I dok je prošle godine ceo svet stenjao pod bremenom korone, podzemlje je vredno radilo. Posebno su vredni bili farmeri u Kolumbiji koji su značajno proširili površine zasađene svojim glavnim izvoznim proizvodom – kokom. Kolumbija je, ipak, zemlja sa najvećom proizvodnjom koke i kokaina na svetu, pa je za njih, za razliku od UN, koje sa velikom zabrinutošću konstatuju da su šume koke porasle za puna 43 odsto, takav rast sasvim normalan. U stvari – poželjno!
Koka se proizvodi na ukupno 204.000 hektara, što je najveći obim u poslednjih 20 godina od kada organizacija UN koja prati situaciju na tržištu droge iu sferi organizovanog kriminala (UNODC) objavljuje rezultate monitoringa. UN su saopštile i da ekspanzija uzgoja koke izuzetno šteti šumama – šumama!? - u Kolumbiji, koji nekontrolisano nestaju u udaljenim delovima zemlje da bi napravili mesta za nove plantaže koke. Vlada te zemlje počela je da prska useve herbicidima, ali je sud to zabranio jer ove hemikalije mogu da izazovu rak i trajno otruju tlo na koje padaju, prenosi Slobodna Dalmacija.
Šume koke u Kolumbiji se nezaustavljivo šire
Kao da kolumbijski proizvođači koke uopšte brinu o životnoj sredini... Kolumbija je i dalje najveći proizvođač kokaina na svetu, a najveći deo ide u Evropu i SAD, koje su najveći potrošači kokaina na svetu. Kada je Gustavo Petro, novi predsednik Kolumbije, stupio na dužnost u avgustu ove godine, najavio je ambiciozan plan. Konačno, rekao je, sklopiće stabilan mir sa nekoliko pobunjeničkih grupa u Kolumbiji, boriti se protiv nejednakosti oporezujući najbogatije građane, napustiti zločinački pristup kontroli droge...
Ipak, i Petru droga ostaje najteži izazov. Tokom pandemije, proizvodnja narkotika je cvetala u Kolumbiji. Ukupna površina pod uzgojem listova koke - glavnog sastojka kokaina - povećana je za 43 odsto prošle godine, dok je u isto vreme količina proizvedene koke po hektaru porasla za dodatnih 14 odsto, saopštile su UN, što je dovelo do zaključka stručnjaka da Kolumbija proizvodi više kokaina nego u bilo kom trenutku u svojoj istoriji.
Pokušaji vlade da ubedi farmere da prestanu da uzgajaju koku jedan je od najvećih neuspeha Kolumbije u poslednjih 50 godina. Tradicionalno rešenje je bilo kažnjavanje uništavanjem useva svim sredstvima: vazdušnom fumigacijom, kampanjama prisilnog iskorenjivanja, vazdušnim nadzorom i raspoređivanjem trupa u regionima gde se uzgaja koka.
Ali to je koštalo milione dolara i uglavnom je finansirano putem američke vojne pomoći i odnelo je živote hiljada kolumbijskih farmera i vojnika u sukobima i nasilju vezanim za drogu. Izvori iz UN, policije i vojske, kao i uzgajivači i aktivisti za ljudska prava, slažu se da je nedavno povećanje proizvodnje posledica pažljivog odabira sorti visokog prinosa.
Emisari meksičkih narko-kartela su sve više uključeni u proizvodnju kokaina u Kolumbiji tako što plaćaju uzgajivačima i prisiljavaju na kultivaciju visokoprinosnih sorti koke. Vodeći meksički karteli kao što su Sinaloa i Halisco nueva generacija – koji imaju ogroman uticaj u Meksiku i koriste brutalno nasilje da se bore za kontrolu puteva droge – već duže vreme kupuju kokain od kolumbijskih gerilskih grupa i kriminalnih grupa. Sada kupuju i zemlju na kojoj agresivno sade bolje sorte koke.
