Redžep Tajip Erdogan Turskom vlada već više od 20 godina, ali sada prvi put nije favorit na izborima. Ko su mu rivali, koliko ima izbornih koalicija i kako protiče završnica izborne kampanje?
U nedelju 14. maja u Turskoj će biti izabran novi parlament i novi predsednik. Aktuelni predsednik Redžep Tajip Erdogan, po prvi put nakon 20 godina nije izraziti favorit u toj trci. Njegova izborna koalicija je, kako pokazuju ankete, iza opozicionog saveza.
Kakav politički sistem vlada u Turskoj?
Od svog osnivanja 1923. godine, Republika Turska je po Ustavu parlamentarna demokratija. Erdogan je to želeo da promeni pa je njegova vladajuća Stranka pravde i razvoja (AKP), uz podršku svog ultranacionalističkog partnera, Partije nacionalističkog pokreta (MHP), 2017. sprovela reformu. S izborima 2018. godine uveden je predsednički sistem i otada je predsednik kako šef države, tako i predsednik vlade. Kabinet premijera više ne postoji, prenosi Dojče vele.
Predsednika, koji po novom sistemu ima široka ovlašćenja, direktno bira narod i to na pet godina. On imenuje i razrešava ministre i visoke državne službenike po svom nahođenju, a ujedno i rukovodi kabinetom vlade. Ministri koje on postavlja mogu da imenuju guvernere i državne predstavnike u pokrajinama, provincijama i okruzima, tako da predsednikov uticaj seže sve do lokalnih organa vlasti.
Šef države također ima ovlašćenja da izdaje predsedničke ukaze i imenuje ljude na visoke funkcije u pravosuđu, sektoru finansija i u obrazovanju. Ljudi na najvažnijim funkcijama u tajnoj službi ili u moćnoj verskoj instituciji Dijanet, direktno su odgovorni predsedniku.
Uvođenjem predsedničkog sistema ukinut je i princip nepristrasnosti i vođenja vanstranačke politike. Aktuelni predsednik Erdogan uspeo je da zadrži i mesto predsednika svoje konzervativno-islamske stranke AKP. Otada gotovo da nije bilo razdvajanja te funkcije i predsedničkog mandata.
Ko se kandiduje na predsedničkim izborima?
Na predsedničkim izborima birači mogu da glasaju za jednog od četiri kandidata. Aktuelni predsednik Erdogan i njegov izazivač Kemal Kililčdaroglu vode neizvesnu izbornu trku. Prema podacima nekoliko instituta za istraživanje javnog mnjenja, kandidat najvećeg opozicionog saveza Kiličdaroglu je ispred Erdogana, što aktuelnog turskog predsednika i vladajući tabor čini sve nervoznijim.
Druga dva kandidata, kako pokazuju ankete, mogla bi da osvoje između dva i šest odsto glasova. Njihova kandidatura obično znači da će predsednik biti poznat tek nakon drugog kruga glasanja.
Koliko Turska ima birača sa pravom glasa?
Prema zvaničnim podacima, više od 64,1 miliona ljudi ima pravo glasa na izborima 14. maja. Od toga, njih više od 3,4 miliona živi u inostranstvu. Tako se glasovi Turaka u inostranstvu po težini nalaze na četvrtom mestu, odmah nakon najvećih turskih metropola Istanbula, Ankare i Izmira. Glasanje u inostranstvu počelo je 27. aprila.
Na izborima 2018. u Turskoj izlaznost je bila veća od 86 odsto, dok je u inostranstvu iznosila otprilike 50 procenata. Erdogan je tada sa 53 odsto glasova osvojio trku za predsednika već u prvom krugu, a njegova koalicija osvojila je gotovo 54 odsto glasova. U inostranstvu su bili još uspešniji, osvojivši više od 60 odsto glasova među Turcima koji žive van zemlje.
Prema podacima turske izborne komisije, 167.000 Sirijaca ima pravo glasa na predstojećim predsedničkim i parlamentarnim izborima u Turskoj. Sledi 23.000 ljudi poreklom iz Avganistana, 21.000 iz Irana, 16.000 iz Iraka i 6.000 iz Libije. S izuzetkom prokurdskog HDP, sve stranke se takmiče uz predizborno obećanje da će vratiti izbeglice u njihovu domovinu što je pre moguće.
Kurir.rs/Nova
NE PROPUSTITE
