Nemački ministar ekonomije optužio je SAD i druge „prijateljske“ države dobavljače gasa za astronomske cene za njihove isporuke, sugerišući da su profitirali od posledica rata u Ukrajini, prenosi CNBC.
„Neke zemlje, uključujući i one prijateljske, ponekad postižu astronomske cene [za svoj gas]. Naravno, to sa sobom nosi probleme o kojima moramo da razgovaramo“, rekao je ministar ekonomije Robert Habek za regionalni nemački list NOZ u intervjuu objavljenom u sredu, a preveo NBC News. On je pozvao na veću solidarnost SAD kada je reč o pomoći njenim energetskim pritisnutim saveznicima u Evropi.
„Sjedinjene Države su nas kontaktirale kada su cene nafte skočile, a nacionalne rezerve nafte u Evropi su iskorišćene kao rezultat. Mislim da bi takva solidarnost bila dobra i za smanjenje cena gasa“, rekao je on.
Habek, ko-lider nemačke Zelene stranke, koja je deo berlinske koalicione vlade koju predvodi kancelar levog centra Olaf Šolc, rekao je da bi EU takođe trebalo da učini više na rešavanju gasne krize u regionu, sa zemljama koje se bore za alternativne isporuke, što je vršilo pritisak cene još više, što je donelo rat u Ukrajini i pogoršanje odnosa sa Rusijom.
Moskovski državni gasni gigant Gasprom drastično je smanjio snabdevanje blokom u poslednjih nekoliko meseci, uglavnom zbog međunarodnih sankcija i želje da kazni Evropu — EU je uvozila oko 45 odsto svojih zaliha gasa iz Rusije, ali je nastojeći da zaustave sav uvoz — za podršku Kijevu.
Habek je rekao da bi EU „trebalo da ujedini svoju tržišnu moć i orkestrira pametno i sinhronizovano kupovno ponašanje država EU kako pojedine zemlje EU ne bi nadmašile jedna drugu i povećale cene na svetskom tržištu“.
Moć evropskog tržišta je „ogromna“, samo se mora iskoristiti, primetio je on, prema nemačkom listu.
Evropa se suočava sa teškom zimom sa predviđanjima nestašice gasa širom regiona. Zemlje poput Nemačke već decenijama u velikoj meri zavise od ruskog snabdevanja gasom sa ogromnom energetskom infrastrukturom, kao što su gasovodi Severni tok 1 i 2, koji su dizajnirani da dovode gas iz Rusije u Nemačku preko Baltičkog mora.
Dok gasovod Severni tok 2 vredan 11 milijardi dolara nikada nije ni pušten, a Nemačka je odbila da ga sertifikuje nakon ruske invazije na Ukrajinu u februaru, Severni tok 1 je postao pijun u pogoršanju odnosa između Moskve i Brisela.
Tokom leta, isporuke gasa putem gasovoda su prestale i počele naizgled po volji Moskve, iako je kao razlog za obustavu isporuke uvek navodila potrebu za održavanjem i sankcije. Ali onda je snabdevanje stalo u septembru.
U skorije vreme, energetske veze Rusije i Evrope su bukvalno oštećene jer su gasovodi Severni tok pretrpeli curenje prošlog meseca pod sumnjivim okolnostima.
Rusija je negirala da je sabotirala cevovode, uz prijavljene podvodne eksplozije koje su oštetile cevi na nekoliko mesta, što je dovelo do izbacivanja prirodnog gasa u Baltičko more. Šteta je izazvala međunarodnu negodovanje, jer je EU obećala „snažan“ odgovor na napade na njenu energetsku infrastrukturu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
