Čini se da će poraz ruske vojske u Harkovskoj oblasti biti prekretnica u ratu u Ukrajini, ali bi takođe mogao da izazove šire posledice po Moskvu kad druge bivše sovjetske republike shvate granice sposobnosti Rusije.
"Snaga ruske zastave znatno je opala, a čini se da je bezbednosni sistem širom bivšeg sovjetskog prostora narušen”, rekao je za Gardijan Lorens Broers, saradnik Četam hausa.
Ove nedelje, u borbama na granici između Azerbejdžana i Jermenije ubijeno je oko 100 vojnika. Azerbajdžan je granatirao brojne gradove u Jermeniji, a obe strane optužuju se međusobno za provokacije.
Azerbejdžan testira Rusiju
Analitičari kažu da je Azerbejdžan odlučio da testira šta će se dogoditi dok se Rusija bori u Ukrajini. Rusija je tradicionalno podržavala Jermeniju u njenom teritorijalnom sporu s Azerbejdžanom.
"Azerbejdžan se oseća prilično samouvereno u ovom geopolitičkom trenutku, a posebno sada tokom ukrajinske kontraofanzive. Čini se da je ovo apsolutno usmereno na Rusiju koliko i na Jermeniju, testirajući predanost Rusije obrani Jermenije", rekao je Tom de Val, viši saradnik evropskog Karnedžija.
Rusija kaže kako je posredovala u prekidu vatre u utorak. Obe strane pristale su na raspoređivanje ruskih mirovnih snaga da bi se postiglo primirje i okončanje otvorenog rata 2020. godine. Jermenija je zatražila vojnu podršku Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (CSTO), pakta uzajamne odbrane kojim dominira Rusija, ali Moskva okleva direktno da interveniše.
"Rusija očigleno okleva zato što je prenapregnuta u Ukrajini i zato što ne želi da započne borbu s Azerbejdžanom u ovom trenutku", rekao je De Val.
Još jedan sukob
Sukobi su u sredu ujutro izbili i na granici između Kirgistana i Tadžikistana. Prema lokalnim vestima, ubijen je jedan tadžikistanski graničar, a još pet ih je ranjeno.
Iako taj incident nije direktno povezan sa ratom u Ukrajini i Rusija ima tradicionalno dobre odnose sa obe zemlje, analitičari kažu da je ruska invazija potpuno promenila odnos snaga u regiji koja je godinama bila poprište ruskog, kineskog i zapadnog uticaja, te da bi Rusija mogla da bude gurnuta u zapećak.
U januaru ove godine, kada su protesti tresli Kazahstan, ruski predsednik Vladimir Putin odobrio je raspoređivanje snaga CSTO-a predvođenih Rusijom u toj zemlji. Misija je bila kratka i nije učestvovala ni u kakvim borbama, ali je bila dovoljna da podrži vlast predsednika Kasima-Žomarta Tokajeva.
Uz kazahstanskog čelnika koji je dugovao Moskvi pomoć, ruske snage koje su održavale mir između Jermenije i Azerbejdžana, pa gomilanje ruskih trupa na granici s Ukrajinom, činilo se da Putin ima više uticaja nego ikad na bivšem sovjetskom prostoru.
Mnogo toga se razotkrilo tokom Putinove "specijalne vojne operacije" u Ukrajini, a posebno prošle sedmice kada je brzo napredovanje Ukrajine srušilo Putinove ratne planove.
"Svedoci smo kolapsa ugleda Rusije kao pokrovitelja bezbednosti, što se događa kako na materijalnom nivou sa masivnom koncentracijom snaga na Ukrajinu, ali i na subjektivnom kada je reč o ugledu ruskih bezbednosnih garancija", rekao je Broers.
Kazahstan već razbesneo Moskvu
Širom celog regiona, rat u Ukrajini je šokirao i zabrinuo ruske saveznike, ali ih je i ohrabrio da zauzmu oštriji stav prema Moskvi, piše Gardijan. Kazahstan, tradicionalno blizak saveznik, razbesneo je mnoge u Moskvi pokušavajući da ostane neutralan oko Ukrajine, odbijajući da prizna teritorije pod ruskom kontrolom u istočnoj Ukrajini i obećavajući da neće pomoći Moskvi da zaobiđe međunarodne sankcije.
To je navelo neke u Moskvi da dovedu u pitanje suverenitet Kazahstana, uključujući bivšeg ruskog premijera Dmitrija Medvedeva, koji ga je u kasnije obrisanoj objavi nazvao "veštačkom državom".
Ali dok je Kazahstan i dalje oprezan prema dugoročnim pretnjama svog većeg suseda i navodnog saveznika, postoje drugi spremni da uskoče i popune prazninu. Kineski predsednik Si Đinping doputovao je u sredu u Kazahstan, njegovo prvo međunarodno putovanje od početka pandemije.
"Nastavićemo odlučno da podržavamo Kazahstan u zaštiti njegove nezavisnosti, suvereniteta i teritorijalnog integriteta", rekao je u izjavi koja je Gardijanu delovala kao prekor Kremlju.
Samit šefova država Šangajske organizacije za saradnju u Samarkandu u Uzbekistanu biće prilikla da Putin pokaže da još uvek postoje velike sile koje su na strani Rusije, poput Indije i Irana, ali i za zemlje regiona da pokažu Rusiji da je i dalje regionalni igrač ali i da se dinamika moći promenila.
U sredu Rusija je proglasila jednu od tadžikistanskih opozicionih stranaka terorističkim pokretom, što je potez kojem se Moskva dugo opirala, a koji će pomoći vladi da od Rusije zatraži izručenje bilo kog građanina.
"Mnoge zemlje centralne Azije shvataju da su Rusiji potrebniji više nego ikada pre i sada pokušavaju da izvuku što više mogu" rekao je Temur Umarov, saradnik Karnegijeve fondacije za međunarodni mir.
Kurir.rs/Gardijan
NE PROPUSTITE
