Regioni pod ruskom kontrolom u Ukrajini izrazili su na referendumima svoju volju da se prisajedine Rusiji. To je u petak popodne i ozvaničeno u Kremlju i Hersonska, Zaporoška, Luganska i Donjecka oblast postale su deo Rusije.
Ovo je bio povod, da vojni novinar Aleksandar Kiš iznese svoju analizu šta čeka Ukrajinu posle pripajanja četiri ukrajinske oblasti Rusiji i koji nas scenario čeka u narednim danima i mesecima.
Kijev, sa svojom vojskom krenuo je pre tri nedelje u masovno mobilisanje svih pokretnih snaga i izvršio je veliku kontraofanzivu na ruske položaje, sa cijem da zauzme ove regione pre nego što proglase prisajedinjenje sa Rusijom.
Veliki politički pritisak na Zelenskog, što od strane NATO saveznika, ali još više od svojih ultradesničarskih jastrebova bliskih vladi i koji se nalaze u svim porama ukrajinskog društva doveo je do odluke da Ukrajina potpuno i na prečac promeni svoju strategiju.
Ceo Zapad sa svojom propagandom ubedio je Zapadni svet ali i Ukrajince da u stvari od samog početka rata – oni pobeđuju. Narativ na svim medijima od Kijeva do Vašingtoma je da su Rusi jadni, pijani, slabi neorganizovani pljačkaši koji gube na svim frontovima a Ukrajinci su hrabri vitezovi na granicama Evropske civilizacije koji sprečavaju horde Rusa da pojedu sve čokolade u Briselu.
Narativ koji je mesecima forsiran na svim medijima govorio je da Rusija više nema vojsku, da su im uništeni svi tenkovi i da imaju 100.000 mrtvih vojnika, praktično da Ukrajinac opali metak i padnu tri mrtva Rusa – a sami Ukrajinci imaju svega par hiljada žrtava – do te imbecilnosti je išla propaganda da je Zelenski dodelio orden nekom dedi koji je – pazite sad ovo – dvocevkom sačmaricom oborio supersonični ruski Suhoj Su-34 avion. Čoveku je čak i slika izašla u novinama.
Ukrajinci su do skoro imali strategiju, koja da su je se držali mogla je da usporava i na kraju možda i zaustavi Ruse, defanzivna strategija uz postepeno povlačenje gde su mogli da se povuku sve do Dnjepra, ogromne reke koja seče Ukrajinu na pola – gde su mogli da drže Ruse gotovo neograničeno dugo. Rusi bi tu morali da imaju velike amfibijske operacije da pređu tu veliku prirodnu prepreku uz ko zna koliko žrtava.
Međutim Zelenski je mesecima unazad nagoveštavao “veliku kontraofanzivu” kojom će da oslobodi prvo Herson pa onda celu Ukrajinu. U početku je to bio način da se oslobodi pritisaka ultradesnice koja – ne izbegavajmo istinu – vlada Ukrajinom. Kako je vreme prolazilo, Rusi su polako zauzimali istok Ukrajine a od kontraofanzive ni glas. Tada su već i NATO i Zapad počeli da negoduju jer masa naoružanja koje su isporučili Ukrajini ne daje nikakve rezultate. Pritisak je bio sve veći i Zelenski se odlučio da promeni stvari. Postalo je jasno da će Rusija anektirati istog i jug Ukrajine i da se nešto mora hitno preduzeti.
Naredio je generalu Zalužnom, svom komandantu da razvije plan operacije. Zalužni se suprotstavljao toj ideji ali Zelenski je bio neumoljiv.
Pokupljena je sva rezerva i sva moguća vojska koja je mogla da se skloni sa drugih pravaca. Opredelili su se da uz komandu NATO oficira naprave udarnu grupu gde će sa 40-50.000 vojnika udariti na slabo branjeni deo ruskog fronta i probiti ga.
Tada je došlo do svađe i rasprave. NATO i Zelenski želeli su sve – i to odmah. Napad na svim pravcima, ono što su obećavali. Ukrajinski oficiri i sam Zalužni su bili protiv, a posebno kada je odlučeno da se realno opasna sila od 50.000 vojnika u startu podeli na dva dela.
Prvi prema Hersonu, da se slomije otpor grada i zauzme a onda odmah i Krim, i drugi koji će krenuti da spreči ruski napad na Harkov, drugi po veličini grad u zemlji.
Kada je napad počeo, prvo ka Hersonu, Ukrajinci su doživeli masakr. Za par dana pobijeno je preko 2.000 vojnika, uglavnom artiljerijom i avijacijom, gde su oficiri terali vojnike da se kreću kilometrima preko brisanog prostora, pa je borba ličila na pokolje iz rovovskih borbi Prvog svetskog rata. Na istoku, Ukrajinci su zauzeli dosta veliki deo teritorije, oko Harkova – ali borbi je bilo svega na par mesta, Rusi su se povlačili često i bez borbi ali artiljerijom nanoseći žestoke gubitke Ukrajincima, koji su napredovali bez obzir na žrtve, jer setimo se oni su pobednička vojska i samo je pitanje vremena kada će da oteraju “pijane Ruse” kako im BBC i CNN serviraju priču.
