UKRAJINSKE KOMANDANTE MUČI JEDNO PITANJE: Kakav ishod kontraofanzive će biti dovoljan da zadovolji saveznike, posebno Vašington?

Ukrajinska vojska provela je skoro 15 meseci opirući se Rusima, premašivši očekivanja. Sada, njeni lideri pokušavaju da smanje nade u predstojeću ofanzivu, koja ima za cilj da preokrene tok rata sa Rusijom, plašeći se da ona možda neće opravdati tolike nade.

„Očekivanja od naše kontraofanzivne kampanje su precenjena u svetu“, rekao je ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov u intervjuu prošle nedelje. „Većina ljudi... čeka nešto ogromno“, dodao je on, navodeći da se plaši da bi to moglo dovesti do „emocionalnog razočarenja“, piše Vašington post.

Planirani kontranapad — koji je bio moguć zahvaljujući doniranom zapadnom naoružanju i obuci — mogao bi da označi najvažniju fazu rata, jer Ukrajina nastoji da povrati značajnu teritoriju i dokaže da je vredna stalne podrške.

Ofanzivne vojne operacije obično zahtevaju ogromnu prednost, a sa ruskim snagama ukopanim u snažno utvrđenu odbranu na celom frontu dugom 900 milja, teško je proceniti dokle će Ukrajina stići.

Nagomilavanje uoči napada — čiji detalji ostaju tajni — navelo je ukrajinske zvaničnike da se muče sa teškim pitanjem: koji će ishod biti dovoljan da impresionira Zapad, posebno Vašington?

Neki strahuju da bi, ako Ukrajinci ne uspeju, Kijev mogao da izgubi međunarodnu vojnu pomoć ili da se suoči sa novim pritiskom da se angažuje za pregovaračkim stolom, a ne na bojnom polju. Takvi razgovori bi gotovo sigurno uključivali ruske zahteve za pregovorima o predaji suverene teritorije, što je Ukrajina nazvala neprihvatljivim.

„Verujem da što više pobeda budemo imali na bojnom polju, više će ljudi verovati u nas, što znači da ćemo dobiti više pomoći“, rekao je predsednik Volodimir Zelenski u intervjuu u ponedeljak za Vašington post.

Kijev je željan brzog prodora u žestokom artiljerijskom ratu na istoku i jugu zemlje, pri čemu nijedna strana ne ostvaruje značajne teritorijalne dobitke. Stručnjaci kažu da će biti teško, ako ne i nemoguće, vratiti Ruse na njihove položaje pre invazije.

Pritisak delimično dolazi iz prošlih pobeda Ukrajine na bojnom polju — prvo odbijanjem pokušaja Rusije da zauzme Kijev, a kasnije izbacivanjem osvajača iz uporišta u iznenadnim napadima u oblastima Harkova i Hersona.

„Postojao je osećaj da ćemo pasti za 72 sata“, rekao je Reznikov. Ali dosadašnji rezultati znači da ukrajinski partneri sada imaju „zajednička očekivanja da ćemo ponovo biti uspešni“, rekao je on.

Zapadni partneri su mu rekli, rekao je, da im je sada potreban „sledeći primer uspeha jer to treba da pokažemo našim ljudima“. ... Ali ne mogu vam reći kolike bi bile razmere ovog uspeha. Deset kilometara, 30 kilometara, 100 kilometara, 200 kilometara?"

Veliki uspeh mogao bi daomogući veću podršku u zapadnom oružju i municiji koja je Ukrajini potrebna da nastavi borbu, i ponudi preko potreban moralni podsticaj civilnom stanovništvu.

Ali u Harkovu su Ukrajinci imali prednost kada su iznenada krenuli na ruske trupe. Mnogi koji su ostali jednostavno su pobegli bez borbe. A u Hersonu na jugu, Ukrajina je imala veliku geografsku prednost, a Rusija se borila da snabdeva trupe zapadno od reke Dnjepar.

Sada Rusija možda ima geografsku prednost i brojke. Oko 500.000 ruskih vojnika trenutno je angažovano u vezi Ukrajine, a najmanje 300.000 na ukrajinskoj teritoriji, rekao je Reznikov.

