RAT OKONČAO DOMINACIJU ZAPADNOG SVETA Nemački levičarski list: Godina 2022. prelomna, nezapadne zemlje podigle NEVIĐEN USTANAK

Planeta - 08.01.2023. 12:40h

Prošla godina je bila prekretnica jer je ukrajinski rat okončao globalnu dominaciju Zapada – tvrdi nemački analitičar Jorg Kronauer u članku pod naslovom „Godina 2022. označava prekretnicu: Zapad se oprašta od svetske scene kao veliki igrač“ , objavljeno u vikend izdanju berlinskog dnevnika Junge Velt, prenosi Slobodna Dalmacija.

Pomenuti dnevnik izlazi u Berlinu od 1947. godine i ima reputaciju levičarskog lista, a Kronauer je novinar i pisac specijalizovan za međunarodne odnose i neofašizam. Član je uređivačkog odbora analitičkog portala „German Foreign Polici” i autor nekoliko knjiga o geopolitici, od kojih poslednja nosi naslov „Raspoređivanje – uvod u rat”. Rusija, Kina i Zapad“ – objavljen ove godine.

Napominjući da je 2022. bila godina „kada se Moskva osećala dovoljno snažnom da prkosi Zapadu svojom brutalnom vojnom kampanjom protiv Kijeva, usmerenom protiv suštinskih zapadnih interesa“, Kronauer navodi da je 2022. takođe bila „prelomna u jednom pogledu“:

„Za ogromnu većinu zemalja, rat Rusije protiv Ukrajine je očigledno neprihvatljiv. Ali van Zapada, gotovo nijedna zemlja nije uvela sankcije Rusiji“, ističe Kronauer.

Ovu „zapadnu usamljenost“ u politici prema Rusiji nemački analitičar tumači kao „neviđeni ustanak nezapadnih zemalja protiv ustaljenog poretka“. Takav ustanak, dalje elaborira Kronauer, bio je moguć zahvaljujući povećanom samopouzdanju „ostatka” sveta, zasnovanom na ekonomskim rezultatima.

„To sada uspeva jer sve više nezapadnih zemalja – pre svega Kine, ali i Indije i zemalja jugoistočne Azije – ekonomski rastu, dok se ekonomije zapadnih zemalja smanjuju“, piše Kronauer.

Kronauer u svojoj analizi citira kineskog ekonomistu Vanga Vena, dekana Instituta za finansijske studije Chongiang na Univerzitetu Renmin u Pekingu, koji je u ovonedeljnoj analizi – objavljenoj u South China Morning Postu – identifikovao „dezapadnjavanje“ kao glavnu karakteristiku protekle godine.

„Ako postoji odgovarajuća ključna reč za 2022. godinu, godinu koja je daleko nadmašila 2001. (napadi od 11. septembra) ili 2008. (globalna finansijska kriza) po značenju, to bi bila reč „dezapadnjavanje““, napisao je Vang, koji smatra da je 2022. bila barem toliko važna kao 1991. kada je raspadom Sovjetskog Saveza završen Hladni rat.

Za razliku od tadašnjeg ishoda, nagoveštava kineski ekonomista, događaji koji su pokrenuti 2022. rezultiraće zalaskom Zapada. Istovremeno, Vang posmatra ukrajinski rat iz dijametralno suprotne perspektive od one koja vlada na Zapadu, gde se smatra da je Putinova agresija na Ukrajinu ugrozila međunarodni poredak.

Kineski autor, naime, tvrdi da je ovaj poredak već bio ugrožen upornim širenjem NATO-a SAD na istok, prema Rusiji, te da ruska agresija na Ukrajinu u tom smislu predstavlja „radikalan pokušaj Rusije da upotrebi vojnu silu za sprečiti SAD da razbiju dominantni međunarodni poredak“.

Kronauer piše da međunarodni spoljnopolitički establišment „već godinama govori o kraju dominacije Zapada nad svetom, koja se već dugo nazirala, a sada je na pomolu“. Ističe i da je u Nemačkoj diskusija „do sada bila relativno nerazvijena”, pa su neki bili „šokirani” kada je 2020. godine predsedavajući Minhenske bezbednosne konferencije Volfgang Išinger svom izveštaju o bezbednosti dao naslov „Nezapada”.