Ali tu Ruske vojske nije bilo. Rusija je tu, oko Harkova držala male snage i delom lokalne milicije. Iako Ukrajinci i dalje napadaju na oba pravca, postoje velike nedorečenosti.
Rusija je objavila veliku moilizaciji, 300.000 vojnika. To je ogroman broj u Evropi ne viđen od Drugog svetskog rata. Šalje u isto vreme velika pojačanja u Ukrajinu – ali problem je što se ne zna gde su otišla. Sva ta pojačanja ne učestvuju skoro u opšte u borbama i negde se grupišu. Nije poznato gde – što je i najgore. Stiče se utisak da Rusi nešto spremaju.
Ukrajinci imaju katastrofalne gubitke i žrtve. Ubijeno je 61.000 ukrajinskih vojnika, a preko 46.000 je nepovratno ranjeno – postali su invalidi. Za 7 meseci rata više nego Amerikanci što su izgubili u Vijetnamu za deset godina.
Ukrajina je izgubila 80-90% svog naoružanja i sada se oslanja uglavnom na poklonjenu ili kupljenu opremu na Zapadu. Umesto dobrih T-64 i drugih ukrajinskih teknova, kao i transportera, oni sada koriste daleko lošiju i zastarelu zapadnu tehniku – transportere M-113 iz Vijetnamskog rata i poljske tenkove T-72 koji su lošiji od ukrajinskih.
Samo u proteklih mesec dana u “kontraofanzivi” Ukrajina je izgubila najmanje 8.000 poginulih.
Zapadni izvori citraju ukrajinske vojnike koji govore da za svega sat vremena četa vojnika se svede na jedan vod, ,a sanitet govori da su rane užasne jer skoro niko nije ranjen od metka nego od gelera granata.
Rusija je počela masovnu primenu dronova koji su postali nezauszavljiva opasnost za Ukrajince. Dronovi samoubice “Šehid-136” iranske proizvodnje su precizni, ima ih dosta i imaju domet do skoro neverovatnih 2.000 km. Rusija gađa svaku važniju tačku u Ukrajini.
Ali na kopnu ne angažuju za sada značajnije snage iako je očigledno da ih negde gomilaju, prektično polako povlače svoju vojsku što liči na dobijanje vremena
Najnoviji podaci govore o dva interesantna moguća događanja. Naime, u poljskoj je viđena kompozicija poklonjenih sovjetskih transportera Ukrajini – ali se kreće u prevcu Kalinjingrada. Da li to Poljska i Ukrajina planiraju da sa Poljske teritorije izvrše napda na Rusiju, i to pod izgovorom da je i Rusija to uradila sa teritorije Belorusije?
To bi bilo veoma interesenanto obzirom da je Poljska članica NATO i oslanjaju se na to da Rusija ne sme da napadne teritoriju Poljske jer bi tome napala NATO pakt, a sama Kalinjingradska oblast je opkoljena NATO zemljama. Da li tako Varšava i Brisel računaju da izvedu dalju eskalaciju rata? Nije nemoguće – posebno u svetlu velike sabotaže na “Severnom toku 1 i 2” koju je mogla da izvrši samo neka velika sila i taman posle NATO vežbi na tom području.
Sa druge strane Ukrajinski izvori govore o tome da je Belorusija nakon sastanka Lukašenka i Putina naložila pripremu svoje železnice za prijem vojnih transportnih vozova iz Rusije – a ujedno se Ruska avijacija tamo grupiše. Da li to znači da Rusija planira da ponovo izvrši udar na Kijev i ovog puta bez pardona uđe u prestonicu Ukrajine i time završi rat, ,ili su te snage pak orijetisane ka Poljskoj granici da kontriraju već pomenutom eventualnom poljsko-ukrajinskom scenariju napada na Kalinjijgrad?
Ukrajinski general Zalužni je sada rekao da će mobilisati svakog čoveka da izvrši veliki i masovni udar na istok ka Donjecku i Azovskom moru – sigurno ponesen uspesima Ukrajinske vojske do sada, doduše ne vodeći računa da sukoba sa ruskom vojskom slabo da je i bilo i da su to uglavnom milicije Donjecka i Luganska – očigledno je reč o trci da pokuša da zauzme što više pre nego što se na Ukrajinu spusti armija od 300,000 ruskih vojnika. U stvari po broju to bi bile tri cele armije. Svakako nekoliko narednih dana biće izuzetno zanimljivo.
Svi ruski političari govore, da onog momenta kada se četiri oblasti Ukrajine pripoje Rusiji – prestaje “specijalna vojna operacija” i u tom momentu počinje “Protiv teroristička operacija” – što bi značilo da bi ukrajinske ali i eventualno NATO trupe bile smatrane teroristima, a posebno strani plaćenici koji tada ne bi ratovali na teritoriji Ukrajine – već same Rusije i time bi Rusija imala odrešene ruke za prilično drugačiji tretman kako bojovnika tako i plaćenika.
Kurir.rs/A.Mlakar/A.Kiš
NE PROPUSTITE