Jedan od ključnih ciljeva za Ukrajinu, a možda i rani znak uspeha, bio bi razbijanje takozvanog kopnenog mosta između kopnene Rusije i okupiranog Krima, presecanje ključnih linija snabdevanja ruskih trupa u regionu Zaporožja i izolovanje ruskih baza na poluostrvu .

Još jedan glavni imperativ je da se povrati kontrola nad izuzetno vrednim kritičnim infrastrukturnim objektima, uključujući nuklearnu elektranu Zaporožje, najveću evropsku stanicu za atomsku energiju, koja se nalazi u okupiranom gradu Enerhodar, i hidroelektranu Kahovka u južnoj oblasti Herson.

Reznikov je rekao da je ukrajinska "prva jurišna formacija" više od 90 odsto spremna za početak, ali da neke određene trupe još završavaju programe obuke u inostranstvu.

U idealnom slučaju, rekao je Reznikov, ofanziva ne samo da će osloboditi sela i gradove, već i „preseći logističke lance [ruskih] trupa“ i „smanjiti njihov ofanzivni kapacitet“.

Zapadni lideri insistiraju na tome da je Ukrajina dobro opremljena za predstojeću borbu.

Ali američke obaveštajne procene otkrivene u masovnom curenju poverljivih dokumenata na forumu Discord otkrile su da su SAD sumnjaju u sposobnost Ukrajine da ovog proleća ostvari veliki napredak, delom zbog procenjenih „nedostataka u obuci i snabdevanju municijom“.

Gene. Ričard Barons, komandant Komande združenih snaga od 2013. do 2016. godine je saopštio da postoji zabrinutost da bi se ukrajinska još uvek oslabljena protivvazdušna odbrana mogla suočiti sa baražom ruskih projektila kada počne kontraofanziva.

Sjedinjene Države, rekao je on, možda će morati da daju sopstvene sisteme kako bi se izborile sa tom slabosti.

„Postoji znak pitanja oko sposobnosti Ukrajine da kontroliše sopstveni vazdušni prostor“, rekao je Barons, dodajući da je tokom zime bila jasna ruska taktika da pokuša da iscrpi ukrajinsku protivvazdušnu odbranu, koja se uglavnom sastojala od ruske ili sovjetske opreme.

Ukrajina se takođe zalaže za veće kapacitete za dugotrajne udare dok se kontraofanziva bliži svom početku. Partneri Kijeva već dugo izražavaju bojazan da bi takva oprema mogla da se koristi za napade unutar Rusije — što bi potencijalno moglo da izazove veliki bes Moskve. Ali nedostatak takvog naoružanja dovodi Ukrajinu u ozbiljan nepovoljan položaj, rekao je Zelenski.

„Ne razumem sasvim, iskreno ću vam reći, zašto ne možemo da dobijemo artiljeriju velikog dometa“, rekao je on, tvrdeći da je ponudio uveravanja da Ukrajina neće koristiti takvu opremu za napade unutar Rusije.

Ovaj nedostatak opreme, rekao je Zelenski, je razlog zašto ukrajinske snage, nakon što su ponovo zauzele južni grad Herson u novembru, nisu bile u stanju da potisnu ruske snage sa teritorije koju kontrolišu preko reke Dnjepar.

Sa tih položaja na obali reke ruske snage redovno bacaju municiju u grad koji sada kontroliše Ukrajina. Desetine civila je ubijeno u takvim granatiranjem u mesecima od oslobođenja Hersona.

„Oni mogu uzeti trupe odatle i pomeriti ih na istok ili na jug. I dalje se pojačavaju“, rekao je Zelenski. "Zašto? Zato što znaju da mi ne možemo do njih... i mi patimo svaki dan jer imaju mogućnost da pucaju na naš narod."

Ruske snage u Hersonu su znale da Ukrajini nedostaju kapaciteti za daljinske udare, pa su „povukle sva svoja komandna mesta, skladišta goriva, skladišta municije, udaljena više od 120 kilometara“, rekao je Reznikov.

„Zato nam treba nešto zanimljivo sa mogućnošću dometa od 150 kilometara“, rekao je on. „Postalo im je teže logistički. Ali moramo ih gurati sve dublje i dublje“.

(Kurir.rs/Vašington post)