Ruski predsednik Vladimir Putin neće prisustvovati samitu BRIKS-a u Južnoj Africi u avgustu, a glavni razlog za to je nedostatak garancija da neće biti uhapšen po nalogu Međunarodnog krivičnog suda u Hagu. Optužnica koju je izdao Međunarodni krivični sud tereti Putina za ratne zločine. Južna Afrika je članica ovog suda, zbog čega je predsednik Ramafosa zatražio dozvolu od suda da se Putin ne uhapse jer bi to moglo izazvati ozbiljne posledice, čak i rat.
U međuvremenu, Rusija je donela odluku da sve brodove koji plove Crnim morem ka Ukrajini smatra vojnim plovilima od ponoći. Ovo dodatno povećava tenzije u regionu.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, demantovao je informacije da je Rusija signalizirala Južnoafričkom predsedniku da bi hapšenje Putina na samitu BRIKS-a značilo objavu rata. Peskov je naglasio da Rusija nije priznala Međunarodni krivični sud i da je svima jasno kakve bi mogle biti posledice ukoliko bi se bilo ko pokušao mešati u situaciju sa šefom ruske države.
U vezi s događajima na Krimu, Kirilo Budanov, šef ukrajinske obaveštajne službe, preuzeo je odgovornost za eksploziju na ruskom vojnom poligonu, gde nije bilo žrtava, ali je evakuisano više od 2.200 ljudi iz četiri naselja. Nakon toga, ruske snage su izvele raketne napade na Odesku oblast u Ukrajini, pri čemu je poginulo 12 civila, uključujući jedno devetogodišnje dete. Ukrajinske vlasti osudile su ovaj napad kao "nameran teroristički čin" i pozvale na hitan sastanak Saveta bezbednosti UN-a.
U jutarnjem programu Kurir televizije, prof. Boris Bratina, sa Univerziteta u Prištini sa sedištem u Kosovskoj Mitrovici, uključio se iz Moskve i dao je svoj komentar o odluci Putina da ne prisustvuje samitu BRIKS-a.
- Naravno. Vladimiru Putinu se priprema zamka da bi ga uhvatili zato i ne ide. Ali vidimo da Lavrov ide i da će Putin imati video obraćanje. Mislim da je to razumna odluka. Zašto bi jedna država rizikovala hapšenje svog predsednika kada ni jedan drugi predsednik ništa slično ne bi uradio - rekao je Bratina.
Takođe se osvrnuo na napad na Krimski most i naveo da postoje dve teorije o tome kako je izvršen napad.
- Postoje dve teorije kako je izvršen napad na Krimski most. Jedna od njih je veoma zanimljiva. Kaže na mestu gde se brodovima ljudi prevoze iz Kerča do Krima, da se tu jedan deo brodova izvukao u Azovsko more i da je neko sa severa uspeo da ispali rakete. Druga je naravno teorija da je gađano površinskim dronovima - istakao je Bratina.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