Kronauer ističe da je Išinger tada izjavio da su transatlantske sile izgubile „gotovo neospornu slobodu vojnog kretanja” koju su uživale na prelazu milenijuma. To podseća na nekadašnju izjavu francuskog predsednika Emanuela Makrona: „Navikli smo na međunarodni poredak zasnovan na hegemoniji Zapada još od 18. veka. Stvari se menjaju.”

Ta poslednja Makronova rečenica važi za ceo svet – kako pokazuje Vang, stvari se menjaju na svim kontinentima, počev od Latinske Amerike, tradicionalnog „dvorišta” SAD.

„Od kada je Luiz Inasio Lula da Silva preuzeo mesto predsednika Brazila, 80 odsto potkontinenta kontrolišu levičarske vlade. Oni su posvećeni tome da drže distancu od Sjedinjenih Država i promovišu veću nezavisnost i integraciju Latinske Amerike“, piše Vang.

Slično je, ističe kineski autor, i sa zemljama jugoistočne Azije okupljenim u alijansu ASEAN, koje „uprkos svim pritiscima Zapada održavaju istu distancu od Kine i SAD“. Zemlje centralne Azije takođe uspešno teže „jednakom odstojanju od Rusije, SAD, Evrope i drugih sila“, dok se zemlje Bliskog i Srednjeg istoka sve više koncentrišu „na svoj strateški samostalni razvoj“.

Što se tiče Indije, ona ostaje privržena saradnji sa Rusijom i Kinom – „takođe uprkos snažnim zapadnim protestima“. A „ostatak“ sveta postaje sve nezavisniji od starog Zapada, primećuje Vang.

A sam transatlantski Zapad? Ovde Vang ističe da su SAD u 20. veku „vodile svet”, ali da je u međuvremenu to vođstvo postalo „manje ubedljivo”. Kao ilustraciju, Vang navodi da je pandemija pokazala da SAD nemaju odgovore na „unutrašnje izazove bez presedana” sa kojima se suočavaju – „od divljeg rasizma, preko ekonomskih poteškoća do problema sa pogledom na ’politički poredak’”.

Kineski autor tvrdi da ni Evropa nema svetlu budućnost, jer se njen udeo u globalnoj ekonomiji smanjuje.

„Da damo primer: indijska ekonomska proizvodnja sada prevazilazi proizvodnju Velike Britanije, njenog bivšeg kolonijalnog vladara. 2020. prvi put se dogodilo da zemlja sa najvećim stranim investicijama nije zapadna sila, već Kina, koja prednjači i u industrijskoj proizvodnji i u trgovini. Tehnološki razvoj takođe sve više pokreće istočna Azija, a sve manje Evropa i SAD. To u suštini znači da je ekonomska dominacija transatlantskog Zapada već završena“, zaključuje Vang.

Kronauer završava svoj članak analizom nadolazeće globalne „dedolarizacije“. Američki dolar je i dalje najčešće korišćena rezervna valuta u svetu – upravo ta činjenica čini Ameriku najbogatijom i najuticajnijom zemljom na svetu – ali sve više zemalja, posebno u Aziji, „pokušava da je zaobiđe“:

„Američki dolar sada čini manje od 60 odsto globalnih rezervnih valuta. Sve veći broj zemalja prelazi i na nacionalne valute u trgovini. Rusija je prinuđena da to uradi, ali to pokušavaju i Kina, Indija i druge zemlje. Zemlje jugoistočne Azije, na primer, sada počinju da trguju jedna sa drugom u nacionalnim valutama. Radi se i na alternativama platnom sistemu SVIFT“, piše Kronauer.

Napominjući da je Zapad „koristio svoje platne sisteme i američki dolar kao oružje u borbi za odbranu svoje globalne hegemonije“, nemački autor tvrdi da je ključni događaj koji je potkopao poverenje nezapadnih zemalja u Zapad bilo blokiranje ruske sredstva u zapadnim bankama:

„Zamrzavanje ruskih stranih sredstava i isključenje ruskih finansijskih institucija iz SVIFT-a jasno su i poslednjoj zemlji na svetu dali do znanja da je na tankom ledu ako se oslanja na zapadnu finansijsku strukturu. To se ne odnosi samo na države koje su u opoziciji sa Zapadom, već i na one koje trguju samo sa protivnicima ili rivalima Zapada: ako su isključene iz upotrebe američkog dolara, trgovina sa njima je mrtva“, piše Kronauer, koji zaključuje da je Zapad time „prokockao poverenje“ ostatka sveta.

(Kuirir.rs/Slobodna Dalmacija)