- Izuzetno plodno seme koke je proizvod rada iskusnih farmera, naučnika i agronoma, koje finansiraju karteli, priznaje čak i general Rikardo Alarkon, policijski službenik za borbu protiv narkotika u Kolumbiji.
Iako kolumbijski predsednik Gustavo Petro ne snosi nikakvu odgovornost za poslednja povećanja proizvodnje, njegova poruka da se napusti prošle modele rata protiv droge u skladu je sa nalazima Ujedinjenih nacija da bi milijarde dolara uložene u sprečavanje kolumbijskih farmera da uzgajaju koku mogle da se poboljšaju koristiti.
-Prvo što se primećuje u izveštaju je potpuni neuspeh rata protiv droge, kaže kolumbijski ministar pravde Nestor Osuna i jedan od ljudi zaduženih za pronalaženje novog rešenja za ovaj problem.
- Ako proizvođačima koke ponudimo održivu alternativu, oni će je prihvatiti. Tačno je da trenutno nijedan poljoprivredni proizvod ne može da se poredi sa prihodima koji ostvaruje koka, ali je takođe tačno da je koka i dalje ilegalna.
- Mislimo da bi farmeri radije radili legalno, čak i sa nižim maržama, nego ilegalno, rekao je ministar pravde za CNN.
Međutim, Kolumbija je već pokušala da promeni useve u prošlosti, ali nije uspela da prekine privlačnost i profitabilnost koke. Žbun koke može da rodi i do šest puta godišnje i zahteva minimalnu negu jer je invazivna biljka koja raste i u nepovoljnim uslovima. Kupci koke, narko-karteli, spremni su da plate žetvu unapred, često u gotovini, a obezbediće i prevoz sa farme, što je značajan podsticaj za farmere koji žive daleko od glavnih pijaca.
- Kada budu napuštene, površine koje su trenutno posvećene koki proći će kroz proces pošumljavanja, tvrdi Osuna.
To će, smatra on, biti moguće zahvaljujući novom javnom investicionom fondu vrednom 120 miliona dolara, kojim se farmeri plaćaju za zaštitu prašume u narednih 20 godina. Svaka porodica bi dobijala do 600 dolara mesečno za početak projekata pošumljavanja u oblastima gde se uzgaja koka i ilegalna seča. Međutim... To nije ni približno dovoljno. Krajnji cilj kolumbijske vlade i predsednika je dekriminalizacija kokaina. Ali Osuna ističe da vlada neće jednostrano preduzeti takav korak – kriminalni status kokaina je globalno kodifikovan u nizu međunarodnih ugovora, a Kolumbija tu nije odlučujući faktor. Osuna se nada da će jednog dana svet imati informisanu debatu o tome da li narkotike i dalje treba smatrati zabranjenim supstancama.
- Moramo priznati da se kokain konzumira u celom svetu, to je evidentno. Za mnoge ljude ova potrošnja je štetna i zato bi bilo dobro da se zemlje pozabave ovim problemom kroz politiku javnog zdravlja, rekao je Osuna za CNN.
Kolumbijski predsednik razmatra ideju o potpunoj dekriminalizaciji kokaina
Ideja da će kolumbijski farmeri preći sa koke na kukuruz daleko je od realnosti, a da će kokain postati legalan... Još je dalje. Prema studiji Oksfordskog univerziteta iz 2019. godine, trgovina drogom vredi skoro dva procenta kolumbijskog BDP-a i niko ne može da predvidi kako bi Kolumbija izgledala bez ilegalne trgovine drogom, a Osuna je dobro svesna teškog zadatka koji predstoji: „Rat protiv droga je bila neuspešna u poslednjih 50 godina, teško da ćemo naći rešenje u narednih 50 dana“, rekao je on. Kritičari, uključujući bivšeg kolumbijskog predsednika Alvara Uribea, koji je sproveo najveće smanjenje useva u istoriji zemlje kroz kontroverznu vojnu kampanju početkom 2000-ih, veruju da bi legalizacija kokaina samo učinila narko kartele bogatijima, a ne siromašnijima.
