na desetak metara od kontejnera s potrošenim nuklearnim gorivom. Druge su pale na 50 do 200 metara dalje. U slučaju direktnog pogotka došlo bi do stvaranja radioaktivnog oblaka - rekao je on.
- To bi dovelo do oštećenja više od jednog kontejnera. Ovaj scenario podrazumeva puštanje radijacije u životnu sredinu. Došlo bi do kontaminacije ne samo zone oko elektrane već i reke Dnjepar, koja je u blizini - kaže on i ističe:
- Raketni udari bi najverovatnije doveli do požara i sam bog zna gde bi vetar odneo radioaktivni oblak. Mnogo zavisi od vremenskih prilika, jačine i smera vetra. Ako bi bilo oštećeno između 20 i 30 kontejnera, na udaru povećane radioaktivnosti bi se našlo devet zemalja. To su Turska, Bugarska, Rumunija, Slovačka, Češka, Poljska, baltičke države i, naravno, Ukrajina.
Ukrajina uz podršku SAD i saveznika zahteva demilitarizaciju elektrane, dok ruska strana ne želi da se odrekne elektrane koja strujom može da snabdeva čitav jug i istok Ukrajine, kao i Krim, koje su ruske trupe već osvojile i za koje se očekuje da će biti pripojeni Rusiji. Najveća nuklearna elektrana u Evropi i jedna od deset najvećih u svetu i projektovana je tako da može da izdrži udar aviona na jedan od šest reaktora. Zbog toga su male šanse da katastrofu izazove pogodak iz artiljerijskog oružja. Najveća opasnost preti u slučaju ugrožavanja sistema za hlađenje reaktora ili skladišta istrošenog uranijuma.
Sve informacije o sukobu u Ukrajini na portalu Kurir.rs prenete su iz izvora koji su se do sada pokazali prilično relevantnim, i koje u skladu sa okolnostima i dužnom novinarskom pažnjom dodatno proveravamo. Ipak, kako je u toku i pravi medijski i propagandni rat, redakcija Kurira moli čitaoce da nam skrenu pažnju na eventualne dezinformacije i lažne vesti, kako bismo pravovremeno reagovali i ispravili eventualne greške. Informacije slati na mejl redakcija@kurir-info.rs
Kurir.rs/RT
NE PROPUSTITE