Čim je preuzeo dužnost, predsednik Gustavo Petro predložio je da trgovci drogom koji se pridržavaju uslova njegove vlade i predaju se i odustanu od kriminalnih aktivnosti ne bi trebalo da budu izručeni SAD. Petro je rekao da je njegova vlada u kontaktu sa raznim naoružanim grupama koje su spremne da pregovaraju i javno je doveo u pitanje efikasnost izručenja, pravnog sredstva koje SAD smatraju moćnim sredstvom za odvraćanje od kriminala. Petrova vlada je ponudila pravne povlastice, poput smanjenih kazni za članove kriminalnih grupa koji daju informacije o trgovini drogom i predaju oružje... Ali za sada bez ozbiljnih posledica.
Logika novca, nasilja i čistog straha za život jača je od bilo čega drugog. Samo kartel Clan del Golfo, koji se smatra najmoćnijim u Kolumbiji i koji deluje u mnogim kolumbijskim provincijama, ima dobre i široko rasprostranjene međunarodne veze, bavi se švercom droge i ljudi, ilegalnim iskopavanjem zlata i iznudom.
Veruje se da ima oko 1.800 naoružanih pripadnika, uglavnom regrutovanih iz krajnje desničarskih paravojnih grupa i čiji su članovi regrutovani u Argentini, Brazilu, Hondurasu, Peruu i Španiji. Zločinački klan, koji su američke vlasti opisali kao "teško naoružan i izuzetno nasilan", kontroliše mnoge rute koje se koriste za krijumčarenje droge iz Kolumbije. Na kraju krajeva, prošle godine je u Kolumbiji ubijeno više od 13.000 ljudi, od kojih se većina odnosila na proizvodnju i distribuciju droge.
Prošle godine u Kolumbiji je ubijeno više od 13.000 ljudi,
Istovremeno, u Kolumbiji je prošle godine ubijeno 148 pripadnika oružanih snaga i policije, što je najveći broj u poslednjih šest godina i povećanje od 57 odsto u odnosu na 2020. godinu, pokazuju podaci Ministarstva odbrane. Ništa neobično - gomile mitraljeza, jurišnih pušaka i poluautomatskih pištolja stalno pristižu u Kolumbiju. Policija kaže da je većina od 1.478 dugih lula zaplenjenih od kolumbijskih oružanih grupa u poslednje dve godine prokrijumčarena istim krijumčarskim rutama koje se koriste za šverc droge.
Meksičke narko bande imaju lak pristup oružju kupljenom u SAD, kao i dugoročne poslovne odnose s kolumbijskim naoružanim grupama, od kojih su desetljećima kupovale kokain, navode kolumbijske vlasti, dodajući da karteli sada sve više plaćaju pošiljke kokaina oružjem, djelomično kako bi izbjegli prenošenje velikih količina gotovine preko granica.
Posljedice ovakve situacije u Kolumbiji imaju reperkusije na cijeli svijet, sve do brdovitog Balkana i plavog Jadrana. U čemu je kvaka? S jedne strane, stvar je u potražnji, s druge u profitu. Kilogram kokaina u džunglama Kolumbije košta 2.200 dolara, u Meksiku postiže cijenu od 12 do 16 tisuća dolara, a kad se taj isti kilogram prebaci u Europu, tu košta između 53 i 55 tisuća dolara.
Industrija kokainom vrijedi 320 milijardi dolara godišnje, a ništa do sada nije uspjelo osujetiti proizvodnju i transport, te prodaju te droge. Samo SAD godišnje na rat protiv droge potroši 40 milijardi dolara, a stručnjaci pretpostavljaju da aktivnih korisnika kokaina na dnevnoj razini globalno oko 18 milijuna.
A možda i puno više. Kokain je – kao i heroin! – vrlo isplativ biznis u kojem jedni zarađuju jako puno, drugi zarađuju umjereno, a treći... Treći gube sve! Uključujući i život.
(Kurir.rs/Slobodna Dalmacija)
NE PROPUSTITE
